Monday, 11 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Hortikultura » Kamilica pravilan uzgoj i ostvarena dobit

Kamilica pravilan uzgoj i ostvarena dobit

Kamilica uspešan uzgoj – Samonikla kamilica raste u ravnicama i u planinskim predelima. Pošto podnosi alkalna zemljišta uspeva na slatinama , a nalazi se i na zemljištima kisele, neutralne i bazi?ne reakcije. Ogledima je ustanovljeno da najbolji prinos kamilica daje ako zemljište ima pH 7-8,2, što zna?i da na neutralnom i slabo alkalnom zemljištu najbolje uspeva.

Morfološke i fiziološke odlike

 Kamilica je jednogodišnja zeljasta biljka, visine 30-60 cm. Visina zavisi od zemljišta na kome se biljka nalazi. Na vojvo?anskim slatinama visina kamilice ne prelazi 25-30 cm, a na normalnim zemljištima raste i do 60 cm. Liš?e kamilice je višestruko perasto deljeno, jako urezano i vlaknasto. Stabljika je razgranata. Cvetna glavica je pre?nika 1,5-2,5 cm, a sastoji se od mnogo zbijenih cvetova u?vrš?enih na širokoj loži. Po obodu glavica ima 15-18 jezi?astih belih latica u zrakastom rasporedu. Dužina ovih latica je 4-8 mm, a širina 2-3 mm. Žuti cevasti ili fertilni cveti?i su levkastog oblika, pri dnu srasli u cev. Cvet ima karakteristi?an prijatan miris, a ukus malo nagorak i aromati?an. Cveta krajem aprila i maja. Jednom cvetu za njegov puni razvoj potrebno je 20-25 dana.

Kamilica pravilan uzgoj i ostvarena dobit

Pored prave kamilice (Matricaria chamomilla L.) postoje i druge vrste roda Matricariae, koje nemaju isto farmakodinamsko svojstvo kao kamilica. Od postoje?ih vrsta, sa kojima je mogu?a zamena prave kamilice, navodimo: Matricaria maritima L. i M. discoidea. Obe ove vrste su po svom izgledu veoma sli?ne kamilici. Razlikuju se od nje jer nemaju karakteristi?an prijatan miris i nagorak ukus. Druga karakteristika koja isklju?uje zamenu je što prava kamilica ima šuplju cvetnu ložu, dok ostale vrste u preseku cveta nemaju šupljinu.

 Hemijski sastav i upotreba

 Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Poslednjih godina se proizvodi i etarsko ulje, koje se dobija destilacijom kamilice u cvetu.

 Cvet kamilice se upotrebljava u narodnoj i nau?noj medicini kao neotrovno i neškodljivo sredstvo protiv upala kože i sluzokože. Daje se za le?enje raznih opekotina i rana, za ispiranje o?iju i dr. Pranje glave jakim ?ajem (infuzumom) kamilice pomaže obolelom korenu kose.

 Etarsko ulje upotrebljava se u medicini, farmaciji, a poslednjih godina sa uspehom u kozmetici i hemijskoj industriji.

 Sadržaj etarskog ulja u kamilici je prili?no neujedna?en. Naša kamilica ima etarskog ulja u granicama od 0,2 do 1%. Gajena ima ve?i procenat etarskog ulja od samonikle. Glavni sastojak ulja je azulen, koji je nosilac karakteristi?ne plave boje ulja. Od sadržaja azulena zavisi kvalitet ulja.

 Osim za podmirenje naših potreba, kamilica je veoma važan izvozni artikal. Do pre nekoliko godina Jugoslavija je bila jedan od najve?ih izvoznika kamilice.

Kamilica pravilan uzgoj i ostvarena dobit

 Uslovi uspevanja

 Podneblje. – lako se kamilica kao samonikla javlja na severu Evrope, pa gotovo do krajnjeg juga, ona za razvoj zahteva umereno vlažnu i toplu klimu. Ukoliko su klimatski uslovi povoljniji, utoliko je njen prinos ve?i. Na niske temperature je veoma otporna.

