Thursday, 18 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Kelj pupčar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pupčar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pup?ar je povrtarska kultura umerenih zahteva prema toploti. Ova kultura dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povr?e za kasnu jesenju i zimsku potrošnju. Setva krajem  maja.

Optimalne temperature za rast i razvoj su 15-18 stepeni C. Osetljiv je na visoke temperature naro?ito u vreme formiranja glavice zbog ?ega one ostaju rastresite. Bez zna?ajnih ošte?enja podnosi mrazeve i do -12 stepeni pa se može brati do po?etka zime, smatra se da su glavice ukusnije kada pro?u prvi mraz, jer pod uticajem niskih temperatura pove?ava se ukusnost za jelo. Berbu treba vršiti dok su glavice ?vrste i cele jer ispucale glavice nisu dobre za jelo jer dobijaju gorak ukus.

  Kelj pup?ar gaji se kao druga kultura, posle skidanja ranih povrtarskih i ratarskih useva i veoma intezivno se koristi zemljište. U našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavlja krajem maja, a rasa?uje krajem juna ili po?etkom jula.

 Glavice kelja pup?ara znatno ve?eg su sadržaja suve materije u odnosu na kupus. Preovla?uju ugljeni hidrati oko 9% i belan?evine 3.8% i vitamin C dvostruko više nego u kupusu. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.

 Kelj pup?ar poseduje dobra anti – kancerogena svojstva.

PSS Jagodina   Mira Miljkovi?, dipl.ing.

Proizvodnja kelja pup?ara

Kelj pup?ar je u našoj zemlji malo poznato povr?e, pa se zato i veoma malo gaji. U najnovije vreme ?ine se pokušaji da se ovo cenjeno povr?e proširi, naro?ito u Vojvodini. U zapadno-evropskim zemljama kelj pup?ar gaji se masovno.

Za ishranu kod kelja pup?ara koriste se razrasli pupoljci, glavi?ice, koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela. U ishrani je veoma zna?ajan, jer ima visoku hranjivu i biološku vrednost. Prema Markovi?u (2002) hemijski sastav pupova kelja pup?ara je slede?i: suva materija 18,08%, pepela 1.2%, celuloze 1,4%, kalciium-pektinata 0,2% vitamina C 120 mg/100 g , ukupan še?er 5,7%, direktno redukuju?i še?er 4,2%, saharoza 1,5%, proteini 3,8%, masti 1,0%, limunska kiselina 1,33%, hlorofil 0,9%, karatenoidi 0,21 mg/g. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.

Kelj pup?ar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pup?ar je kultura umereno tople i vlažne klime. Ova kultura veoma dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povr?e za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Veoma lako podnosi mrazeve do -10, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C, bez zna?ajnog ošte?enja. Za naše uslove kelj pup?ar je veoma zahvalna kultura, jer može da se gaji kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali mora da se ima u vidu njegova prili?no duga vegetacija. Gajenjem kelja pup?ara u smeni sa drugim kulturama obezbeduje se veoma intenzivno koriš?enje zemljišta. Gaji se naj?eš?e iz rasada, mada može da se proizvede i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može da se seje u martu ili aprilu u razli?itim vrstama zašti?enog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Me?utim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavlja krajem maja, a rasa?ivanje krajem juna ili po?etkom jula. Sadnja ne sme da kasni, jer ukoliko se zakasni glavi?ice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta.

Pre sadnje zemlji te treba obraditi i po mogu?nosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna dubriva u koli?ini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu P2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak mineralna dubriva treba uve?ati za 20-30%. Do sadnje treba uneti polovinu azotnih i celokupnu koli?inu fosforni i kalijumovih dubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.

Uspeh u proizvodnji kupusnja?a umnogome zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad setvu treba obaviti na pripremljenoj i nadubrenoj leji sa po 2,5-3 g semena po m2. Nakon setve seme se pokriva kompostnom smešom u debljini 1-1.5 cm. Nakon setve treba obaviti obilno zalivanje. Pored setve na leji rasad kupusnja?a može da se seje i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može da se obavi meduredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi dobija se rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je mogu?a, jer prostora uvek ima dovoljno, pa ne mora da se primenjuje gusta setva na leji.

Rasad se sadi na razmak redova 70-100, a u redu oko 50 cm, izme?u biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid, «treflan» u koli?ini 2 kg/ha kojeg treba inkorporirati. U toku vegetacije kod kelja pup?ara primenjuju se uobi?ajene agrotehni?ke mere, kao i kod ostalih kupusnja?a. Recionalno ga treba navodnjavati, me?uredno obra?ivati i jednom prihraniti. Zaštita od štetnika je istakao i kod ostalih kupusnja?a. Kod keljapup?ara u sušnim uslovima zna?ajniji problem mogu biti lisne vaši, koje se suzbijaju insekticidima. Od rasa?ivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da pro?e oko ?etiri meseca.

Na malim površinama u baštenskoj proizvodnji, može da se primenjuje sukcesivna na berba, a bere se po potrebi odozdo nagore pri ?emu berba može da po?ne u oktobru, pa da traje do januara, izuzetno i do prole?a, jer je veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru naj?eš?e ru?no odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoje i ure?aji za mašinsko ubiranje. Prinosi su naj?eš?e 10-15 t/ha. Osim pupova (glavica) za ljudsku ishranu mogu da se koriste listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva. Ostaci stabala i listova mogu se iskoristiti kao izvaredna sto?na hrana.

Rezultati eksperimentalne proizvodnje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa velikim brojem sorti i hibrida kelja pup?ara iz Holandije i SAD tokom niza godina su više nego zadovoljavaju?i, jer su ostvareni prinosi kod nekih sorti i do 20 t/ha. To govori da u našim uslovima kelj pup?ar može veoma dobro da uspeva. To je razlog više da ovo kvalitetno povr?e treba više gajiti i koristiti u ishrani, naro?ito u zimskim mesecima, kada je mali izbor svežeg povr?a.

izvor: poljoprivredainfo

foto:pixabay.com

Leave a Reply