Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

glistenjak

Kiselost / kalcifikacija

Kiselost zemljišta je jedan od važnijih faktora koji uti?u na prirast biljaka, prinos i sveukupno uspešno gajenje i produktivnost biljne proizvodnje. Meri se pH vrednoš?u zemljišnog rastvora. Reakcija zemljišta (pH vrednost) javlja se kao   edafski faktor i ukazuje na stepen zasi?enosti bazama adsorptivnog kompleksa i zemljišnog rastvora.

Ukoliko  u zemljišnom rastvoru prevladavaju  H+ joni, onda je zemljište kiselo, ako prevladavaju OH – joni onda je ono alkalno, a ukoliko je podjednako H+  i OH- jona, onda je zemljište neutralne reakcije.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

Neutralna pH vrednost je oko 7, a što je kiselost zemljišta ve?a to je pH vrednost manja. U Borskom okrugu kao delokrugu aktivnosti PSS Negotin preovla?uju kisela zemljišta sa pH vrednoš?u od 4,5-5,8. Ako uzmemo u obzir da ve?ini gajenih kultura odgovara pH od 6-7 to poznavanje i popravka zemljišne pH vrednosti dobija još više na zna?aju

oznaka reakcije

pH

vrlo jako kisela

<4

vrlo kisela

4.0-4.9

umereno kisela

5.0-5.9

slabo kisela

6.0-6.9

neutralna

7.0

slabo alkalna

7.1-8.0

umereno alkalna

8.0-9.0

jako alkalna

9.1-10.0

vrlo jako alkalna

>10.0

KALCIFIKACIJA ZEMLJIŠTA

Unošenjem kre?a u zemljište dolazi do rastvaranja na jone kalcijuma,bikarbonata i hidroksidne jone. OH- joni neutrališu zemljišnu kiselost vezuju?i H+ jone i formiraju?i na taj na?in H2O.Time se smanjuje koncentracija H+ jona uz istovremeno pove?anje vrednosti pH. Za kalcifikaciju se mogu koristiti fino samleven kalcijum-karbonat, laporac, pe?eni kre?, gašeni kre?, saturacioni mulj, njival i druga sredstva.

 Prilikom izvo?enja kalcifikacije za efektivnost je bitna i veli?ina ?estica tj. stepen usitnjenosti primenjenog materijala. Dobra usitnjenost omogu?uje bolje rastvaranje i time bolji efekat kalcifikacije. Primenom kre?nog materijala sa krupnim ?esticama ne?emo posti?i zadovoljavaju?i efekat  obzirom da se iste teže i sporije rastvaraju (ponekad je potreban period od nekoliko godina do njihovog potpunog rastvaranja).

Dostupnost pojedinih elemenata za biljnu ishranu ograni?ena je pH vrednoš?u zemljišta. Tako biljke mogu usvajati hranjive elemente iz zemljišta samo u okviru odgovaraju?eg raspona pH vrednosti,pa se može desiti da nekog elementa u zemljištu ima dovoljno ali da usled pH vrednosti nije dostupan biljkama. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupa?noš?u Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta.

 KISELOST ne pogoduje radu bakterija,pa prevladavaju gljivice i u zemljištu  se nagomilavaju fulvokiseline. Nagomilavanjem fulvokiselina podupire se proces   razaranja kompleksa apsorpcije,  što  je vrlo štetno za plodnost zemljišta.

KISELOST zemljišta ometa uspešan razvoj biljaka

 Ni  ja?a ALKALNOST nije pozitivna.Ona blokira ve?i broj mikroelemata, ubrzava mine- ralizaciju organske materije,favorizuje pojavu nekih  biljnih  bolesti. Kre? uti?e i na stru kturu (mrvi?avost) zemljišta.Teška glinovita zemljišta koja su zbijena i nepogodna za obradu prevodi u lakša rastresitija.On ima mo? zgrušavanja i zbog toga je u stanju da povezuje sitne zemljišne ?estice (glinu) prave?i od njih krupnije mrvice i ?estice.Tako nastaje mrvi?asta struktura koja je poželjna za svaki tip zemljišta jer u takvim zemljištima je povoljan vodno-vazdušni i toplotni režim.

 Zemljišta sa dovoljnim sadržajem kre?a odlikuju se i ve?om mikrobiološkom aktivnoš?u na razlaganju biljnih ostataka u humus i aktivnost bakterija azotofiksatora koje žive na kvržicama mahunastih biljaka (detelina, pasulj, soja i dr.) oboga?uju?i zemljište azotom.

 Neadekvatnim ?ubrenjem, pogotovu azotnim ?ubrivima, može se uticati na pove?anje kiselosti zemljišta. Zemljišna kiselost se pove?ava transformacijom amonijuma (NH4+) u nitrat (NO3-).Transformacija se dešava kao rezultat mikrobiološke aktivnosti u zemljištu.Primenom velikih koli?ina azota može do?i do smanjenja pH vrednosti zemljišta. Zato je zna?ajno poznavanje pH vrednosti zemljišta kao i potrebe gajenih kultura  radi primene adekvatnih koli?ina ?ubriva.

 
Azotna ?ubriva sadrže razli?ite oblike azota, pa shodno tome imaju razli?ite efekte na pH vrednost zemljišta.

  •  KAN – kre?ni amonijum nitrat (27% N) ovo ?ubrivo sadrži Ca i ne uti?e na zakišeljavanje zemljišta  pa se preporu?uje na zemljištima koja imaju nižu pH vrednost.

  •  UREA (46% N) i AN (34% N) amonijum nitrat – Ova ?ubriva dovode do blage acidifika cije (zakišeljavanja) zemljišta, stoga nisu preporu?ljiva za ja?e kisela zemljišta jer ?estom i prekomerenom upotrebom smanjuju pH vrednost istih.

  •  Amonijum sulfat (21% N) – ima veoma kiselu reakciju, nije pogodno za zemljišta ja?e kiselosti.

  •  MAP  (12% N, 52% P2O5) – monoamonijum fosfat, treba ga izbegavati na ja?e kiselim zemljištima jer dovodi do acidifikacije.

  •  DAP  (18% N, 46% P2O5) – diamonijum fosfat (isto kao kod MAP).

 
Postoje i izvesni indikatori koji ukazuju na kiselost zemljišta:

– pomo?u sone kiseline, ako se pri dodavanju sone kiseline grudvici zemlje ne stvaraju mehuri?i i ne peni zna?i da zemljište oskudeva u kre?u i suprotno, ako se prelivanjem zemljišta sonom kiselinom javi penušanje to je znak da zemljište sadrži kre? i da (možda)  nema potrebe za kalcifikacijom.
– pomo?u lakmusove hartije, ako je zemljište kiselo plava lakmusova hartija na vlažnoj grudvici zemlje pocrveni, ako ima dovoljno kre?a crvena lakmusova hartija poplavi.
– biljke indikatori koje uspevaju na kiselim zemljištima siromašnim u kre?u ( paprat, vresak, rastavi? i dr.).

 Me?utim svi ovi na?ini su orjentacioni, a da li je neko zemljište kiselo odnosno da li treba izvesti kalcifikaciju najbolje je utvrditi hemijskom analizom u laboratorijama nadležnih poljoprivrednih stanica ili odgovaraju?ih instituta.

  Dejan Stefanovi?, dipl.ing.polj.

foto pixabay.com

Kiselost zemljišta

Leave a Reply