Monday, 22 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Kvalitetna rose vina – ružica, kako proizvoditi

Kvalitetna rose vina – ružica, kako proizvoditi

Kvalitetna rose vina – ružice po boji su bliža crvenim vinima, ali po hemijskom sastavu i ukusu naginju belim vinima. Ružice se piju “?iste”, ili kao špriceri sa soda-vodom ili mineralnom vodom. Mnogo su lakša od crvenih vina, jer imaju znatno manje bojenih, taninskih – oporih i drugih materija. Boje su svetlocrvene do manje ili više zatvorene rubin.

Za spravljanje ruži?astih vina koristi se u prvom redu grož?e sorti koje ne sadrže dovoljnu koli?inu bojenih materija u pokožici, kao što su Prokupac, Frankovka, Muskat hamburg. Pored ovih, o obzir dolazi i grož?e drugih sorti,  naro?ito u godinama nepovoljnim za sazrevanje grož?a. Ovaj tip vina može da se spravi i od crnog grož?a koje je zahva?eno sivom plesni, s obzirom na to da plesan razara bojene materije, pa od takvog grož?a ne može da se dobije crveno vino.

Ruži?asta vina mogu da se spravljaju na više na?ina, ali se naj?eš?e primenjuju slede?a dva, kojima se dobijaju najtipi?nije ružice:

  1. hladnom maceracijom (po postupku spravljanja belih vina ) i
  2. ce?enjem delimi?no prevrelog kljuka 24-48 ?asova posle po?etka alkoholnog vrenja.
Dejan Joci?, dipl.ing.
 

Kako proizvoditi kvalitetna rose vina – ružica

 
Vina tipa ružice (opol) se nalaze na sredini izme?u belih i crnih. Po hemijskom sastavu i ukusu su bliža belim vinima.
• Postupak spravljanja ovih vina je isti kao kod crnih vina. Vrši se odvajanje bobica od peteljki, muljanje, sumporisanje sa nešto ve?om koli?inom sumpora (hladna maceracija – brže izdvajanje bojenih materija iz ?elija pokožice). Šira se cedi posle 15-25 ?asova i prepušta fermentaciji.
NEGA NOVOG VINA
  • Posle tihog vrenja sve tri kategorije vina (belo, crno, ruži?asto) se podvrgava formiranju koje obuhvata:
  • DOLIVANJE,
  • PRETAKANJE I
  • SUMPORISANJE.
DOLIVANJE – zaštita vina od štetnih mikroorganizama i oksidacije obavlja se dolivanjem otpražnjenog prostora ( u ve?im sudovima). Vino se prepušta spontanom bistrenju. Niže temperature ubrzavaju taj proces. Na dnu suda  se formira talog (od izumrlih ?elija kvasaca, belan?evinastih materija, soli vinske kiseline i dr.). Iz tog razloga vino treba što ranije odvojiti od taloga prvim pretakanjem.
PRETAKANJE – posle bistrenja se vrši pretakanje. Vrši se 2-4 nedelje posle završetka vrenja  i dolivanja sudova. Razlikujemo tri na?ina pretakanja:
1./ Otvoreno – vino se ispušta u prihvatni sud, a odatle se pumpom ili kofama prebacuje u drugi sud. Ovako se preta?u zdrava vina koja nisu naklonjena prelomu.
2,/ Poluzatvoreno – ne koriste se prihvatni sudovi ve? se vino direktno preta?e u drugi sud s tim što se sa vrha tog suda raspršava i izaziva talasanje i mešanje vina u sudu.
3./ Zatvoreno – Otvor za slavinu se preko pumpe povezuje sa otvorom za slavinu druge ba?ve ili suda, a vino se bez dodira sa vazduhom preta?e (“mirno”). Ovako se preta?u vina sklona mrkom prelomu.
Prvo pretakanje vina je od najve?eg zna?aja za njegovo formiranje (naj?eš?e se izvodi otvoreno). Posle pretakanja treba ga sumporisati.
SUMPORISANJE – neposredno posle prvog pretakanja mlado vino treba sumporisati. Pri pretakanju ono upija znatnu koli?inu kiseonika iz vazduha te se mora spre?iti dalje odvijanje oksidacionih procesa