Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Loza koja je razvila otpornost na bolesti

Loza koja je razvila otpornost na bolesti

Loza koja je razvila otpornost – Da bi se na oku?nici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grož?e, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte. 

Vinske i stone sorte se zna?ajno razlikuju po morfološkim i proi- zvodnim karakteristikama. Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim karakteristikama, a estetski izgled je manje važan, dok je kod stonih na prvom mestu spoljašnji izgled grozda i bobice. Poželjno je da stone sorte imaju srednje krupne rastresite grozdove, krupne, ovalne ili izdužene bobice ujedna?ene krupno?e i boje. Tako?e se veoma ceni muskatna aroma grož?a. Da bi se na oku?nici proizvelo zdravo i kvalitetno stono grož?e, veliku pažnju treba posvetiti pre svega izboru sortimenta.

Loza koja je razvila otpornost na bolesti

 U okviru vrste vitis vinifera postoji veliki broj stonih sorti koje se odlikuju visokim kvalitetom grož?a, ali su osetljive na peronosporu i oidijum. Kod nas se najviše i najradije gaje slede?e stone sorte: ?abski biser, kraljica vinograda, beogradska rana, gro?anka, demir kapija, kardinal, muskat hamburg, afuzali i italija. Ove sorte su manje pogodne za oku?nice i prostore blizu ljudskih prebivališta, jer zahtevaju kompletnu zaštitu tokom vegetacije, to jest od šest do deset prskanja. Za ovu namenu su mnogo pogodnije interspecijes stone sorte, koje su otporne ili bar tolerantne prema važnijim gljivi?nim bolestima.

 U poslednjih nekoliko decenija u svetu je stvoren veliki broj ovakvih sorti razli?itog vremena sazrevanja i agrobioloških osobina. Neke od njih introdukovane su kod nas i ispituju se u kolekcionim i oglednim zasadima. Pojedine pokazuju odli?ne proizvodne rezultate i mogle bi uspešno da se gaje uz smanjenu upotrebu pesticida ili primenom bioloških preparata u zaštiti. Takve su, na primer, sorte lasta, ljana, moldova, strašenski, muskat de st. Vallier

Loza koja je razvila otpornost na bolesti

  LASTA

 Prva doma?a stona sorta otporna na plamenja?u. Stvorena je u Sremskim Karlovcima, a priznata 1991. godine. Sazreva približno u isto vreme kad i muskat hamburg (II epoha). Dobre je rodnosti, otporna na peronosporu i sivu trulež grož?a, ali osetljiva na oidium. Grozd je srednje krupan, lepe strukture, rastresit, bobice su krupne, ujedna?ene po veli?ini, izdužene, belo-žute boje, hrskave konzistencije. Ukus je prijatan, blago muskatan. Zrelo grož?e može da se ?uva na ?okotu do prvih mrazeva pri ?emu zadržava svežinu, a lep je ukras na pergoli ili ?ardakliji.

   LjANA

 Novostvorena moldavska stona sorta ranog sazrevanja (po?etak septembra), srednje rodnosti. Otporna je na peronosporu, odium i sivu trulež grož?a. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, krupne, izdužene, belo-žute bobice finog ukusa. Tako?e može dugo da se ?uva na ?okotu bez promene kvaliteta grož?a.

   MOLDOVA

 Vrlo uspešna moldavska selekcija. Ovo je vrlo bujna sorta velike i redovne rodnosti. Otporna je na najvažnije gljivi?ne bolesti. Ima krupne grozdove i krupne, izdužene, tamnoplave bobice, debelu pokožicu bogatu antocijanima i neutralan ukus. Grož?e se dobro transportuje i dugo ?uva. Veoma je pogodna za razvijenije uzgojne oblike tipa pergola ili ?ardaklija. Može da se gaji bez hemijske zaštite protiv peronospore, oidijuma i sive plesni grož?a, ili s nekoliko tretiranja u vlažnim godinama.

   STRAŠENSKI

 Moldovska sorta velike bujnosti i velike rodnosti. Interesantna je zbog vrlo krupnih, atraktivnih grozdova i veoma krupnih crnih bobica. Pogodna je za ?ardaklije i pergole. Sazreva rano (po?etak septembra). Oporna je na peronosporu, a osetljiva na pepelnicu, sivu plesan i niske temperature.

   MUSKAT

 Jedan od najpoznatijih hibrida stonog tipa stvoren u Francuskoj. Ima srednje krupne, rastresite grozdove, žute ovalne bobice srednje veli?ine, muskatnog ukusa. Na Fruškoj gori sazreva sredinom septembra. Velike je rodnosti, ali bobice neravnomerno sazrevaju, a zrele lako otpadaju. Otporna je na peronosporu, a srednje otporna na oidijum i sivu plesan.

  Ove sorte mogu uspešno da se gaje sa jednim do dva tretiranja hemijskim sredstvima, a u suvim i toplim godinama i bez tretiranja. Primena bioloških preparata u gajenju ovih sorti našla bi svoje pravo opravdanje.

 izvor: zdravasrbija.rs