 Zemljište. – U pogledu zemljišta kamilica ne postavlja neke odre?ene uslove. Može da se gaji gotovo na svim zemljištima – kako na plodnim i bogatim, tako i na siromašnim. Kao samonikla u nas se javlja na zaslanjenim zemljištima Vojvodine. Zbog toga se do nedavno pogrešno smatralo da kamilica najbolje uspeva na zaslanjenim zemljištima. Kasnije je ogledima utvr?eno da kamilica najbolje prinose daje na normalnim zemljištima, ali da dobro uspeva i na zaslanjenim. Dobar uspeh kamilice na našim slatinama tuma?i se time što se ona relativno rano bere (krajem aprila i po?etkom maja), kada je vlažnost zemljišta još povoljna, pa koncentracija soli nije postala takva da štetno deluje na biljku. Zbog osobine da dobro uspeva na slatinama, kamilicu bi trebalo najviše gajiti baš na tim zemljištima.

lekovito bilje kamilica

Kamilica uslovi gajenja

 Gajenje

 Plodored. – Kamilica podnosi monokulturu, naime, može da se gaji dve do tri godine uzastopno na istom zemljištu. Gajenje kamilice nekoliko godina na istom mestu preporu?uje se zato jer je setva pojedinih godina nesigurna, pa se sistem >>zaliva?ivanja<< smatra kao najpovoljniji na?in gajenja. Kamilica se zaliva?uje tako što se posle berbe preostali cvetovi ostave da dozru. Posle zrenja cvetovi se ne beru, nego se parcela jednom ili dva puta podrlja teškom drlja?om. Drlja?a omlati preostalo seme, rasturi ga po njivi i pomeša sa zemljom. Kada je ovo ura?eno, ako u me?uvremenu nije bilo kiše, parcelu treba jednom ili dva puta zaliti. Do jeseni na istom polju ni?i ?e nova kamilica. U prole?e naredne godine donosi redovno cvet. Kamilica gajena kao monokultura obavezno se mora ?ubriti kombinovanim mineralnim ?ubrivima NPK.

 Obrada zemljišta. – Zemljište za kamilicu treba pripremiti tokom leta, a najkasnije do po?etka jeseni, tj. u septembru. Naro?ito je važno da se zemljište što ranije obradi u onim krajevima gde nema dovoljno atmosferskih taloga. Prema tome, obra?ivanje zemljišta treba otpo?eti odmah posle skidanja prethodnog useva.

 Dubina oranja za kamilicu, ako se gaji na slatinama, ne treba da pre?e 10-15 cm. Oranjem na ve?oj dubini izvaljuju se velike buse i grudve, koje se kasnije površinskom obradom teško mogu da usitne. Osim toga, postoji i opasnost da se dubokim oranjem isprana natrijumova so vrati u gornje slojeve zemljišta, pa da se na taj na?in još više zaslani. Na normalnim zemljištima za kamilicu se ore do 30 cm duboko.

 Pri obra?ivanju zemljišta za kamilicu najve?u pažnju treba posvetiti uništavanju korovskih biljaka. Kamilica, koja se na istom mestu gaji više godina, obi?no je prili?no zakorovljena. Naro?ito veliku štetu mogu da joj nanesu višegodišnji korovi, kao i oni sa širokom lisnom površinom (gorušica).

 ?ubrenje. – Na normalnim i bogatim zemljištima kamilicu ne treba ?ubriti mineralnim ?ubrivima, jer je ?ubrena kamilica bujna, pa je berba znatno otežana.

 Na siromašnijim zemljištima, kao i na slatinama, dovoljno je da se sa setvom unese 150-200 kg/ha mineralnog ?ubriva NPK 15:15:15

 Setva.- Kamilica se seje u jesen i u prole?e. Za naše prilike jesenja setva je bolja i sigurnija od prole?ne. Jesenja setva je po?etkom ili sredinom septembra. Nedostatak ove setve je što je septembar obi?no u nas mesec bez ve?ih padavina, pa se dešava da posejano seme ne nikne zbog nedostatka vlage. Ukoliko seme dobije dovoljno vlage, za 8-10 dana po?inje da klija. Ako jesen nije sasvim suva, mlade biljke do zime oja?aju i takve prezime. Rano s prole?a, ?im se sneg otopi, kamilica intenzivno po?inje da se razvija. Ako nismo uspeli da kamilicu posejemo u jesen, onda se setva obavlja rano u prole?e.

Prole?na setva je krajem februara ili po?etkom marta, odnosno ?im se može u?i u njivu. Ako se taj vremenski termin propusti, onda treba odustati od setve.

 Kamilica se seje uglavnom omaške i u redove. Bilo da je u pitanju jedan ili drugi na?in setve, pravilo je da seme mora da se nalazi na površini zemljišta, jer je seme kamilice sitno i klija isklju?ivo na svetlu.

