Friday, 17 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » KOMPOST prirodno đubrivo i zaštita biljaka

KOMPOST prirodno đubrivo i zaštita biljaka

Kompost prirodno đubrivo nastaje mikrobiološkim razlaganjem različitih vrsta organskih materija ( biljnog porekla ) pri čemu je neophodno da je sav materijal zdrav i bez štetmh ostataka pesticida, teških metala, antibiotika i mikotoksina. Kompost se priprema u odvojenom delu bašte, najbolje u senci i to na zemljištu, u drvenim ili žičanim sanducima, korpama, ili u komposteru, a koriste se biljni i drugi organski zdravi otpaci kao što su ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, lišće, slama, pepeo, rožina, živinski lzmet, komina. Visina humke za kompostiranje je od 50-180 cm ( niža humka – brža razgradnja ), širina do 150 cm i proizvoljna dužina.

 Na površinu za kompostiranje prvo se stavlja (oko 10 cm) drenažni sloj (grančice, stabljike suncokreta ili kukuruzovina) a zatim se naizmenično ređa sloj svežih ili suvih organskih otpadaka i zemlje, a na dva do tri mesta i sloj svežeg stajnjaka (radi brže razgradnje) ili se ubacuju odgovarajući preparati za kompostiranje. Humka se završava slojem zemlje. Cela masa mora biti umereno vlažna (zaliva se po potrebi) i neutralne reakcije (dodaje se između slojeva negašeni kreč). Gomila se ne sabija ili se blago sabija ( od toga zavisi brzina razgradnje ). Visoke humke se prelopataju svakih 2-3 meseca i kompost je gotov za 3-12 meseci.

Primenom načinu kompostiranja humka je niža (50 cm). U biljne otpatke stavlja se komposter, a u organskoj proizvodnji iseckana kopriva, preslica, kameno brašno, biokomposter i dr., ili odgovarajući biološki preparat sa smešom mikro – organizama (humofiks) ili preparat koji sami spravljamo.

KOMPOST prirodno đubrivo i zaštita biljaka

Ovaj preparat za kompostiranje spravlja se od smeše kamilice, maslačka, hajdučke trave, odoljena, koprive, hrastove kore, pčelinjeg meda i mlečnog šećera. Navedene suve biljke i hrastova kora isitne se i proseju.

Preparat se sastoji od dobro izmešane jedne kafene kašike svake biljke, hrastove kore i mešavine mlečnog šećera i meda. Na jedan litar kišnice dodaje se pola kafene kašike ove smeše, promučka se i stoji 24 sata, a zatim se na humci komposta otvaraju na svakih 30-60 cm rupe i sipa 6 kašika preparata. Cilj je brže i kvalitetnije kompostiranje. U tu svrhu često se u kompostnu humku utiskuju (u dubinu od 30 cm) snopići kamilice, koprive, preslice, maslačka i valerijane, ili se humka prska čajem od ovih biljaka. U organskoj proizvodnji kompost se ne meša, ali, kada se dodaju gliste dolazi do mešanja i brže mineralizacije organske materije.

Mikrobiološki procesi pri kompostiranju obuhvataju četiri faze čija dužina zavisi od organske materije i veličine humke, odnosno načina kompostiranja (humka, komposter).

U prvoj fazi (zagrevanje) koja u procesu kompostiranja traje 7-14 da- na, a pri unošenju kompostera (3-4 dana) započinje aktivnost mikroorganizama što se manifestuje sporim ili naglim povećanjem temperature (“jara” dostiže 60- 70°C), a zatim se temperatura smanjuje na oko 50°C u toku narednih 14 dana.

Posle toga započinje druga faza kompostiranja sa intenzivnim oslobađanjem gasova i punom aktivnošću mikroorganizama. Pri kraju ove faze temperatura opada na 25- 30°C i ta temperatura komposta ostaje do kraja kompostiranja.

U trečoj fazi organska materija je u velikoj meri razložena i mikrobiološki procesi se postepeno stabilizuju; kompost dobija karakterističnu boju i odgovarajući odnos ugljenika i azota (C:N). Pri brzom kompostiranju (niža humka uz preparate za kompostiranje) procesi su isti ali brži (ceo proces završava se za 14-30 dana).

Dobar odnos i kvalitet organske materije (grupe “zelenih materija” koje obezbeđuju N i “mrkih’ koje obezbeđuju C) uz optimalan pristup kiseonika, omogućuju punu aktivnost mikroorganizama. Rastresiti slojevi omogućavaju više kiseonika i brzu razgradnju, mineralizaciju, a jako sabijeni slojevi humke su bez dovoljno kiseonika i tada su mikrobiološki procesi spori i idu u neželjenom pravcu. Zato se pri kompostiranju moraju kontrolisati procesi ( temperatura, boja supstrata, miris ) i po potrebi intervenisati. Po završetku kompostiranja humka komposta se mora zaštititi od sunca ( asure, grane, lišće ). Kvalitetan kompost bez obzira na način pripremanja mora imati optimalan odnos ugljenika (C ) koji je izvor energije i azota (N) koji je osnovni element ishrane biljaka.

Kod izrazito visokog odnosa C / N je 25:1 do 30:1. Kompost sa visokim sadržajem ugljenika je žute ili mrke boje, suv i kabast a sa visokim sadržajem azota zelenkaste boje, vlažan, ponekad i muljevit.

 “Zelene” sirovine ( vlažan materijal sa visokim sadržajem azota ) su trave, leguminoze, ostaci voća, povrće, riba, seme, a “mrke” (suv materijal bogat ugljenikom ) su klip i stabljika kukuruza, stabljike sunco-kreta, slama, seno, drvena strugotina.

 Specifične vrste komposta nastaju kada se različitim vrstama organske materije dodaju startet kulture ( najčešće smeša mikroorganizama ) ili se koriste crvene kalifomijske gliste ( glistenjak ). Te vrste komposta (npr. teravita) odnosno glistenjaka imaju uz povoljan sadržaj organske materije, makro i mikroelemenata (u helatnom obliku)  i visok mikrobiološki naboj, što pogoduje boljem iskorišćavanju hraniva iz zemljišta ili zemljišnih smeša.

Kompost u proseku sadrži od 0,35-0,5% N, 0,2% fosfora i 0,25-0,3% kalijuma. Kod nas u prodaji postoji više vrsta komposta nastalog fermentacijom (sa ili bez glista) različitih vrsta biljne organske materije. Od kvaliteta organske materije i načina kompostiranja zavisi kvalitet. Sva svojstva moraju biti deklarisana a organsko đubrivo ispitano prema postojećim propisima. Takav kompost koristi se kao organsko đubrivo ili za pravljenje zemljišnih smeša za proizvodnju u zaštićenom prostoru.

 Izvor : PSSS Agroznanje d.o.o.Zaječar

 Valentina Aleksić, dipl. ing melioracija zemljišta i voda

pixabay.com

Kompost prirodno đubrivo 

Leave a Reply