Sunday, 21 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Kozarstvo je profitabilno, početi sa 30 koza

Kozarstvo je profitabilno, početi sa 30 koza

koza organskaKozarstvo je profitabilno – Kozarstvo u Srbiji je u punom uzletu. Svaki dan se javlja po neki novi kozar. Potražnja za kozama je velika, posebno za kvalitetnim priplodnim grlima. Ljudi su željni edukacije, saznanja, vezana za kozarstvo. Dakle, spremni su da u?e, spremni su da uzgajaju koze, spremni su da prera?uju mleko, prave sireve, jogurte I da nude gra?anima Srbije zdravu hranu – ovako smo zapo?eli razgovor sa Milanom Rajinovi?em iz Kisa?a, vlasnikom farme koza od 400 grla. Izvor : List „Gazdinstvo”

  Koliko dugo se bavite kozarstvom? Sa koliko ste po?eli?

 –         Kozarstvom se bavim oko 14, 15 godina. Sa jednom kozom sam po?eo. Sada oko 340 koza ?eka jarenje. Moja farma je registrovana do 500. Ve?i je Gabri?, on ima 750, tu je negde kao Selekt Milk ili Kukujevci. Me?utim, niklo je dosta farmi. Pre neki dan mi je bio Dejan Tadi?, ima farmu od 100 koza, dosta je uzeo od Dobrice, u Ljigu. Ima veterinar, Ivanovi?, u Beloj Palanci. Ima dosta farmica koje su nikle posle ovih mera, do 100 komada. Ozbiljno se mladi ljudi bave kozarstvom. Kozarstvo je porodi?ni posao, gde se polazi od toga da jedna porodica može da opsluži negde oko 200 koza, da kroz jedan izuzetno rentabilan posao do?e do prihoda od kojih može lepo da živi. Sada ?u ponoviti ono što ponavljam ve? 15 godina – koza pojede dnevno jednu litru svog mleka. Dakle, ona na hranu potroši jednu litru svog mleka, a ostalo ostaje vlasniku. Od njegovog ume?a, na?ina na koji ?e držati kozu, zavisi koliki ?e profit ostvariti, da li ?e to biti pola litre mleka, litra, dve ili tri, da mu ostane za preradu i za tržište. Danas mlekare u otkupu za litru mleka nude 60 dinara plus državna premija 7 dinara, to je 67 dinara. Ako uzmemo da mu ostane samo 1,5 litra mleka, to je 100 dinara po jednoj kozi. Ako ima 30 koza, to je 90 hiljada dinara mese?no i to je lep prihod. Troškove u period van laktacije, u zasušenju, pokriva prodaja jaradi

 Koliko traje ta pauza izme?u mle?nosti, muže i nove laktacije?

 –        Otprilike tri meseca. Lep je prihod, od 90 hiljada može nešto i da se ostavi za taj deo. Kozarstvo nije lagan posao. To je mukotrpan posao koji traži puno rada, zalaganja, u?enja, ali jezahvalan posao, pre svega zbog saznanja da se proizvodi nešto lepo, nešto zdravo. Kozarstvo je profitabilan posao, što je najvažnije, a mi za to imamo sve uslove u svim krajevima Srbije. Po?imo od juga, gde imamo mnogo brsta. Koza je životinja koja živi na brstu, dakle, ne ispaša nego brst, pa do Vojvodine gde imamo žetvenih ostataka koliko ho?ete koje koze mogu da pojedu. Imamo koliko ho?ete utrina u Vojvodini koje možemo kositi, imamo obalekanala. Ja koristim obalu kanala Dunav-Tisa, negde oko 27-28 kilometara. Dakle, postoje svi uslovi za jeftinu proizvodnju kozjeg mleka. Kod nas se malo govori o prednostima konzumiranja kozje gmleka. U poslednje vreme se, istina, popravlja stanje. Ja sam najviše nau?io od profesora sa Zagreba?kog univerziteta, koji su o tome dosta pisali. Ima na jednom sajtu, hr?aksrce (hrcak.srce.hr), jedna profesorka je izuzetno lepo uradila paralele izme?u kravljeg i kozjeg mleka i objasnila sve prednosti kozjeg mleka.

Kozarstvo je profitabilno, po?eti sa 30 koza

 Kako su kozari organizovani i koje su krizne ta?ke u proizvodnji kozjeg mleka?

 –         Što se ti?e Vojvodine, imamo farme, mlekare, preradu, tržište – to je NoviSad, Beograd. Što se ti?e Šumadije, imamo niz malih mlekarica koje prera?uju i uglavnom su orijentisane na tržište Beograda. Problem je središnja, isto?na i južna Srbija, ne zapadna i jugozapadna, orijentisane su prema Crnoj Gori i imaju dobro tržište, nego ovo je problem iz dva razloga. Tamo imamo otpor prema kozjem mleku i kozjim proizvodima na tom podru?ju. Drugo, imamo otpor kod ljudi, ne?e da se bave sa tim, teško to usvajaju, prihvataju. Sa druge strane, mi ne ?inimo dovoljno da idemo u susret tim ljudima. Mlekare bi da uzmu skoro za džabe kozje mleko i da prera?evine prodaju papreno. Hteli bi po ceni kravljeg mleka. Pribegavaju svemu i sva?emu, ?ak i nekim prevarama, posebno kada je u pitanju bakteriologija, tu je najlakše prevariti. Ostavi se uzorak na sobnoj temperaturi, bakterije se namnože i onda kažu da ne odgovara. U me?uvremenu su preradili mleko i prodali ga. Nama se otvaraju mogu?nosti inostranog tržišta. „Beokapra“ je otvorena prema Rusiji i tamo idu proizvodi ve? evo godinu dana. Bilo je muka, ali bez ikakvih problema mi plasiramo tamo proizvode, ali plasiramo proizvode ekstra kvaliteta. To su ru?no ra?eni sirevi i tu smo konkurentni u odnosu na proizvo?a?e iz Francuske, Holandije i drugih zemalja, zato što imamo kvalitetnije proizvode od njih.

