Thursday, 19 July, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Mikrobiološka đubriva u vinogradu

Mikrobiološka đubriva u vinogradu

mikrobioloskaMikrobiološka ?ubriva – Sa manjim dozama mineralnih ?ubriva pri primeni osnovnog ?ubiva (u jesen ili rano prole?e) i izostanka mineralnog ?ubriva za prihranjivanje preko zemljišta a uz koriš?enje zelenišnog i mikrobiološkog ?ubriva mogu se posti?i planirani prinosi grož?a. U V knjizi Mojsijevoj (22,9) postoji zabrana: “Ne sij u vinogradu svome drugoga semena, da ne bi oskrvavio i rod od semena koji poseješ i rod vinogradski”. Verovalo se da vino pripada božanstvu gornjeg sveta, a poljski radovi iznikli iz zemlje božanstvu donjeg sveta. Ta dualisti?ka suprotnost samo je prividna. ?ovek je kroz iskustvo i saznanja u nauci zaklju?io: Vino piju i bogovi i ljudi, a u nekim obredima kod hriš?ana i ženama se nalaže da ga piju, bez stida ako se i same opiju. Loza da bi normalno rasla, razvijala se i redovno plodonosila iz zemlje crpi vodu i rastvorene mineralne materije. Svake godine u zemljište treba unositi ?ubrivo u optimalnoj koli?ini i u pristupa?nom obliku.

Postoji više na?ina, ovde ?e biti prikazana primena mikrobioloških ?ubriva u kombinaciji sa zelenišnim ?ubrivom. Leguminize se seju u prostoru izme?u redova u vinogradu, manji su konkurenti vinovoj lozi u pore?enju sa korovskim vrstama kao što su divlji sirak, štir ili poponac. Prednost ispoljena u njih je u sposobnosti da fiksiraju atmosferski azot. Ukoliko se kasnije i unose azotno mineralno ?ubrivo, produžuje se vegetacija vinove loze, manje se akumuliraju rezervne hranljive materije u lastarima i višegodišnjem drvetu. Suprotno, zaoravanjem zelenišnog ?ubriva vinova loza iskoristi optimalnu koli?inu azota za svoj porast i razvitak, erozija je smanjena, o?uvana je struktura zemljišta. Sa zelenom biljnom masom unose se u zemljište i epifitni mikroorganizmi – bakterije i kvasci, a zaoravanjem laguminoza pove?ava se broj simbiotskih azotofiksatora. Krajnji rezultat je pove?anje lakopristupa?nih formi azota u ugljenika i ukupne biomase.

Grahorica, sto?ni grašak, bela detelina, crvena detelina koriste se u kombinaciji sa nelegumonoznim biljkama: raži, ovsom, je?mom. Odnos semena leguminoznih i neleguminoznih biljaka je 2/3:1/3 ili na prostoru izme?u redova vinove loze koji ?ini 2/3 od ukupne površine zasada treba uneti oko 100-120 kg/ha semena sto?nog graška ili grahorice i oko 50 kg semena raži, je?ma ili ovsa. Prera?unato po dužini reda od 100 m u vinogradu treba posejati ru?no 6-8 kg smeše semena ili sejalicom 4-5 kg smeše semena. Zaoravanje useva primenjuje se u fazi cvetanja legumonoze, a naj?eš?e se podudara sa cvetanjem vinove loze. Dubina zaoravanje na lakšim zemljištima iznosi 25-35 cm i 15-20 cm na težim zemljištima. Ujedno u ovom periodu ostvarena je i maksimalna vegetativna masa zasejane smeše, povoljan je odnos C/N u procesu koji sledi: mineralizacija zaorane biljne mase.

Biofertilizatori – mokrobiološka ?ubriva koja sadrže visoko efektivne sojeve bakterija, gljiva, i algi obezbe?uju snabdevanje biljaka biogenim elementima: azotom, fosforom i kalijumom. Pored toga neki od ovih mikroorganizama stvaraju stimulatore rasta, antibiotike, i tako dodatno stimulišu biljni rast i štite od fitopatogenih mikroorganizama. Pri tome ne dolazi do zaga?ivanja zemljišta, voda i atmosfere. Azotobacter chroococum prisutan je u rizosferi mnogih biljaka, a kod nekih biljnih vrsta približava se asocijativnim azotofiksatorima. U tim uslovima Azotobacter prevodi elementarni azot iz atmosfere u oblik koji je pristupa?an biljkama. Bacillus megaterium var. phosphaticus u?estvuje u procesu amonifikacije. Fosfor na taj na?in dolazi u neorganski oblik, pristupa?an za biljku. Potrebe za kalijumom, kada je loza u pitanju, su visoke. U zemljištu je prisutna silikatna bakterija Bacillus circulans koja razlaže alumosilikate iz kojih se osloba?a kalijum.

Na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, na Katedri za mikrobiologiju napravljen je biopreparat sastavljen od mešanih populacija Azotobacter chroococum, Bacillus megaterium var. phosphaticus i Bacillus circulans. Mikrobiološko ?ubrivo je neposredno pre upotrebe rastvoreno u vodi, unešeno u zemljište na dubini od 20 cm na po?etku vegetacije vinove loze. Od tri primenjena tretmana (A- mikrobiološko ?ubrivo Azotobacter chroococum, AB mikrobiološko ?ubrivo Azotobacter chroococum i Bacillus megaterium var. phosphaticus, ABC – mikrobiološko ?ubrivo Azotobacter chroococum, Bacillus megaterium var. phosphaticus i Bacillus circulans) i kontrole, gde nije koriš?eno mikrobiološko ?ubrivo ve? samo setva smeše leguminoza i trava i zaoravanje, u trogodišnjem periodu najbolji rezultat postignut je pri primeni mikrobiološkog ?ubriva A.

Ogled je pra?en kod sorte Rizling rajnski klon 239 na podlozi Kober 5 BB. Zemljište je tipa gajnja?e, vinova loza je u periodu punog plodonošenja. Vegetativni potencijal je bio najve?i, prinos grož?a najviši i buke tipi?an za sortu: vino puno, prijatnog mirisa i sa lepim kiselinama. Dobijeni rezultati ukazuju: kompleksnim sagledavanjem problema posledice izazvane nepovoljnim spoljašnjim ?iniocima su najmanje. U prvoj godini ispitivanja, od ukupno tri, padavine u toku prve vegetacije bile su veoma niske. Sa setvom smeše leguminoza i trava i njih. zaoravanjem, kao i primenom mikrobiološkog ?ubriva (varijanta A-Azotobacter chroococum) loza je najmanje osetila štetne posledice. Idu?i u susret o?uvanja spoljne sredine kao i o?uvanja mineralnih bogatstava, isti?emo: mikrobiološka ?ubriva ne mogu apsolutno zameniti mineralna ?ubriva. Sa manjim dozama mineralnih ?ubriva pri primeni osnovnog ?ubiva (u jesen ili rano prole?e) i izostanka mineralnog ?ubriva za prihranjivanje preko zemljišta a uz koriš?enje zelenišnog i mikrobiološkog ?ubriva mogu se posti?i planirani prinosi grož?a.

Vladan Trandafilovi?,

dipl.ing. spec.ampelografije