Wednesday, 13 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za dane jesenje. Za medovinu znamo da je alkoholno pi?e od meda i vode koje, a što je normalno, nastaje alkoholnim vrenjem. Medovina može sadržati pored meda i druge dodatke, kao što su: polen, propolis, razne travke i td. Zavisno od tih dodataka, sre?emo se i sa raznim drugim imenima (hidromel….).

Svi znamo da medovina datira od najstarijih vremena. Možda još od vremena sakuplja?ke privrde. Znamo da je nekada ?ovek sakupljao med iz prirode i jeo kako med, tako i sav sadržaj p?elinjeg gnezda. Onda kada je po?eo da cedi samo med i odvaja vosak vrlo je mogu?e da je tada i po?eo da otkriva medovinu. Mogu?e je, da bi iskoristio med koji se nalazio na isce?enom sa?u, on taj sadržaj potapao u vodu, spirao ga i taj slatki sadržaj koristio kao pi?e. U tom pi?u nije bilo samo meda, ve? je bilo i perge. Šta bi se desilo, kada to pi?e nebi iskoristio odmah, ve? nakon nekog kra?eg vremenskog perioda?  Došlo bi do alkoholnog vrenja. Pi?e je imalo drugi ukus, ali je prijalo i dovodilo je do posebnog raspoloženja. Tako se možda desilo, a kada se ve? desilo, ?ovek je po?eo to da radi namerno i da se trudi da to pi?e bude što bolje. Pa eto i mi sada pri?amo o medovini i kako je praviti da ona bude kvalitetnija, pitkija i bolja. Možemo nai?i na razne recepture. Neko naivno ?uva recept kao veliku i jedinstvenu tajnu, a sve se zasniva na onom napred re?enom.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

U osnovi je alkoholno vrenje.

Alkoholno vrenje se može pokrenuti majom od vo?a ili pivarskim kvascem. Ja sam osnovni recept pro?itao u knjizi ”le?enje medom i drugim p?elinjim proizvodima” od Dr. Aleksandra Jankovi?a izdanje 1982. godine. 2002. god. sam pokušao da napravim 50 l medovine. Poštovao sam recepturu iz knjige i nisam uspeo. Dobio sam medoviunu koja je imala kiselinu, skoro kao sir?e, pa je tako i potrošena. Naredne godine sam sve ponovio, sa tom razlikom što sam sve merio, a proces vrenja se odvijao u drvenom buretu, na isti na?in kao i vino.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Izgnje?io sam 10 kg zrnaca zrelog grož?a. Izru?io ga u plasti?nu kantu od 20 l i dopunio širom od meda (šira oko 20 – mereno širomerom). Prekrio sam sadržaj višestrukom gazom (pelenom).

Nakon 7 dana, vrenje je krenulo. Procedio sam sadržaj kroz gazu i sipao u ?isto bure od 120 l. Odmah sam pravio širu od meda, tako što sam mešao mlaku vodu (oko 25 stepeni) i med (šira 20-22). U originalnoj recepturi stoji da se šira kuva i odvaja pena, ja sam to radio predhodne godine, a 2003. nisam. Tako pripremljenom širom sam dopunio bure i ostavio malo prostora za vrenje. Postavio sam vrionik i za kratko vreme je krenulo vrlo burno vrenje. Sve dok je trajalo vrenje ništa nisam radio, a nakon toga sam postupao jednako kao sa vinom. Razlika je bila samo u tome što sam ?eš?e pretakao da bi odstranjivao talog koji se stvarao, a koji ja mogao da da loš miris i ukus medovine. Dodavao sam i vinobran, kako se to ina?e radi sa vinom. Na kraju sam sve flaširao i dobio pi?e koje je izme?u vina i vermuta, može se služiti i kao aperitiv, piti ?isto ili kao špricer. Po ja?ini je ja?e od vina, aromati?nije, pitkije, a prozirno žu?kaste boje.

Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.