Saturday, 16 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Količina N đubriva u prvoj prihrani ozimih žita

Količina N đubriva u prvoj prihrani ozimih žita

Količina N đubriva . Pošto je uticaj ishrane, a pogotovo prihrane na prinos ozimih strnih žita vrlo veliki, prihranu treba smatrati jednom od najvažnijih agrotehničkih operacija. Svaki propust u ovoj agrotehničkoj meri može da utiče na smanjenje prinosa i do 30%. Kod prihrane ozimih strnih žita kao agrotehničke mere treba obratiti pažnju na nekoliko faktora, a to su:

  • vreme primene azotnih đubriva,
  • broj prihranjivanja,
  • količina azota i
  • vrsta azotnih đubriva.

 Količina N đubriva u prvoj prihrani ozimih žita

Vreme primene N – đubriva

Kalendarski gledano vremene primene prihrane ozimih strnih žita je kraj februara ili početak marta mesca.Medjutim, pravo vreme primene pihrane ozimih strnih žita sa azotnim đubrivima zavisi od uzrasta biljaka (faze rasta i razvića) i klimatskih uslova. Najveće potrebe za NPK hranivima ozima strna žita imaju pri kraju bokorenja i u početku vlatanja, pa se vreme unošenja ovih hraniva mora prilagoditi ovim fenofazama.

Broj prihranjivanja

U praksi broj prihranjivanja je 1 – 2, redje tri. Najčesće se obavlja više puta iz razloga boljeg obezbeđenja raspoloživosti azota biljkama kada im je najpotrebniji i zbog smanjenja rizika od viška azota, jer nekada i višak azota može da napravi veće štete po prinos nego manjak azota.

  • Prva prihrana je najvažnija i obavlja se krajem bokorenja . Utiče na koncentraciju hlorofila u listu (boju useva), intezivniju fotosintezu i na brži rast biljaka u vlatanju. Obavlja se sa 70 % N (azota).
  • Druga prihrana obavlja se početkom vlatanja, a utiče na diferenciranje generativnh faza razvića, odnosno na potencijal za prinos. Obavlja se sa 30 % N (azota).
  • Treća prihrana izvodi se početkom klasanja i ima uticaja na porast hektolitarske mase i proteina u zrnu, tj. utiče na kvalitet zrna.

Količina N – đubriva. Količina azota u prihrani zavisi od:

• planiranog prinosa, odnosno od potrebne količine azota koju biljke iznose sa ostvarenim prinosom, zatim od
• količine azota unete za vreme osnovnog đubrenja i od
• predkulture, odnosno iznošenja ili ostavljanja azota u zemljištu (ako je bila leguminoza kao predusev).

U praksi obično se koristi od 60 – 100 kg čiste aktivne materije azota po hektaru zavisno od predhodnih parametara. Tačna količina azotnih đubriva za prihranu ozimih strnih žita odredjuje se laboratorijskim ispitivanjem zemljišta po dubini od 0 do 60 cm ili 90 cm na sadržaj mineralizujućeg azota pred prihranu ozimih strnih žita, takozvanom N-min metodom, koja je za preporuku svima koji se bave proizvodnjom pšenice na većim površinama.

Vrsta N – đubriva Što se tiče vrste azotnih đubriva koja se koriste za prihranu ozimih strnih žita, na tržištu postoji KAN, AN (ili SAN) i Urea. Pri nižim temperaturama biljke bolje usvajaju nitratni jon, a pri višim temperaturama amonijačni. Forma azota za prihranu zavisi i od reakcije zemljišnog rastvora: u kiseloj sredini azot bolje deluje u vidu nitrata, a u neutralnoj sredini bolje dejstvo ima amonijačna forma.

autor:Zoran Beljić

PSSS Šabac

foto pixabay.com

Količina N đubriva u prvoj prihrani ozimih žita