Tuesday, 12 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Ishrana priplodnih svinja tokom godine-ISV

Ishrana priplodnih svinja tokom godine-ISV

Ishrana priplodnih svinja – Razli?ite su potrebe u hranjivim materijama za razli?ite kategorije svinja: krma?e, prasad, nazimice, nerastove i tovne svinje. Te potrebe obi?no podmirujemo smešama hraniva odgovaraju?eg sastava.

 ISHRANA PRIPLODNIH KRMA?A

 Ciljevi držanja i ishrane krma?a

 U savremenom na?inu držanja krma?a nastojimo da ostvarimo slede?e ciljeve :

· Ispravnom ishranom i postupcima u priplodnom ciklusu, odbijanjem prasadi (od krma?e) treba dobiti 2,2 i više prašenja po prose?noj krma?i godišnje.

· Treba proizvesti 20 i više odgojene prasadi po krma?i godišnje.

· Treba dobiti veliko i ujedna?eno leglo sa oprašenim telesnim masama prasadi ve?im od 1,3 kg.

Uz dobru genetsku osnovu, najvažnija pretpostavka za visoku proizvodnju je kvalitetna ishrana prilago?ena potrebama u pojedinim proizvodnim fazama, i to :

· ishrana suprasnih krma?a,

· ishrana krma?a neposredno pred prašenje i nakon prašenja,

· ishrana krma?a u periodu dojenja,

· ishrana krma?a od odbijanja prasadi do ponovnog pripusta,

· ishrana nazimica.

ishrana krma?a

Vredna kombinacija vitamina u cilju stimulacije plodnosti

–  Intenzivni rast i razvoj ploda –  Pove?ava plodnost i rodnost-  Osigurava stabilne noge – Pravilna kondicija krma?a

– Konzumacija velikih koli?ina hrane – Smanjeni gubici telesne mase

Smeša sa premiksom P216-03 za suprasne krma?e primenjuje se tri dana nakon osemenjavanja sve do 90-og dana suprasnosti. Preporu?ena dnevna koli?ina hrane po krma?i zavisi od njene kondicije – 2,5 do 3,5 g.

24000 Subotica   Otmara Majera br. 20   Tel/fax: +381 24 410 0027

www.isv.rs      e-mail: office@isv.rs

ISHRANA SUPRASNIH KRMA?A

 Ishranom krma?a u periodu gravidnosti treba zadovoljiti uzdržne potrebe krma?e, potrebe za hranjivim materijama koje ?e omogu?iti intrauterini razvoj plodova, potrebe mle?ne žlezde i lu?enje dovoljnih koli?ina mleka te odgovaraju?i prirast. SMEŠE ZA SUPRASNE KRMA?E TREBA DA SADRŽE: 12-14% SIROVIH BELAN?EVINA I MINIMALNO 11 MJ METABOLI?KE ENERGIJE PO KILOGRAMU SMEŠE. Kompletne smeše koncentrata u ishrani suprasnih krma?a mogu se delimi?no zameniti kvalitetnom pašom, kukuruznom ili travnom silažom, krompirom, sto?nom ili še?ernom repom. Tokom prve dve tre?ine suprasnosti krma?e se hrane sa 2 kg hrane. U zadnjoj tre?ini suprasnosti zbog intenzivnog razvoja plodova krma?e treba hraniti sa 2 – 3 kg smeše dnevno.

Na koli?inu obroka u vreme suprasnosti uti?u:

· telesna masa i kondicija krma?a i suprasnih nazimica,

· temperatura u objektu,

· individualni na?in ishrane smanjuje koli?inu obroka, a grupna ishrana pove?ava koli?inu obroka,

· stepen suprasnosti (u zadnjoj tre?ini suprasnosti pove?ava se obrok krma?ama lošije telesne kondicije),

Suprasne krma?e hrane se jednom dnevno, uvek u isto vreme.

Prekomerna ishrana suprasnih krma?a i nazimica apsolutno je neracionalna odnosno skupa pa ?ak i štetna jer dovodi do:

· gojenja krma?a i slabijeg apetita u razdoblju dojenja,

· ve?eg gubitka telesne mase i slabije mle?nosti u razdoblju dojenja,

· dužeg trajanja prašenja i ?esto do komplikacija tokom prašenja.

