Thursday, 19 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Medovina za dane jesenje. Za medovinu znamo da je alkoholno piće od meda i vode koje, a što je normalno, nastaje alkoholnim vrenjem. Medovina može sadržati pored meda i druge dodatke, kao što su: polen, propolis, razne travke i td. Zavisno od tih dodataka, srećemo se i sa raznim drugim imenima (hidromel….).

Svi znamo da medovina datira od najstarijih vremena. Možda još od vremena sakupljačke privrde. Znamo da je nekada čovek sakupljao med iz prirode i jeo kako med, tako i sav sadržaj pčelinjeg gnezda. Onda kada je počeo da cedi samo med i odvaja vosak vrlo je moguće da je tada i počeo da otkriva medovinu. Moguće je, da bi iskoristio med koji se nalazio na isceđenom saću, on taj sadržaj potapao u vodu, spirao ga i taj slatki sadržaj koristio kao piće. U tom piću nije bilo samo meda, već je bilo i perge. Šta bi se desilo, kada to piće nebi iskoristio odmah, već nakon nekog kraćeg vremenskog perioda?  Došlo bi do alkoholnog vrenja. Piće je imalo drugi ukus, ali je prijalo i dovodilo je do posebnog raspoloženja. Tako se možda desilo, a kada se već desilo, čovek je počeo to da radi namerno i da se trudi da to piće bude što bolje. Pa eto i mi sada pričamo o medovini i kako je praviti da ona bude kvalitetnija, pitkija i bolja. Možemo naići na razne recepture. Neko naivno čuva recept kao veliku i jedinstvenu tajnu, a sve se zasniva na onom napred rečenom.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

U osnovi je alkoholno vrenje.

Alkoholno vrenje se može pokrenuti majom od voća ili pivarskim kvascem. Ja sam osnovni recept pročitao u knjizi ”lečenje medom i drugim pčelinjim proizvodima” od Dr. Aleksandra Jankovića izdanje 1982. godine. 2002. god. sam pokušao da napravim 50 l medovine. Poštovao sam recepturu iz knjige i nisam uspeo. Dobio sam medoviunu koja je imala kiselinu, skoro kao sirće, pa je tako i potrošena. Naredne godine sam sve ponovio, sa tom razlikom što sam sve merio, a proces vrenja se odvijao u drvenom buretu, na isti način kao i vino.

Medovina za hladne dane koji nam dolaze

Izgnječio sam 10 kg zrnaca zrelog grožđa. Izručio ga u plastičnu kantu od 20 l i dopunio širom od meda (šira oko 20 – mereno širomerom). Prekrio sam sadržaj višestrukom gazom (pelenom).

Nakon 7 dana, vrenje je krenulo. Procedio sam sadržaj kroz gazu i sipao u čisto bure od 120 l. Odmah sam pravio širu od meda, tako što sam mešao mlaku vodu (oko 25 stepeni) i med (šira 20-22). U originalnoj recepturi stoji da se šira kuva i odvaja pena, ja sam to radio predhodne godine, a 2003. nisam. Tako pripremljenom širom sam dopunio bure i ostavio malo prostora za vrenje. Postavio sam vrionik i za kratko vreme je krenulo vrlo burno vrenje. Sve dok je trajalo vrenje ništa nisam radio, a nakon toga sam postupao jednako kao sa vinom. Razlika je bila samo u tome što sam češće pretakao da bi odstranjivao talog koji se stvarao, a koji ja mogao da da loš miris i ukus medovine. Dodavao sam i vinobran, kako se to inače radi sa vinom. Na kraju sam sve flaširao i dobio piće koje je između vina i vermuta, može se služiti i kao aperitiv, piti čisto ili kao špricer. Po jačini je jače od vina, aromatičnije, pitkije, a prozirno žućkaste boje.

Vladan Trandafilović, dipl.ing.