Sunday, 28 May, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Mikrobiološko đubrivo u vinogradu za dobar prinos

Mikrobiološko đubrivo u vinogradu za dobar prinos

vinograd

Mikrobiološko đubrivo

Mikrobiološko đubrivo – Sa manjim dozama mineralnih đubriva pri primeni osnovnog đubiva (u jesen ili rano proleće) i izostanka mineralnog đubriva za prihranjivanje preko zemljišta a uz korišćenje zelenišnog i mikrobiološkog đubriva mogu se postići planirani prinosi grožđa. U V knjizi Mojsijevoj (22,9) postoji zabrana: “Ne sij u vinogradu svome drugoga semena, da ne bi oskrvavio i rod od semena koji poseješ i rod vinogradski”. Verovalo se da vino pripada božanstvu gornjeg sveta, a poljski radovi iznikli iz zemlje božanstvu donjeg sveta. Ta dualistička suprotnost samo je prividna. Čovek je kroz iskustvo i saznanja u nauci zaključio: Vino piju i bogovi i ljudi, a u nekim obredima kod hrišćana i ženama se nalaže da ga piju, bez stida ako se i same opiju. Loza da bi normalno rasla, razvijala se i redovno plodonosila iz zemlje crpi vodu i rastvorene mineralne materije. Svake godine u zemljište treba unositi đubrivo u optimalnoj količini i u pristupačnom obliku. Postoji više načina, ovde će biti prikazana primena mikrobioloških đubriva u kombinaciji sa zelenišnim đubrivom.

Mikrobiološko đubrivo u vinogradu za dobar prinos

Leguminize se seju u prostoru između redova u vinogradu, manji su konkurenti vinovoj lozi u poređenju sa korovskim vrstama kao što su divlji sirak, štir ili poponac. Prednost ispoljena u njih je u sposobnosti da fiksiraju atmosferski azot. Ukoliko se kasnije i unose azotno mineralno đubrivo, produžije se vegetacija vinove loze, manje se akumuliraju rezervne hranljive materije u lastarima i višegodišnjem drvetu. Suprotno, zaoravanjem zelenišnog đubriva vinova loza iskoristi optimalnu količinu azota za svoj porast i razvitak, erozija je smanjena, očuvana je struktura zemljišta. Sa zelenom biljnom masom unose se u zemljište i epifitni mikroorganizmi – bakterije i kvasci, a zaoravanjem laguminoza povećava se broj simbiotskih azotofiksatora. Krajnji rezultat je povećanje lakopristupačnih formi azota u ugljenika i ukupne biomase. Grahorica, stočni grašak, bela detelina, crvena detelina koriste se u kombinaciji sa nelegumonoznim biljkama: raži, ovsom, ječmom. Odnos semena leguminoznih i neleguminoznih biljaka je 2/3:1/3 ili na prostoru između redova vinove loze koji čini 2/3 od ukupne površine zasada treba uneti oko 100-120 kg/ha semena stočnog graška ili grahorice i oko 50 kg semena raži, ječma ili ovsa. Preračunato po dužini reda od 100 m u vinogradu treba posejati ručno 6-8 kg smeše semena ili sejalicom 4-5 kg smeše semena. Zaoravanje useva primenjuje se u fazi cvetanja legumonoze, a najčešće se podudara sa cvetanjem vinove loze. Dubina zaoravanje na lakšim zemljištima iznosi 25-35 cm i 15-20 cm na težim zemljištima. Ujedno u ovom periodu ostvarena je i maksimalna vegetativna masa zasejane smeše, povoljan je odnos C/N u procesu koji sledi: mineralizacija zaorane biljne mase.

Biofertilizatori – mokrobiološka đubriva koja sadrže visoko efektivne sojeve bakterija, gljiva, i algi obezbeđuju snabdevanje biljaka biogenim elementima: azotom, fosforom i kalijumom. Pored toga neki od ovih mikroorganizama stvaraju stimulatore rasta, antibiotike, i tako dodatno stimulišu biljni rast i štite od fitopatogenih mikroorganizama. Pri tome ne dolazi do zagađivanja zemljišta, voda i atmosfere. Azotobacter chroococum prisutan je u rizosferi mnogih biljaka, a kod nekih biljnih vrsta približava se asocijativnim azotofiksatorima. U tim uslovima Azotobacter prevodi elementarni azot iz atmosfere u oblik koji je pristupačan biljkama. Bacillus megaterium var. phosphaticus učestvuje u procesu amonifikacije. Fosfor na taj način dolazi u neorganski oblik, pristupačan za biljku. Potrebe za kalijumom, kada je loza u pitanju, su visoke. U zemljištu je prisutna silikatna bakterija Bacillus circulans koja razlaže alumosilikate iz kojih se oslobađa kalijum.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Katedri za mikrobiologiju napravljen je biopreparat sastavljen od mešanih populacija Azotobacter chroococum, Bacillus megaterium var. phosphaticus i Bacillus circulans.

Mikrobiološko đubrivo je neposredno pre upotrebe rastvoreno u vodi, unešeno u zemljište na dubini od 20 cm na početku vegetacije vinove loze. Od tri primenjena tretmana

  • A- mikrobiološko đubrivo Azotobacter chroococum,
  • AB mikrobiološko đubrivo Azotobacter chroococum i Bacillus megaterium var. phosphaticus,
  • ABC – mikrobiološko đubrivo Azotobacter chroococum, Bacillus megaterium var. phosphaticus i Bacillus circulans

i kontrole, gde nije korišćeno mikrobiološko đubrivo već samo setva smeše leguminoza i trava i zaoravanje, u trogodišnjem periodu najbolji rezultat postignut je pri primeni mikrobiološkog đubriva A.

Ogled je praćen kod sorte Rizling rajnski klon 239 na podlozi Kober 5 BB. Zemljište je tipa gajnjače, vinova loza je u periodu punog plodonošenja. Vegetativni potencijal je bio najveći, prinos grožđa najviši i buke tipičan za sortu: vino puno, prijatnog mirisa i sa lepim kiselinama. Dobijeni rezultati ukazuju: kompleksnim sagledavanjem problema posledice izazvane nepovoljnim spoljašnjim činiocima su najmanje.

U prvoj godini ispitavnja, od ukupno tri, padavine u toku prve vegetacije bile su veoma niske. Sa setvom smeše leguminoza i trava i njih. zaoravanjem, kao i primenom mikrobiološkog đubriva (varijanta A-Azotobacter chroococum) loza je najmanje osetila štetne posledice. Idući u susret očuvanja spoljne sredine kao i očuvanja mineralnih bogatstava, ističemo: mikrobiološka đubriva ne mogu apsolutno zameniti mineralna đubriva. Sa manjim dozama mineralnih đubriva pri primeni osnovnog đubiva (u jesen ili rano proleće) i izostanka mineralnog đubriva za prihranjivanje preko zemljišta a uz korišćenje zelenišnog i mikrobiološkog đubriva mogu se postići planirani prinosi grožđa.

Vladan Trandafilović,

dipl.ing. spec.ampelografije

foto pixabay.com