Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Kukuruz setva u optimalnom roku – do kraja aprila

Kukuruz setva u optimalnom roku – do kraja aprila

kukuruz

Kukuruz setva

Kukuruz setva – kukuruz je naša najvažnija biljna vrsta i ove godine zauze?e najve?e poljoprivredne površine. Zemljište se sastoji od mineralnih materija, vode i organske materije. Organsku materiju zemljišta ?ine humus, koren biljaka i živi organizmi. Živi organizmi su bakterije, gljive, kišne gliste i ostale životinje. Jedna šaka plodne zemlje iz bioaktivnog gornjeg sloja sadrži više živih organizama nego što ima ljudi na zemljinoj kugli. Gornji sloj od oko 15-20 cm zemljišta na 1 ha sadrži oko 7 tona živih organizama. Žive organizme u toj “podzemnoj štali” treba održavati i hraniti organskim materijama. Kukuruz ima velike zahteve prema zemljištu, kako prema fizi?kim tako i prema hemijskim osobinama. Zemljište ima ulogu i zadatak da akumulira što ve?u koli?inu vode, da je sa?uva i stavi na raspolaganje biljci onog trenutka kada je biljci neophodna. To mogu da obezbede duboka rastresita zemljišta dobrih fizi?kih svojstava. Istovremeno sa vodom, zemljište treba da raspolaže dovoljnom koli?inom lako pristupa?nih hraniva. Ta hraniva zemljište treba da stavi biljci na raspolaganje. To mogu obezbediti zemljišta dobrih hemijskih i fizi?kih osobina. Ako zemljište ne raspolaže sa dobrim fizi?kim i hemijskim svojstvima agrotehni?kim merama treba to zemljište prilagoditi optimalnom stanju. Za visoke i stabilne prinose neophodna su duboka, plodna i rastresita zemljišta.

Kukuruz setva u optimalnom roku – do kraja aprila

Kukuruz bolje podnosi monokulturu ili gajenje u užem plodoredu od drugih žitarica, me?utim pojava kukuruzne zlatice nametnula je obavezu gajenja ove biljne vrste u plodoredu. Što se ti?e preduseva kukuruzu odgovaraju višegodišnje leguminoze, krompir, suncokret, strna žita i uljana repica dok se soja i še?erna repa smatraju manje povoljnim predusevima. Kao predusev kukuruz može biti dobar, ali i loš.

Kasna berba u jesen pogotovu sa puno padavina uz istovremeno veliku vegetacionu masu koju kukuruz za sobom ostavlja može u velikoj meri otežati kasniju obradu zemljišta.

Obradom treba obezbediti dubok humusno-akumulativni sloj u koji ?e se izvršiti akumulacija vode. Obradom treba uništavati tj. zaoravati korove, treba žetvene ostatke ili stajnjak rasporediti po što dubljem sloju zemljišta, jer se na taj na?in reguliše vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i rad mikroorganizama i obezbe?uje se optimalan nivo hraniva u zemljištu.

   Prilikom odabira hibrida treba voditi ra?una o njegovom prinosu, dužini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i šteto?ine, o kvalitetu zrna za utrošak za prirast. Treba voditi ra?una o strukturi setve (na koliko ?e posle površina do?i pšenica), voditi ra?una o opremljenosti gazdinstva (poželjno i rani i kasni i srednji kukuruz grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Ukoliko se seje ve?a površina , korisno je odabrati bar dva-tri hibrida u cilju dobijanja stabilnijih prinosa. Bez obzira koliko jedan hibrid bio dobar, ne može se jednako dobro suprotstaviti svim stresnim faktorima (visoke temperature u vreme cvetanja, suša u vreme nalivanja itd.) koji se mogu desiti u proizvodnji.

 Kukuruz je toploljubiva biljka i treba ga sejati kada se temperatura zemljišta na dubini setve (5-7cm) ustali na 10-12 stepeni. Optimalni period u našim uslovima naj?eš?e pada izme?u 15 i 25 aprila. Tolerantni rok je 1 – 30. april, izuzetno do 5. maja.

Dubina setve zavisi od tipa zemljišta, vremena setve i od vlažnosti. Na lakšim zemljištima se seje dublje, na težim zemljištima se seje pli?e. U ranijim rokovima setve seje se pli?e, a u kasnijim rokovima se seje dublje. Dubina setve kukuruza je 4 – 6 (8) cm.

gustina sklopaGustina setve: 70 x ? Broj biljaka po jedinici površine je najvažnija komponenta prinosa. Broj biljaka po jedinici površine rezultat je gustine setve, a nakon nicanja uobi?ajeno je da se kaže “sklop”. Gustinu setve, onosno budu?i broj biljaka po jedinici površine opredeljuje rastojanje biljaka u redu, pošto se kukuruz kod nas seje na me?uredni razmak od 70 cm. Gustina setve treba da bude primerena potencijalu godine, nivou agrotehnike, potencijalu njive i hibrida koji se seje. Gustina setve 70-80.000 bilj./ha (18 – 20 cm), gustina setve 60-65.000 bilj./ha (22 – 24 cm).

