Tuesday, 25 September, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Malina, kupina, višnja, … šta valja raditi ?

Malina, kupina, višnja, … šta valja raditi ?

Malina, kupina, višnja – cene u otkupu su niske, troškovi proizvodnje visoki. Proizvođači traže što višu cenu, otkupljivači kažu tržište određuje cenu , država … država ” pere ruke “.

Velike vremenske nepogode su pogodile Srbiju, ojadile malinare, smanjile prihod ratarima slabijim kvalitetom pšenice, voćnjaci jabuka, krušaka još čekaju šta će im priroda doneti ili odneti.

Doneta je odluka Vlade Srbije o dodeli 3.500 tona đubriva KAN 27% N kao dela pomoći voćarima   kojima su nastradali usevi. CENA KILOGRAMA ĐUBRIVA KAN 27%N je 30 – tak dinara. Svako gazdinstvo za hektar voćnjaka maksimalno 300 kilograma – znači 9.000 dinara ( 100 kilograma malina ) !? Ako po hektaru uzgajite 5 tona malina uz štetu od 40% Vi ste izgubili 2.000 kilograma ploda puta 90 dinara za kilogram – ukupno 180.000 dinara.

Malina, kupina, višnja

Kažu treba osigurati plod, prinos, za slučaj grada … Predstavnik osiguravajuće kuće na TV-u kaže da do juna meseca nisu imali sastanak sa zaposlenima iz Ministarstva poljoprivrede jer niko ih nije zvao. Da li ljudi iz Ministarstva imaju preča posla, da li oni sami ispaljuju rakete …?? 

Subvencije za troškove osiguranja su 40 % ( vraćaju vam 40 dinara na plaćenih 100 dinara ) – hvale vredno. Onda se ispostavi da naši poljoprivrednici nerado osiguravaju svoja polja, plodove svoga rada – pa se sredstva predviđena za subvencionisanje osiguranja prebace za subvenciju za kupovinu  UVOZNIH  traktora ( blago dilerima mehanizacije ). Zar nije bilo volje da se osiguravajuće kuće , Ministarstvo poljoprivrede udruže ( organizuju bolje informisanje, smanje premije osiguranja ) i domaćinstva osiguraju plodove svoga rada – sada bi lakše podneli štete, država bi uradila ono što treba da uradi, poljoprivredni  budžet bi mogao da bolje pomogne oštećenima – više bi domaćinstava bilo sačuvano od totalne štete.

Niko se ne zapita – šta je uzrok slabog odziva – zdrava logika nalaže da platiš 6 – 8 % vrednosti očekivanog budućeg roda za premiju osiguranja i sačuvaš onih preostalih 92 – 94 % uroda. Možda osiguravajuće kuće ne vrše pravilnu procenu štete, ne daju adekvatana izvos za nastalu štetu na terenu, možda su premije visoke … Ovoga leta šteta samo u opštini Topola je procenjena na 20  miliona eura.

Niko se iz Ministarstva poljoprivrede to nije zapitao – mi damo pare naših građana za subvenciju osiguranja , pa ko hoće, hoće – šta mi tu možemo ako neće. Sada se spominje povećanje subvencije na 70% od premije osiguranja – možda je bolje da osiguravajuće kuće snize sume osiguranja, a povećaju objektivnost procene nastale štete. Tako mogu sa Ministarstvom poljoprivrede stići do subvencije od 70% – ZAJEDNO na korist poljoprivrednika i celog društva.

Možda treba da razmisle o osnivanju državnog fonda koji bi mogao da posluži poljoprivrednicima da prevaziđu ovakve situacije, da povežu osiguranje sa dobijanjem subvencija … Imamo mi umnih ljudi , ali izgleda oni nisu ti koje pitaju donosioci odluka.

foto pixabay.com

Malina, kupina, višnja