 U redove (vrste) seje se sejalicom za žito. Rastojanje izme?u redova treba da iznosi 30-35 cm. Izbegava se da se seje ?isto seme kamilice, nego se prethodno pomeša sa sitnim peskom, kukuruznom prekrupom ili mineralnim dubrivom. Odnos semena kamilice prema materijalu sa kojim se meša je 1:3. Posle setve, posejana površina valja se lakim glatkim valjkom da bi se seme priljubilo uz zemlju, došlo u dodir sa zemljišnom vlagom i osiguralo da ga vetar ne odnese. Kako se valjanjem stvara pokorica koja negahtivno uti?e na posejanu kulturu potrebno je, ?im se pojave mlade biljke, da se pokorica razbije prašenjem ili okopavanjem.

 Omašna setva se obavlja ru?no. Nju može da obavi samo iskusni i vešt seja?. Seme se i ovde meša prethodno sa nekim materijalom da bi se što ravnomernije rasturilo. Seje se po tihom vremenu, jer i najslabiji vetar može da poremeti setvu. Posle setve zasejana površina se obavezno valja. Nedostatak ove setve, izmedu ostalog, je i u tome što je za održavanje parcele u ?istom stanju potreban ve?i broj radnika, jer površina može samo da se plevi.

 Koli?ina semena potrebna za setvu 1 ha zavisi od upotrebne vrednosti semena. Pri ?isto?i od 90 odsto i klijavosti od 80 odsto dovoljno je 4-5 kg semena za setvu 1 ha. Kako se ovakva ?isto?a semena retko postiže (u nas je obi?no ?isto?a semena oko 50 odsto), to je za setvu 1 ha potrebno 10-12 kg semena kamilice, pod uslovom da je klijavost semena oko 80 odsto.

Kamilica pravilan uzgoj

 Nega

   Nega kamilice je okopavanje, plevljenje i prihranjivanje. Ako je sejana omaške, onda se nega sastoji samo u plevljenju i prihranjivanju.

  Plevljenje. – Kamilica za berbu pristiže rano, dok korovi još nisu krenuli, tj. od po?etka do kraja maja, pa borba protiv korova ne iziskuje mnogo napora. Jedno prskanje protiv korova krajem marta i eventualno plevljenje krupnijih korova sredinom aprila bila bi cela nega ove kulture u toku godine.

 Prihranjivanje. – Prihranjivanje kamilice treba da se obavi što ranije u prole?e i to sa malom dozom azotnih ?ubriva. Preporu?uje se da se na 1 ha baci 100-120 kg KAN-27. Prihranjuje se samo ona kamilica koja je posejana na slabo produktivnim zemljištima.

 Bolesti i šteto?ine. – Od bolesti na kamilici je zapažena vrsta plamenja?e (Pernospora leptosperma De By), koja je zabeležena i na drugim pripadnicima familije Compositae. U kulturi kamilice ovo oboljenje do sada nije zapaženo u ve?im razmerama, tako da se njegovo suzbijanje ne postavlja kao problem.

 Od šteto?ina treba spomenuti larve jednog sjajnika (Olibrus aeneus Fbr.) koji izgriza unutrašnjost cvetnih glavica, ali ni ova šteto?ina nije u nas zapažena u ve?im razmerama.

 Neke vrste puževa gola?a (Limax sp.) koriste kamilicu za ishranu, nasuprot ranijim shvatanjima po kojima su biljke koje sadrže etarsko ulje, alkaloide i sli?ne materije bile zašti?ene od njih.

 Osušen cvet kamilice napadaju neke skladišne šteto?ine, od kojih je najzapaženija gusenica plamenca suvog vo?a (Plodia interpunctella Hb.). Razvi?u ve?ine skladišnih šteto?ina pogoduje vlaga, a kako je osušen cvet kamilice higroskopan, drogu u magacinu treba ?eš?e kontrolisati i ?im se primeti da je kamilica primila vlagu odmah je treba dosušiti.

Kamilica uspešan uzgoj i dobra zarada sledi

Berba. – Kamilica se gaji radi dobijanja cvetnih glavica. Cvetanje kamilice po?inje krajem aprila, a završava se znatno kasnije. Najve?i procenat etarskog ulja u cvetnim glavicama nalazi se u fazi punog cvetanja. Kamilica ne cveta istovremeno, pa se žetva produžava za duži vremenski period. Još zatvorene ili napola otvorene cvetne glavice ne treba brati, jer im je sadržaj etarskog ulja manji nego kad su cvetovi potpuno otvoreni. Najbolje je ako se berba obavi kada bele latice zauzmu vodoravan položaj.