?ubrenje kukuruza:       Tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i kalijum. N i K2O biljke intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 – 11 listova pa do oplodnje (30 – 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1% kalijuma. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije. U periodu 9 – 11 listova do oplodnje 30 – 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma.

Kukuruz ima ogromnu masu zrna i kukuruzovine, radi toga je pri osnovnom ?ubrenju potrebno uneti oko 400 kg/ha NPK ?ubriva. KAN-27%…. 180 – 260 kg/ha. Polovina   predvi?ene koli?ine KAN-a može se uneti predsetveno i sa setvom. Preostalom koli?inom usev se prihranjuje 1 – 2 puta. Prvi put kada biljka ima 3 – 4 lista, a drugi put kada njen razvoj dostigne 8 – 9 listova. Da li ?emo uneti 30, 40 ili 50% azota u predsetvenoj pripremi tj. u jesen zavisi od letnjih padavina.

?ubrenje stajnjakom vršiti obavezno u jesen i zaorati ga odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba ra?unati da hranljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 do 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na pove?anje sadržaja hranljivih materija u zemljištu, stajnjak pove?ava sadržaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, poboljšava strukturu zemljišta, a time i vodni, vazdušni i toplotni režim. Prema koli?ini unetog stanjaka razlikujemo podelu na slabo ?ubrenje do 15 t/ha, srednje od 15 do 25 t/ha i jako ?ubrenje preko 25 t/ha.

Pokorica se formira pri preobilnom vlaženju i kada je zemljište preterano usitnjeno i dovedeno do praškastog stanja, a predsetvenom pripremom smo trebali stvoriti sitno-graškastu do sitno-orašastu strukturu. Pokoricu razbijamo ježastim valjkom (lak drveni valjak sa metalnim klinovima) ili upotrebom rotacione kopa?ice. Valjak se vu?e upravno na pravac redova da se ne bi desilo da se ošteti mnogo biljaka u jednom redu. Rotaciona kopa?ica se vu?e popreko. Me?uredno kultivisanje izvodi se 2 – 3 puta u toku vegetacije u zavisnosti od pojave pokorice i korova. Prvo kultivisanje se izvodi kada biljke imaju 3 – 5 listova, drugo kultivisanje se izvodi u zavisnosti od pokorice i korova, a tre?e kultivisanje do momenta kada klines traktora dostiže visinu stabla (kada diferencijal dodiruje stablo).

kukuruz njegova potrebaPrvo kultivisanje na dubinu od 6 – 8 – 10 cm, a tre?e kultivisanje na dubinu 3 – 4 (2) cm. Prvo kultivisanje je najdublje jer treba obezbediti prolaz vode, a kad se razvije koren smanjuje se dubina. Pokoricu razbijati kad se formira i kad to vlažnost zemljišta dozvoljava.

Ukoliko se kukuruz gaji u sistemu za navodnjavanje, zalivanje se vrši na osnovu vodnog bilansa kad se do?e do kriti?nog nivoa obezbe?enosti zemljišta vodom. Zalivna norma treba da je 30 – 50 l/m2 ve?a koli?ina vode, a re?e se zalivanje vrši 2, 3 ili 4 puta.     Potrebe kukuruza za vodom iznose od 450 do 550 mm. Ukoliko se primjenjuje navodnjavanje prema stanju vlažnosti zemljišta, tehni?ki minimum za kukuruz je 60% do 65% od vrijednosti PVK (poljski vodni koeficijent-optimalno stanje vlažnosti zemljišta). Kukuruz je biljna vrsta koja ima dobru otpornost na sušu, ekonomi?no troši vodu i u uslovima suše može za razliku od ostalih biljnih vrsta doneti prinos. Za razliku od drugih biljnih vrsta, ima veoma mo?an korenov sistem koji prodire u dublje slojeve zemljišta i samim tim iz tih slojeva crpi vlagu. Sama biljka je prilago?ena maksimalnom iskoriš?enu padavina. List je takav da prilikom padavina, sva voda se sliva niz biljku, tj. stablo, dospeva neposredno do adventivnog korena pomo?u koga biva iskoriš?ena u metabolizmu. Potreba kukuruza za vodom raste od setve, a maksimalne vrednosti dostiže u letnjim mesecima. Najviše vode zahteva u periodu pred fazu metli?enja, pa do kraja oplodnje. Broj navodnjavanja zavisi od na?ina navodnjavanja i opreme za navodnjavanje. Norma navodnjavanja zavisi od koli?ine i rasporeda padavina. U uslovima navodnjavanja, postižu se visoki a pre svega stabilni prinosi kukuruza od 12 do 15t/ha.

Kukuruz može da se bere u klipu i zrnu. U klipu se bere kombajnima bera?ima sa 25% ili manjim procentom vlage u zrnu. Ako se berba izvodi u zrnu, a zrno silira, berba po?inje sa 35% vlage i treba berbu završiti do 25% vlage. Ukoliko se zrno posle berbe suši treba po?eti berbu blagovremeno i usaglasiti je sa ostalim tehnološkim operacijama.

Potrebno je da u zrnu bude što manje vode, time ?e biti i manji troškovi sušenja zrna.

 Boban Stankovi?, PSSS Leskovac

foto pixabay.com