Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » ZDRAVLJE » Kleka za zdravlje i dodatak rakijama

Kleka za zdravlje i dodatak rakijama

Kleka za zdravlje (Juniperus communis l. fam. Cupressaceae) je zimzelen žbun ili drvo, do 12m visoko. Listovi linearni, bodljikavi, po 3 u pršljenu, na licu sa uzdužnom belom trakom stominih otvora. Dvodoma,lje  izuzetno jednodoma. Muški i ženski cvetovi raspore?eni u pazuhu listova. Posle oplodnje iz ženskih cvetova se razvija so?na šišarica, bobica, koja sazreva u drugoj godini, u jesen. Zrela bobica je tamnoplave boje sa voštanom prevlakom. Cveta od aprila do juna, plodonosi u jesen naredne godine.

Raste u regionu hrastovih šuma i šibljaka, ali se javlja i na acidofilnim višim predelima.

Koristi se plod (Juniperi fructus), a naša farmakopeja obra?uje i etarsko ulje (J. aetheroleum), mada se koriste i drugi delovi biljke. Plod se prikuplja kada je zreo, otresanjem. Suši se na promajnim mestima, uz ?esto lopatanje, ili u sušnici na temperaturi do 30 C. Podložan je brzoj fermentaciji. Plodovi su vrlo aromati?nog mirisa, naro?ito kada su zdrobljeni, slatkog i balzami?nog ukusa, kasnije slabo gorkog.

Kleka  za zdravlje i dodatak rakijama

Kleka je diuretik, antiseptik, karminativ, stomahik i antireumatik. Pinen i druge komponente iz etarskog ulja nadražuju sluzokožu bubrega i pove?avaju diurezu. Spolja se koristi kao sredstvo za nadraživanje kože i kod reumatskih oboljenja. Plod kleke otklanja žgaravicu, podrigivanje i teško?e u varenju, pa je ?esto upotrbljavan u prehrambenoj i likerskoj industriji.

Pripremanje ?aja: 2g zdrobljenih plodova preliti sa 150 ml proklju?ale vode, ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. U toku dana popiti 3-4 šolje ?aja.

Kupke se pripremaju od 100-200 g droge na 1 kadu.

Alkoholatura se priprema od zdrobljenih plodova kleke i alkohola ili dobre rakije u odnosu 1:5, nakon 8 dana sadržaj procediti. U toku dana uzimati 3 puta po 1 kaši?icu, za lakše izmokravanje.

Trudnicama se NE preporu?uje jer može izazvati kontrakcije materice.

Preuzeto iz Naše neškodljive lekovite biljke – Dr. Vlastimir Stamenkovi?

dipl.ing.polj. Mirjana Petrovi?

PSS Leskovac

Kleka  za zdravlje

Kleka je kod nas kao i u drugim balkanskim zemljama jedna od najviše koriš?enih narodnih doma?ih lekova. Kleka je zimzelen žbun ili nisko drvo naj?eš?e jajaste ili kupaste krošnje sa uspravnim ili vise?im granama. Igli?asti listovi, ?etine raspore?eni su po tri u pršljenu. U pazuhu listova nalaze se muške svetložute cvasti, a ženski pojedina?ni cvetovi su zeleni i okrugli. Cveta od aprila do juna meseca. Plod je bobi?asta šišarica u obliku mesnate bobice koja sazreva u drugoj godini tako da na istom žbunu u jesen ima i zelenih i zrelih plodova.

   Kleka se kod nas najviše javlja u brdskim i planinskim krajevima. Raste u bukovim, hrastovim i bukovo – jelovim šumama kao pionirska vrsta.

Cela biljka je lekovita, ali se naj?eš?e koriste plodovi. Lekoviti su samo potpuno zreli i osušeni plodovi koji se beru u jesen i to otresanjem s drveta. Osušene bobice su okruglaste, mesnate, veli?ine zrna graška mrkoljubi?aste, prevu?ene beli?astim voštanim pepeljkom. Plod kleke sadrži do 2,5% etarskog ulja, 33% invertnog še?era, smolu, vosak, organsku kiselinu i dr. Kleka se upotrebljava kao diureti?no sredstvo, a u narodnoj medicini se koristi u obliku alkoholnog rastvora spolja za mazanje kod reumati?nih bolova, gihta itd. Me?utim najve?e koli?ine klekinja se utroše za destilaciju etarskog ulja, a iz ostatka, posle fermentacije dobije se etanol. U indrustriji alkoholnih pi?a dosta kleke se potroši na proizvodnju rakije klekova?e.

Osim plodova od kleke se koristi i drvo – lignum od korena, stabla i grana. Sadrži malo etarskog ulja i smola. Juniperi – lignum ulazi u sastav diureti?nih ?ajeva. Iz stabala i grana suvom destilacijom ove i drugih vrsta kleke dobija se katran.

                                                                                                       Ana Proki?, dipl.ing.

foto pixabay.com

Kleka  za zdravlje i dodatak rakijama