Berba se obavlja ru?no, pomo?u naro?ito za to napravljenih ?ešljeva. Berba kamilice obi?no po?inje u zoru i bere se sve dok dan ne otopli. Kasnije ubrana kamilica se lako ugreje i dolazi do gubljenja kvaliteta.

 Pre sušenja kamilica se rešeta na sitima odgovaraju?ih dimenzija (12-15 mm), i na taj na?in se vrši klasifikacija droge.

 Osim ru?ne berbe, poslednjih godina, po?inje da se uvodi u proizvodnju i kombajn (bera?) za kamilicu. Me?utim, on je za sada još uvek u fazi ispitivanja.

Sušenje. – Obrana kamilica se suši u termi?kim sušarama i sli?nim promajnim mestima. Ako se kamilica suši po tavanima onda se ona rasprostire u što tanjem sloju i tako ostavlja dok se ne osuši. Za vreme sušenja kamilica se ne prevr?e da se ne bi izdrobila. U termi?kim sušarama suši se na temperaturi 30-35oC. Na ve?oj temperaturi droga se brže suši, ali znatno gubi boju i sadržaj etarskog ulja, pa na taj na?in i trgova?ku vrednost. Vreme sušenja zavisi od temperature prostorije u kojoj se kamilica suši, kao i od debljine sloja. Prirodno sušenje može da traje 7-10 dana. U termi?kim sušarama sušenje je mnogo kra?e. Odnos sušenja, tj. odnos sveže kamilice prema suvoj može biti razli?it i kre?e se od 4:1 do 6:1. Kod nas su, kako proizvo?a?i, tako i stru?njaci prihvatili da se od 6 kg svežih cvetnih glavica dobije 1 kg suvih.

 Dobro osušena kamilica pakuje se u sanduke koji su sa unutrašnje strane obloženi papirom. Ovako upakovana ?uva se na suvom, hladnom i promajnom mestu. I pored toga što je pravilno upakovana i ?uvana, kamilicu treba prodati još iste godine. Stara droga gubi prirodnu boju, karakteristi?an miris, drobi se, a i podleže kvarenju.

 Prerada. – Osim upotrebe kao cvetne droge, kamilica se poslednjih godina gaji i radi dobijanja etarskog ulja. Ulje je našlo veliku primenu u farmaciji, a naro?ito u kozmeti?koj industriji. Naše etarsko ulje od kamilice veoma je traženo zbog velikog sadržaja azulena i karakteristi?nog i prijatnog mirisa. Kamilica se destiliše u standardnim aparatima kao i ostalo aromati?no bilje. Jugoslovenski zavod za standardizaciju propisao je za drogu Chamomillae flos – cvet kamilice standard JUS E.B3-015. Prema obradi sirovine droga se razvrstava u tri kvaliteta: kvalitet I, kvalitet  II  i kvalitet Ill.

Kamilica uspešan uzgoj i dobra zarada sledi

  Prinos.- U nas je kamilica po?ela da se gaji od nedavno,pa zbog toga nemamo neka velika iskustva sa njom. Istraživa?ki rad na polju ispitivanja mogu?nosti gajenja kamilice,kao i njenih prinosa,zapo?et je nedavno.Ipak, utvr?eno je da se prinos gajene kamilice u nas kre?e u slede?im granicama:

prinos suvih cvetnih glavica                                                              700-1200 kg/ha

 prinos sirovih cvetnih glavica                                                         5000-6500 kg/ha

 prinos semena kamilice                                                                      100- 120 kg/ha

 prinos etarskog ulja                                                                                  2,5- 3 kg/ha

 Uopšte,prinosi kamilice variraju i razlike od godine do godine su prili?no velike.

 Troškovi proizvodnje po 1 ha

  1.    Mašinska obrada                                          153 €

 2.    Repromaterijal                                              300 €

 3.    Radna snaga                                                 200 €

 4.    Troškovi berbe (mašinsko)                          250 €

 5.    . Sušenje sirovog cveta                               150 €

 6. Ambalaža                             200 vre?a            130 €

 Svega troškovi                                                   1183 €

Prinos i prihod

 1.000 kg suvog cveta x 2 €    =    2000 €

 Bilans uspeha

 1.      Ukupan prihod                     2000 €

 2.      Troškovi proizvodnje          1183 €

 3.      Bruto dobit                            817 €

 4.      Porez na dobit                       204 €

 5.      Neto dobit                              613 €

 Na 1 hektar kamilice ostvaruje se dobit koja je  ve?a od 50 % troškova proizvodnje.

Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.

 spec.ampelografije