Friday, 14 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Mangulica- zaboravljena vrsta ponovo u trendu

Mangulica- zaboravljena vrsta ponovo u trendu

susenoMangulica – Verovatno ste čuli za “dobar” holesterol ( HDL ), to su čestice koje sakupljaju višak holesterola sa mesta gde ga ima previše i odnose ga u jetru. Zato su HDL čestice vredan čistač krvnih sudova jer smanjuju rizik od nastajanja kardiovaskularnih bolesti. Da li ste ga očekivali u mesu svinje rase Mangulice ?

 Sve veći broj uzgajivača se odlučuje upravo za tu rasu svinja – mangulica .Sve je počela davno, posle povlačenja Turaka sa prostora Panonske nizije, ostalo je veoma malo svinja. Turci, iz religijskih razloga, nisu koristili meso ove životinje. Odgajanje ove vrste je bilo prepušteno gornjim severnim delovima Mađarske i Erdelju. I pored toga postoje podaci da su već 1750. godine organizovali vašar svinja u Šopronu. Krajem 18. veka, severni deo mađarske kraljevine i Austrija su imale razvijene trgovinske odnose među kojima se isticala i trgovina svinjama – mangulica. Najtraženija sorta u toj razmeni je bila Bakonjska vrsta, koja je veoma dobro podnosila dugačka putovanja. Kako se trgovina širila tako je trgovina svinjama stigla i do Hrvatske čije su sorte postale traženije od bakonjske, zato što su imale više masti a i meso je bilo boljeg ukusa.

 Širenje trgovine svinjama je stiglo i do Srbije, gde je glavni trgovac bio Miloš Obrenović, koji je počeo svoj trgovinski izvoz da ostvaruje sa vrstom takozvane Šumadijske svinje. Odavde su trgovci svinjama iz cele kraljevine Mađarske kupovali i snabdevali se svinjama.Ova vrsta svinje, koje su mađari zvali Terekfajta (mađ. törökfajta) (što znači turska vrsta) ili Racfajta (mađ. rátzfajta) (što znači srpska vrsta) je raznim putevima dolazila do seljaka i vrsta se pomešala sa već postojećim vrstama koje su se proširile iz gornje Mađarske i Erdelja. Ove novostvorene vrste mađari su zvali mangarica (mađ. mangaritza) ili mangalica (mađ. mangalitza). Za oko 25 godina ova vrsta je osvojila i doprela u sve delove Mađarske kraljevine. Bakonjska vrsta je do 1845. potpuno nestala i Ferenc Pete već 1814. godine pisao o mangolici kao o običnoj domaćoj vrsti.

  Izveštaji o mangalici govore da je u Đeru i Kebanji (Kebánya) postojalo tovilište i da je godišnje samo u Kebanjskom tovilištu, između 1870. i 1894. godine bilo u proseku oko 600 000 grla.

Mangulica – zaboravljena vrsta ponovo u trendu

 Krajem 19. i početkom 20. veka došlo je do korenitih promena u privredi. Dosta šuma je uklonjeno, livade su preorane, što je već postalo opasnost za ovu vrstu svinja koje su hranu nalazile u prirodi. Pojavile su se nove sorte svinja koje su bile više prilagođene uzgajanju u zatvorenom prostoru, kočinama-svinjcima. Najveći udarac svinjogojstvo je doživelo 1895. godine, kada je usled epidemije, koja je trajala 20 godina, uništeno 4.5 miliona grla od kojih je 95% bilo mangulica vrsta.

 Državno društvo odgajivača mangalica (Mangalica Tenyésztek Országos Egyesülete) je osnovano 1927. godine u cilju održavanja vrste i utvrđivanja glavnih karakteristika. Karakteristike je uredio Mihalj Rac (Rácz Mihály) i one su i danas u upotrebi. Drugi svetski rat je doneo nove nevolje vrsti, od tog doba broj im je neprestano opadao, tako da 1960. godine broj grla je pao na 1.000 i ova sorta je potpala među ugrožene vrste. Prekretnica je došla 1990. godine kada je ponovo pokrenuto Državno društvo odgajivača mangalica i odgajanje ove vrste se ponovo odomaćilo u regionu. Jedno od razloga ovog uspeha je i izvoz ove sorte. Zbog izvanrednog ukusa mesa, mangalica se izvozi u Španiju gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamón Iberico).

 Vrste

 Bela mangalica (Szcke mangalica): najbrojnija podvrsta mangalice, podjednako dobra za prinos masti i mesa.

  • Crvena mangalica (Vörös mangalica): kombinacija bele mangalice i kovrdžavo dlake salontaške, u proseku je teža od bele mangalice.

  • Lastavičasta mangalica (Fecskehasú mangalica): nastala ukrštanjem bele i crne mangalice, stomak je beo a leđa crna. Rađa u proseku više mladih od bele mangalice.

  • Crna mangalica (Fekete mangalica): najrasprostranjenija je bila na jugu Mađarske i u Sremu. Nastala je ukrštanjem sremske crne svinje sa belom mangalicom. Smatra se izumrlom vrstom.

  • Divlja mangalica (Vadas mangalica): veoma retka vrsta, rasprostranjena je bila u planinskim predelima i verovatno je rezultat parenja Divlje svinje i bele mangalic

literatura: Tczsér János – Bedz Sándor szerk.: Történelmi állatfajtáink enciklopédiája, Budapest, Mezcgazda Kiadó, 2003

foto:pixabay.com

Mangulica

Leave a Reply