Tuesday, 24 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Kelj pupčar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pupčar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pupčar je povrtarska kultura umerenih zahteva prema toploti. Ova kultura dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povrće za kasnu jesenju i zimsku potrošnju. Setva krajem  maja.

Optimalne temperature za rast i razvoj su 15-18 stepeni C. Osetljiv je na visoke temperature naročito u vreme formiranja glavice zbog čega one ostaju rastresite. Bez značajnih oštećenja podnosi mrazeve i do -12 stepeni pa se može brati do početka zime, smatra se da su glavice ukusnije kada prođu prvi mraz, jer pod uticajem niskih temperatura povećava se ukusnost za jelo. Berbu treba vršiti dok su glavice čvrste i cele jer ispucale glavice nisu dobre za jelo jer dobijaju gorak ukus.

  Kelj pupčar gaji se kao druga kultura, posle skidanja ranih povrtarskih i ratarskih useva i veoma intezivno se koristi zemljište. U našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavlja krajem maja, a rasađuje krajem juna ili početkom jula.

 Glavice kelja pupčara znatno većeg su sadržaja suve materije u odnosu na kupus. Preovlađuju ugljeni hidrati oko 9% i belančevine 3.8% i vitamin C dvostruko više nego u kupusu. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.

 Kelj pupčar poseduje dobra anti – kancerogena svojstva.

PSS Jagodina   Mira Miljković, dipl.ing.

Proizvodnja kelja pupčara

Kelj pupčar je u našoj zemlji malo poznato povrće, pa se zato i veoma malo gaji. U najnovije vreme čine se pokušaji da se ovo cenjeno povrće proširi, naročito u Vojvodini. U zapadno-evropskim zemljama kelj pupčar gaji se masovno.

Za ishranu kod kelja pupčara koriste se razrasli pupoljci, glavičice, koje se formiraju na stablu u pazuhu listova, od kojih se spravljaju raznovrsna jela. U ishrani je veoma značajan, jer ima visoku hranjivu i biološku vrednost. Prema Markoviću (2002) hemijski sastav pupova kelja pupčara je sledeći: suva materija 18,08%, pepela 1.2%, celuloze 1,4%, kalciium-pektinata 0,2% vitamina C 120 mg/100 g , ukupan šećer 5,7%, direktno redukujući šećer 4,2%, saharoza 1,5%, proteini 3,8%, masti 1,0%, limunska kiselina 1,33%, hlorofil 0,9%, karatenoidi 0,21 mg/g. Od mineralnih materija sadrži kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum i sumpor.

Kelj pupčar uzgoj i korist za Vaše zdravlje

Kelj pupčar je kultura umereno tople i vlažne klime. Ova kultura veoma dobro podnosi mrazeve, pa je ovo povrće za kasno jesenju i zimsku potrošnju. Veoma lako podnosi mrazeve do -10, a podnosi i kratkotrajne mrazeve od -15 do -20°C, bez značajnog oštećenja. Za naše uslove kelj pupčar je veoma zahvalna kultura, jer može da se gaji kao druga kultura posle skidanja ranih povrtarskih ili ratarskih useva, ali mora da se ima u vidu njegova prilično duga vegetacija. Gajenjem kelja pupčara u smeni sa drugim kulturama obezbeduje se veoma intenzivno korišćenje zemljišta. Gaji se najčešće iz rasada, mada može da se proizvede i direktnom setvom iz semena. Pri proizvodnji iz rasada može da se seje u martu ili aprilu u različitim vrstama zaštićenog prostora da bi se rasadio u aprilu ili maju za letnju, odnosno jesenju potrošnju. Međutim, u našim uslovima za zimsku proizvodnju najbolje je ako se setva obavlja krajem maja, a rasađivanje krajem juna ili početkom jula. Sadnja ne sme da kasni, jer ukoliko se zakasni glavičice ostaju sitnije i nedovoljno formirane, uz to su slabijeg kvaliteta.

Pre sadnje zemlji te treba obraditi i po mogućnosti uneti 20-30 t/ha zgorelog stajnjaka. Ukoliko se unese stajnjak treba uneti i mineralna dubriva u količini oko 100 kg azota, 80 kg fosfora (u vidu P2O5) i oko 120 kg kalijuma (u vidu K2O) po hektaru. Ukoliko se ne unosi stajnjak mineralna dubriva treba uvećati za 20-30%. Do sadnje treba uneti polovinu azotnih i celokupnu količinu fosforni i kalijumovih dubriva. U prihrani treba uneti drugu polovinu azota i to u vreme dobro razdvojene rozete listova.

Uspeh u proizvodnji kupusnjača umnogome zavisi od kvalitetnog rasada. Da bi ostvarili kvalitetan rasad setvu treba obaviti na pripremljenoj i nadubrenoj leji sa po 2,5-3 g semena po m2. Nakon setve seme se pokriva kompostnom smešom u debljini 1-1.5 cm. Nakon setve treba obaviti obilno zalivanje. Pored setve na leji rasad kupusnjača može da se seje i sejalicama na razmaku redova oko 30-50 cm i tada se može da se obavi meduredna kultivacija. Pri ovakvoj setvi dobija se rasad boljeg kvaliteta. Ovakva setva je moguća, jer prostora uvek ima dovoljno, pa ne mora da se primenjuje gusta setva na leji.

Rasad se sadi na razmak redova 70-100, a u redu oko 50 cm, između biljaka. Pre sadnje treba uneti herbicid, «treflan» u količini 2 kg/ha kojeg treba inkorporirati. U toku vegetacije kod kelja pupčara primenjuju se uobičajene agrotehničke mere, kao i kod ostalih kupusnjača. Recionalno ga treba navodnjavati, međuredno obrađivati i jednom prihraniti. Zaštita od štetnika je istakao i kod ostalih kupusnjača. Kod keljapupčara u sušnim uslovima značajniji problem mogu biti lisne vaši, koje se suzbijaju insekticidima. Od rasađivanja do berbe u uslovima navodnjavanja treba da prođe oko četiri meseca.

Na malim površinama u baštenskoj proizvodnji, može da se primenjuje sukcesivna na berba, a bere se po potrebi odozdo nagore pri čemu berba može da počne u oktobru, pa da traje do januara, izuzetno i do proleća, jer je veoma otporan na niske temperature. Na velikim površinama kelj se bere jednokratno u novembru najčešće ručno odsecanjem ili kidanjem glavica, mada u svetu postoje i uređaji za mašinsko ubiranje. Prinosi su najčešće 10-15 t/ha. Osim pupova (glavica) za ljudsku ishranu mogu da se koriste listovi (umesto raštana), a posebno su visokog kvaliteta posle pojave mrazeva. Ostaci stabala i listova mogu se iskoristiti kao izvaredna stočna hrana.

Rezultati eksperimentalne proizvodnje na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu sa velikim brojem sorti i hibrida kelja pupčara iz Holandije i SAD tokom niza godina su više nego zadovoljavajući, jer su ostvareni prinosi kod nekih sorti i do 20 t/ha. To govori da u našim uslovima kelj pupčar može veoma dobro da uspeva. To je razlog više da ovo kvalitetno povrće treba više gajiti i koristiti u ishrani, naročito u zimskim mesecima, kada je mali izbor svežeg povrća.

izvor: poljoprivredainfo

foto:pixabay.com

Leave a Reply