Friday, 19 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » JARE žitarice . setva u proleće

JARE žitarice . setva u proleće

ovas zobJARE  žitarice setva. Mahom se one gaje u brdsko-planinskim podru?jima. Jare žitarice su: jara pšenica, jari je?am i jari ovas. Ove žitarice su namenjene za gajenje na zemljištima slabije plodnosti, u brdskom podru?ju ali se mogu gajiti i u ravni?arskom podru?ju. Seju se u rano prole?e tj. krajem februara i po?etkom marta u zavisnosti od vremenskih uslova. Sve agrotehni?ke mere namenjene ozimim žitaricama važe i za jare. U toku vegetacije primenjivati sve mere nege (prihranjivanje, zaštita) kao kod ozimih žitarica.

 Sorte jare pšenice su: Nevesinjka i Venera.

Nevesinjka je fakultativna sorta , može se sejati od oktobra do marta.

Dobrog je prinosa i kvaliteta. Koli?ina semena :220-240 kg/ha.

Sorte jarog je?ma su: Dinarac, Viktor , Pe

 Dinarac je rana sorta, dobre otpornosti na poleganje. Veoma je rodna sorta. Odgovaraju joj zemljišta razli?ite plodnosti i kvaliteta.Koli?ina semena 180-200 kg/ha.

Sorte jarog ovsa su: Slavuj i Rajac.

Ove su veoma visoke sorte 100-110cm visine, a imaju odli?nu otpornost na pole – ganje. Imaju visok potencijal za rodnost. Veoma su stabilne i kvalitetne sorte.Koli?ina semena 140-160 kg/ha.

 Dipl.ing.Radojka Nikoli?

Izvor: PSS Krusevac

Setvu jarog je?ma treba obaviti prvih dana poljskih radova, kada se može kvalitetno pripremiti površina zemljišta i kvalitetno izvršiti setva – krajem februara ili po?etkom marta.

Ovo je posebno važno zbog kra?eg svetlosnog stadijuma kod je?ma u odnosu na druge žitarice. On brže prelazi prve  etape organogeneze u odnosu na druga žita, a posebno je rok setve u direktnoj zavisnosti od dužine trajanja IV faze organo – geneze ili zametanja klasi?a, od ?ega direktno zavisi i potencijal za prinos je?ma.

Je?am ima skromnije zahteve prema toploti i vlazi u odnosu na pšenicu. Klija na tempe – raturi od 1-2ºC, a optimalna temperatura za razvoj je 15ºC.  Mlade biljke izdržavaju temperaturu od  – 4 do -6ºC, a kada se okale i porastu (bokorenje) mogu da izdrže i -10 do -12? C. Zbog slabije razvijenog korenovog sistema u odnosu na druga  strna  žita,  osetljiviji je na kisela zemljišta, posebno pivarski je?am.

Odgovaraju mu plodna, strukturna zemljišta, sa optimalnom vrednoš?u pH = 6,5- 7,2. U praksi se je?am seje na zemljištima slabije plodnosti, jer njegov geneti?ki potencijal za prinos nije veliki, a na zemljištima manje plodnosti daje bolje rezultate nego druga strna žita. Je?am treba gajiti u plodoredu.

Dobri predusevi bili bi: krompir, suncokret, kukuruz  kra?e dužine vegetacije i zrnene mahunarke.

Treba izbegavati setvu je?ma nakon, strnih žita, posebno ovsa.  Treba izbega – vati setvu je?ma nakon kultura intenzivno ?ubrenih  azotnim ?ubrivima i travno – leguminoznih smeša, posebno pivskog je?ma.

Setvu je najbolje obaviti deklarisanim semenom, krupnije frakcije, da bi se posti – gao visok prinos. Najbolja gustina setve bila bi 300-500 klijavih semenki/m2 , naj?eš?e oko 300-350 klijavih semenki/m2.

Norma semena zavisi od setvenog sklopa sorte, roka setve, klimatskih uslova, kvaliteta predsetvene pripreme i dr. može se izra?unati za svaku sortu na osnovu fizi?kih i hemijskih parametara zrna. Neke okvirne norme bile bi: oko 180 – 220kg/ha semena za ozime forme i 150 180kg/ha za jare forme je?ma. Ukoliko je predsetvena priprema slabijeg kvaliteta setvenu normu treba pove?ati za oko 10% od predvi?ene koli?ine semena. Dubina setve zavisi od osobina zemljišta i kre?e se od  3-4 cm na vlažnim i teškim zemljištima do  4 -6 cm na lakšim i suvljim zemljištima.

Biljana Nikoli?,dipl.ing.polj.

Leave a Reply