Saturday, 23 March, 2019
Najnovije vesti
Home » Uncategorized » Mikroklima tokom zimskog perioda u štalama

Mikroklima tokom zimskog perioda u štalama

Mikroklima tokom zimskog perioda u štalama – Objekti za smeštaj domaćih životinja često ne zadovoljavaju uslove za pravilan i zdravstveno bezbedan uzgoj. Tokom zimskog perioda veliki problem je vazduh u objektima koji je često ustajao, pun amonijaka. Suv i hladan vazduh čuva zdravlje životinja. Zimske niske temperature mogu da zalede vodu i tako onemoguće stoku da nadoknadi vodu u organizmu – često voda čini više od 70% ukupne težine životinja.

Najvažniji mikroklimatski uslovi u staji u zimskom periodu – Da bi domaćim životinjama bilo prijatno u zatvorenom prostoru (stajama), moramo im obezbediti povoljne uslove jer je to izuzetno važno u toku zimskog perioda kada je temperatura vazduha u stajama neznatno viša od spoljašnje temperature. Staja ima funkciju da zaštiti životinje i njihova ležišta od promaje, hladnog vetra, kiše i snega. U toku zimskog perioda važno je obratiti pažnju na dobru ventilaciju jer snabdevanje životinja svežim vazduhom tj. kiseonikom doprinosi sprečavanje bolesti i ostvarivanje većih proizvodnih rezultata.

Takođe je neophodno redovno menjati prostirku koja mora biti suva jer mokre površine za ležanje povećavaju gubitak toplote a time raste i opasnost od oštećenja vimena. Izđubravanje treba da se vrši uredno, najmanje dva puta dnevno, a količina čiste prostirke za muzne krave kreće se od 3-5 kg po grlu. Što krava ima veću proizvodnju mleka više joj odgovaraju niže temperature jer na njih povoljnije utiče suv i hladan vazduh u stajama za razliku od vlažnog i toplog vazduha koji je nepovoljan.

Mikroklima tokom zimskog perioda u štalama

Glavni problem mnogobrojnih staja je prevelika količina vlage koja u kombinaciji sa toplotom dovodi do smanjenja proizvodnje mleka. Kada su klimatski uslovi u stajama slični onim na otvorenom prostoru taj problem je rešen. Zbog toga uslovi u stajama trebaju biti slični onima na otvorenom prostoru i u skladu sa potrebama životinja. Takođe bitan faktor predstavlja i napajanje stoke jer nedovoljan unos vode drastično obara proizvodnju. Količina vode u organizmu domaćih životinja zavisno od vrste i kategorije kreće se od 40-70% njihove telesne mase. Ona se nalazi u svim tkivima organizma. U kostima ima 13-40%, u masnom tkivu 6-18% a u drugim tkivina i do 80% vode. Iz svega se može zaključiti koliko je značajno svakodnevno obezbediti životinjama dovoljnu količinu vode za piće. Gubitak vode preko 15-20% dovodi do gašenja svih fizioloških funkcija i smrti životinja.

U zimskom periodu imamo problema sa napajanjem jer životinje unose manju količinu vode od optimalne jer voda nije uvek čista, sveža ili je suviše hladna, tvrda ili je mikrobiološki neispravna ili nemaju pristup istoj zbog smrzavanja vode u cevima. Za jednu muznu kravu potrebno je obezbediti 50-75 litara vode, za priplodnu suprasnu krmaču i nerasta 30-40 litara vode, za prasad zavisno od starosti od 0,5-2,5 litara, za ovce 8-10 litara, za priplodne konje 50-70 litara, a za kokoške nosilje od 0,3-0,5 litara.

Takođe je potrebno obezbediti dovoljne količine hrane i paziti da u hranilice ne dospe zaleđena i suviše hladna hrana. Ovo se pre svega odnosi na silažu. Preporuka je da se uveče pripremi potrebna količina hrane kako bi temperatura hrane do jutra bila ista kao i temperatura u stajama.

Milica Popadić, dipl. ing. ratarstva i povrtarstva