Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Koji klon odgovarajuće sorte izabrati

Koji klon odgovarajuće sorte izabrati

Koji klon – Novi zasadi se pripremaju mesecima unapred. Pravilan izbor štedi novac i vreme. Nepobitna je činjenica da se od lošeg grožđa ne može proizvesti dobro vino!  Ali, sa velikom tačnošću ( preciznošću ) može se reći da najbolje grožđe dolazi sa najboljih čokota. Proizvodači širom sveta drže se ove tvrdnje kao nikada do sada,ponovo sadeći stare parcele, uz izbor sadnog materijala ( klonova ) koji je posebno podesan za njihov stil proizvodnje i najadekvatniji za posmatrane terene.

  Nekada je pri planiranju, odnosno projektovanju vinograda dovoljno bilo opredeliti se za odredenu sortu (i pogoditi!), cabernet sauvignon, na primer. Međutim, nametnulo se novo pitanje: Koji klon, odnosno klonove, dotične sorte izabrati?

Klonove sorti vinove loze ne bi trebalo mešati (poistovećivati) sa hibridima stvorenim u laboratoriji, ili genetski modifikovanim organizmima. Klonovi unutar sorte vinove loze javljaju se kao rezultat prirodne mutacije. Varijacije u izgledu (morfologiji), vremenu i karakteristikama sazrevanja i kvalitetu vina, dovoljan su znak vinogradarima i istraživačima da u zasadu postoji novi klon. Ukoliko novi klon ima pozitivne, željene karakteristike – manje, aromatičnije, obojenije bobice, ili rastresitije grozdove otpornije na plesan, može biti isplativo izolovati ga i dalje ga razmnožavati.

Koji klon odgovarajuće sorte izabrati

Na gazdinstvima u Francuskoj tradicionalno su rađselekcije unutar vinograda, kako bi se izdvojili najbolji klonovi, a češći je primer da su birali najbolji materijal, ne vezujući se za jedan klon. Kada dođe vreme za novu sadnju, koristi se materijal propagiran iz izdvojenih, potvrđenih loza. Veći broj raspoloživih dobrih klonova (željenih karakteristika) omogućuje vinarima prozvodnju balansiranijih i kompleksnijih vina.

Jedan od pionira u radu na klonskoj selekciji jeste bordoski dvorac “Chateau Haut Brion”. Počevši od 1970.  godine tehnički direktor gazdinstva Jean Delmas izolovao je 160 klonova cabernet sauvignona, 140 klonova merlota i 40 klonova cabernet franca. Kljuk svakog od navedenih klonova fermentisan je ponaosob, kako bi se pratio potencijal za odležavanje.

Sa druge strane, neke sorte grožđa vinove loze genetski su nestabilne i imaju predispoziciju da mutiraju. Na primer, kataloški je registrovano više od 100 klonova sorte pinot noir. Koji klon – Međutim, genetske razlike među klonovima su veoma male da bi mogle da se potvrde ili uoče DNK identifikacijom  (finger – printing), te se korišćenje termina “klon” u ovom kontekstu dovodi u pitanje. Ono što je identično, jeste genetska osnova različitih biljaka istog klona. Recimo, ako vinogradar posadi 1.000 čokota pinot noira “klon 777 , onda zna da je svih 1.000 identično polaznom baznom materijalu za pomenuti klon.

Koji klon odgovarajuće sorte izabrati

traminac produktivnost čokotaAli, klon je samo gornja polovina biljke, odnosno deo koji donosi plod. Većina najboljih vinogorja u svetu ugrožena je filokserom, parazitskim insektom koji “ubija” lozu. Međutim, dok su sorte iz reda vitis vinifera veoma osetljive na filokseru, autohtone američke sorte daleko su otpornije, te se plemenita loza kalemi na podlogu od odgovarajuće sorte američke loze. Danas je dostupno vise od dvadeset različitih komercijalnih podloga koje se bitno razlikuju u karakteristikama, pre svega po afinitetu ka tipu i sastavu zemljišta i vodenom režimu, i, s obzirom na to da odredenim klonovima posebno pogoduju određene podloge, neophodno je značajnu pažnju obratiti na slaganje klona i podloge.

Izbor odgovarajuće podloge za posmatrani teren, a zatim odabir adekvatnog klona, ima veoma bitan uticaj na kvalitet. Međutim, pre samo dvadesetak godina u ponudi je bilo nekoliko varijanti – uglavnom suš ireni otporniji i rodniji (produktivniji) klonovi.

Izbor najboljeg klona nije toliko bitan, koliko izbor odgovarajućeg za posmatrani teren, što naravno iziskuje eksperimentisanje, koje za sobom povla?i i greške. Ali, najbolje se uči na sopstvenim greškama! I najskuplje…

Trenutno je najveća pažnja vinogradara posvećena novim klonovima pinot noira, popularno nazvanim “Dižon” klonovima, po poznatom burgundskom istraživačkom institutu na kom su izolovani. Pomenuti klonovi karakterisu se manjim grozdovima i manjom veličinom bobice, a po nekim tehnolozima i bolje obojenom pokozicom bobice u odnosu na druge dostupne klonove pinota.

Klonovi pinot noira međusobno se prilčno razlikuju. Karakteristicna za klonove iz Dižona jeste i brza akumulacija šećera – u zavisnosti od podneblja, terena i ekspozicije to može biti prednost, ali i mana.

U toplijim krajevima može se javiti problem da nivo šecera probije limit mnogo ranije nego što sazru aromatične komponente i fenolna jedinjenja, te se u novijim regionima za pinot, recimo, češće koristi veći broj različitih klonova. U Burgundiji, jesenje padavine mogu bitno da uti?u na smanjenje kvaliteta grožđa, te je i cilj bio da se izoluju klonovi sa brzom akumulacijom secera, što nikako nije podesno za uslove kakvi su, na primer u Kaliforniji, Australiji…

Međutim, neki smatraju da je po pitanju klonova pinota stvar preuveličana i da je vec reč o prestižu, odnosno da je poenta u tome da se u vinogradu ima klon koji drugi nemaju, a ponajviše se diskutuje o najmanje dostupnim klonovima – novim, kojih još nema u vinogradima…

Naravno, ako imate dobar klonski asortiman u vinogradu, ne znači da ste ispunili sve uslove za proizvodnju velikih vina. Izbor adekvatnog klona samo je još jedan deo “slagalice”, koju čine i izbor terena za vinograd, ekspozicije, uzgojnog oblika, agrotehnickih mera… Dakle, niza stvari koje su neophodne da bi se proizvela sto bolja sirovina.

A zatim sledi ništa lakši tehnološki deo…

IZVOR: WWW.WINESTYLE.RS
Piše: Miša Cilić