 Šta zna?i ru?no pravljeni proizvodi?

 –         Danas u velikim mlekarama pritiskom na dugme ispadne sir. Ipak, kod nas u mlekarama ovo su negovani sirevi, da tako kažem. Dakle, svaki dan se oko tog sira radi, o?isti se od eventualnih plesni, gleda se da nema neka pukotina na siru, sirevi su lepo zapakovani, nisu u vakuumu, oni su ili u vosku, papiru, drvetu, ili ne?emu što privla?i kupca. Treba mnogo ljudskog rada i u tom smislu kažem da su ru?no ra?eni sirevi. Njihova cena je negde od 1.500 pa do 3.000 dinara. Oko 10 do 11 litara mleka ide u kilogram zrelih sireva.

  Poboljšiva? ov?ije mleko – da ili ne?

 –         Da, poboljšiva? ov?ije mleko daje izuzetno dobre sireve. U procentu ve?i znad 10%, 15% jako poboljšava sir, zato što je kozje mleko manje masno od kravljeg mleka. Ono ima negde od 3,1% do 3,5%, dok kravlje mleko imamo sa 4%, 4,5%, a mast je ta koja daje ukus proizvodu. Profesorka Anka Vranješ Popovi? je rekla da mi dodatkom tog debelog mleka (ov?ijeg mleka), u stvari dobijamo na kvalitetu i zadovoljavamo ukus potroša?a.

 Šta treba da uradi jedan mladi ?ovek koji ima neke osnovne uslove za bavljenje kozarstvom? Kakav je red poteza?

    Prvo da po?ne od malog broja koza, maksimalno dvadesetak koza zato što praksa pokazuje da svi koji su krenuli sa 100, 150, 200 koza su propali. Ko kaže da zna sve o kozarstvu taj laže. Mi se u?imo. Svaki dan se svako u?i, u?im se i ja svaki dan. Koza je vrlo specifi?na životinja, poludivlja životinja. Nedozvoljava ona baš mnogo nauci, ?oveku, da se meša u njenu fiziologiju. Mi kod ovaca lako sinhronizujemo estrus, me?utim, kod koza nam to još nije uspelo. Ona ulazi u estrus, dakle, u parenje,onog momenta kada dan osetno po?inje da bude kra?i, u avgustu mesecu. Sa sedam, osam meseci ?e ve? krenuti u estrus. To je rano, tu moramo biti obazrivi, moramo gledati u kojoj meri je grlo razvijeno i zrelo da u?e u proizvodnju. Ponavlja se u ciklusu 15 do 20 dana estrus (tri puta). Kod mladih se sa?eka tre?i put, mora se ?ekati, ili se ?eka slede?a godina. Koza drži u stomaku plod pet meseci, 150 dana.

 Gde se prave greške?

 –         Jedan moj prijatelj imao je para, i pojavi se sa oglasom da ho?e odmah da kupi 1000 koza. Ja sam mu rekao da to nije dobro, ve? da krene od malog broja. Našao je koze u ?eneju i kupio130 komada. Kada je krenulo jarenje, zvao je da traži pomo?, jer nije mogao da iza?e na kraj. Kada u?u u estrus, sve one za otprilike nedelju dana se oplode. Jedan jarac ide na 20 do 25 koza, to je optimalno. Na prole?e, ili kada ve? krene jarenje u januaru mesecu, one ?e se za sedam dana sve ojariti. Nije isto ako vam se jare danas tri i 30 koza. Po?etnik se ne?e sna?i, izgubi?e se ako ima 30 koza. Nije samo da se ona ojari, mora se kontrolisati vime, mora se videti da li je jare posisalo, mora imati nekog iskustva i zbog toga ja stalno pri?am ljudima da sa manje koza krenu. Kada stekneš neko inicijalno iskustvo onda pove?avaj na 100, 150 komada druge ili tre?e godine, dakle, to je prva poruka.

 Naš ?italac je rešio da ima 30 koza. Kome da se javi? Gde može da kupi stado? Da li uvoz ili ne? U Srbiji, Ma?arskoj, Francuskoj, Slova?koj, gde?

 –         Po meni, treba biti vrlo obazriv kod nabavke. Predlažem da se kupuju samo mlada grla, rasa sanska ili alpska. Sanska je nešto osetljivija, alpska se bolje prilagodila ovim uslovima. Niko dobru kozu ne?e prodati. ?ovek mora stvoriti stado. On ga stvara selekcijom. Prema tome, treba uzimati sa proverenih farmi iz nekoliko razloga.

  • Prvo, treba uzeti grla pod kontrolom produktivnosti, dakle, da vidimo ipak orijentaciono šta uzimamo, kakvi su mu bili roditelji.
  • Drugo, zdravstveno stanje je jako bitno.

Kod nas imamo raširenih bolesti o kojima se, nažalost, ?uti. Imamo jednu od najraširenijih bolesti, a to je Kju-groznica, a koja je zoonoza (bolest doma?ih ili divljih životinja koja se prenosi na ?oveka). Dobijamo je ?ak i spolja i o tome ?utimo. Nama humana medicina, nažalost, signalizira pojavu Kju-groznice na terenu, ne veterina. Kad se ?ovek razboli, pa do?e, pa mu otkriju Kju-groznicu i pitaju ga gde radi. Obi?no su veterinary i ?obani prvi na udaru.

Izvor: List „Gazdinstvo”

foto pixabay.com