Wednesday, 26 July, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Lucerka – seno ili senaža, šta je bolje ?

Lucerka – seno ili senaža, šta je bolje ?

Lucerka se kod nas najčešće konzerviše sušenjem i to prirodno na suncu i na zemlji sa ciljem dobijanja sena. Međutim, pri tome dolazi do najvećih gubitaka u hranljivim materijama, pa je preporuka pripremanje senaže od lucerke. Ovaj postupak konzervisanja kabaste stočne hrane ima brojne prednosti u odnosu na pripremu sena koje se ogledaju u manjim gubicima, manjoj zavisnosti od vremenskih uslova, iskorišćavanju grubih hraniva koja se ne mogu sušiti za seno,uštedi u skladišnom prostoru, skoro neograničenoj dužini čuvanja …

         Pri proizvodnji senaže sa 1 ha dobija se više krmnih jedinica, nego pri spremanju sena (1000-1500) i silaže (300-400). Pri senažiranju postiže se za 30% više suve materije po jedinici površine, za 44% bolja je svarljivost proteina, odnosno u celini za 45% bolja je svarljivost SM, nego što je slučaj pri spremanju sena trava.

         Košenje lucerke za senažu – se obavlja u prvoj polovini dana, ali tek pošto je sunce podiglo rosu. U toku popodneva i noći pokošena masa se dovoljno provene, tako da se sutradan može pristupiti prikupljanju, seckanju, prevoženju i sabijanju mase.

         U letnjim mesecima (julu i avgustu) masa pokošena pre podne moţe biti provenuta do dovoljnog nivoa suve materije već u popodnevnim časovima.Ukoliko su vremenski uslovi nepovoljni, pokošena masa mora da provede duže vreme na zemlji u cilju provetravanja, ali to dovodi i do povećanja gubitka organske materije, a pre svega karotina. Količina pokošene mase treba da bude srazmerna mogućnostima da se ista za što kraće vreme pokupi, usitni, preveze do silo-objekta i sabije. U protivnom, može doći do presušivanja jednog dela pokošene mase, što ima za posledicu nanošenje šteţe i lošije sabijanje. Ukoliko se desi ovako nešto preporuka je da se presušena pokošena masa skladišti prva (donji sloj).

         Kombajniranje provenule mase treba započeti pri nešto većem sadržaju vlage (oko 60%), jer se sa odmicanjem senažiranja, povećava procenat suve materije na polju, brže ili sporije. U cilju povećavanja učinka rada silo-kombajna, poželjno je da provenula masa iz dva ili tri otkosa bude prikupljena u jedan otkos. Nakon toga silo-kombajn u prolazu podigniţe masu sa zemlje pomoću pik-ap uređaja i secka je.Optimalna dužina odrezaka za pripremu senaže je 0,7-1,5cm, zbog sadržaja suve materije. Na silo kombajnu može da se nalazi i specijalni uređaj (aplikator) kojim se istovremeno iseckana masa tretira bakterijsko-enzimskim dodacima, u cilju ubrzavanja vrenja (fermentacije) i popravlja svarljivost senaţe. Ovaj postupak se može obavljati i naknadno, u samom silo-objektu, pri čemu se rastvor inokulanata prska iz leđnih pumpi. Iseckana i tretirana masa ubacuje se u prikolicu, kojom se transportuje do silo-objekta.

         Punjenje silo-objekta i gaženje – kvalitetna senaža može da se pripremi i u horizontalnim silo-objektima koji su najzastupljeniji kod nas, bez ulaganja u specijalne i skupe građevine vertikalnog tipa. Sabijanje provenule mase za senažu vrši se gaženjem traktorima. Ukoliko se prave manji silo- objekti mora se obratiti pažnja na njegove dimenzije.

         Najmanja širina treba da je 3m da bi se omogućilo nesmetano gaženje traktorima po celoj površini. Prohodnost silo-objekta sa obe strane, kao i minimalna dužina od 10m, omogućava lakše i brže kretanje traktori ma koji gaze senažu. Suprotno tome, izgradnja jedne čeone strane i male dužine objekta (5-8m), jako uspora vaju i otežavaju gaženje. Punjenje objekta treba vršiti postepeno, u slojevima debljine 20-30 cm.

PSSS Leskovac

Savetodavac za stočarstvo

mr Dejan Ranđelović

foto pixabay.com