Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Lozne podloge i sorte određuju uspeh u vinogradu

Lozne podloge i sorte određuju uspeh u vinogradu

Lozne podloge i sorte  Postoji stara izreka da se “vino pravi u vinogradu”. Ova izreka je u mnogome tačna. Računa treba voditi ne samo pri izboru sortimenta nego i pri izboru lozne podloge. Odabir podloge za vinovu lozu je odluka koja se donosi pre podizanja vinograda. Odluka koju će podlogu vinogradar upotrebiti za konkretnu sortu zavisi od interakcije agroekoloških uslova vinogradarskog položaja, sorte i lozne podloge. Izbor podloge je rezultat kompleksne interakcije pomenutih faktora. Lozne podloge bi trebalo da obezbede sledeće benefiti:

–         povećanu otpornost i tolerantnost na zemljišne štetočine, filoksera i nematode

–         dobar afinitet sa odabranim sortama loze

–         tolerantnost na sadržaj kreča u zemljištu

–         adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove

–         afinitet sa odabranim sortama

–         pozitivan uticaj na agrobiološke i tehnološke osobine odabranih sorata vinove loze

–         da nije zaražena virozama, bakterijama i dr. karantinskim bolestima

Lozne podloge i sorte određuju uspeh u vinogradu

Klasifikacija po Avramovu (1996.):

Lozna podloga Sadržaj fizioloških aktivnog kreča u zemljištu u %
Riparia portalis 6
Rupestris du lot 15
Richter 99, Richter 110 17
Paulsen 1103 19
Kober 5bb, SO4,Teleki 8B 21
Ruggeri 140 30
Šasla 41B 40
Ferkal 45

Otpornost na filokseru prema savremenoj klasifikaciji (kontaminacija „in vitro“) predviđa tri klase otpornosti:

Prva klasa – filoksera napada površinske delove korena, a ne može da prodre unutra (Vitis rotundifolia)

Druga klasa – na pojedinim mestima filoksera napada koren, gde se formiraju zadebljanja u kojima živi izvesno vreme i ne prodire unutra (V. Riparia, Rupestris du lot, Richter 99, Richter 110, Ruggeri 140, Paulsen 1103, Kober 5bb, SO4 itd).

Treća klasa – formira veći broj manjih zadebljanja na korenu u kojima živi filoksera. Time je smanjen životni vek korena, pa se preporučuju za upotrebu na zemljištima gde su uslovi za život filoksere lošiji, na pr. peskovi i sl. (Rupestris Ganzen N° 1 i 2, 1613 C, 1202 C itd.).

U sklopu adaptaciju na zemljišne i klimatske uslove bitno svojstvo loznih podloga je otpornost na sušu. Prema ovom kriterijumu mogli bi ih klasifikovati od otpornijih ka osetljivim:

–         Ruggeri 140, Paulsen 1103

–         Šasla 41B, Richter 99

–         Rupestris du lot, 420 A

–         Kober 5bb,

–         3309 C, 3306 C

Sadržaj kreča u zemljištu (ukupnog i aktivnog) i izdržljivost podloga prema istom je bitno svojstvo.

Klasifikacija po Avramovu (1996.):

Lozna podloga Sadržaj fizioloških aktivnog kreča u zemljištu u %
Riparia portalis 6
Rupestris du lot 15
Richter 99, Richter 110 17
Paulsen 1103 19
Kober 5bb, SO4,Teleki 8B 21
Ruggeri 140 30
Šasla 41B 40
Ferkal 45

Pri podizanju vinograda i izboru sorata voditi računa i o kombinaciji bujnosti podloge i sorte. Bujne podloge povećavaju bujnost okalemljene sorte i obrnuto. Pri tom treba imati u vidu da bujnost i rodnost su međusobno zavisni, pa prevelika bujnost može uzrokovati kasnije ili nedovoljno sazrevanje i obrnuto, manja bujnost može pospešiti dozrevanje grožđa.

Sve u svemu uticaj podloge na sortu je kompleksan i višestruk (na prinos, kvalitet grožđa, na odvijanje fenofaza vegetacije, bujnost i dugovečnost). Stoga treba pažljivo pristupiti odabiru podloge i sorte za konkretne agroekološke i edafske uslove lokacije budućeg zasada.

Dejan Stefanović, dipl.ing.polj.

PSSS Negotin

foto pixabay.com

Lozne podloge