Nedovoljna ishrana u vreme suprasnosti dovodi do:

· pada telesne mase krma?a,

· produženja neproizvodnog razdoblja nakon odbijanja prasadi pa do novog pripusta,

· manje poro?ajne telesne mase prasadi,

· nedovoljne proizvodnje mleka nakon prašenja.

 
ISHRANA KRMA?A NEPOSREDNO PRED PRAŠENJE

Kada se suprasne krma?e hrane kompletnim smešama, nekoliko dana pre o?ekivanog prašenja krma?e treba prebaciti u prasilište. Dan pre o?ekivanog prašenja smanjuje se koli?ina hrane na oko 1 kg dnevno. Nahranjene krma?e teže se i duže prase, uz komplikacije pri poro?aju i ve?u pojavu mrtvoro?ene prasadi. Pre prašenja mogu se davati i laksativne smeše sa 10 – 15% suvih repinih rezanaca ili ve?im udelom pšeni?nih mekinja i zobi. Primenom ograni?ene ishrane krma?a neposredno pre i posle poro?aja smanjuje se sadržaj probavnog sadržaja, spre?ava se opstipacija (za?epljenje) i pojava hipoagalaksije (smanjenja produkcije mleka) te olakšava prašenje krma?ama. Na dan prašenja krma?a dobija samo vodu. Na dan nakon prašenja krma?u treba hraniti sa 1 kg smeše, koja se postepeno pove?ava do 5 dana, kada krma?u treba hraniti po volji.

 
ISHRANA KRMA?A U PERIODU DOJENJA
Koli?ina hrane za krma?e koje doje zavisi od koli?ine mleka, veli?ine legla, telesne mase krma?a i njihove starosti. Da bi krma?a u periodu dojenja othranila veliko leglo, proizvela veliku koli?inu mleka i sa?uvala svoju telesnu masu mora pojesti velike koli?ine hrane. SMEŠE ZA KRMA?E KOJE DOJE TREBA DA SADRŽE: 16% SIROVIH BELAN?EVINA I MINIMALNO 12,6 MJ METABOLI?KE ENERGIJE PO KILOGRAMU SMEŠE.

Koliko smeše dnevno treba pojesti krma?a koja doji:

· za vlastite potrebe krma?e 1 kg smeše/dan + 0,5 kg/prasetu ili uz leglo 10 prasadi = 6 kg/dan,

· dnevna koli?ina hrane iznosi 3% od vlastite mase,

· svaka krma?a koja ima 8 i više prasica treba da jede po volji.

 

U leglu krma?a koje jedu ve?u koli?inu hrane u periodu dojenja, bolje je preživljavanje prasadi i manja je pojava proliva u prasadi, koji se ?esto javlja zbog promena u sastavu mleka. Potrebnu koli?inu hrane ?e krma?e koje doje pojesti uz primenu ishrane po volji iz hranilica za vlažnu ishranu i ako im se hrana daje u više manjih obroka tokom dana uz vodu po volji. Najbolja kontrola ispravnosti krma?a u vreme suprasnosti i u period dojenja može se sprovesti kontrolom njenog prirasta izme?u dva prašenja, a koji treba da iznosi 15 kg (sve do 5.-og prašenja); najbolji pokazatelj mle?nosti krma?a jeste telesna masa prasadi u uzrastu od 21 dan, koja treba da iznosi oko 5,5 kg. Prose?na dnevna potrošnja smeše u proizvodnom ciklusu krma?e treba da iznosi 2,8 kg. S obzirom na dnevnu koli?inu hrane koju krma?e u pojedinim fazama reproduktivnog ciklusa treba da dobiju, potrebno ih je u fazi gravidnosti hraniti individualno i ograni?eno prema kondiciji, a u perioduojenja po volji (do sitosti). Tri dana pre odbijanja prasadi koli?ina hrane se smanjuje, a na dan zalu?enja krma?i treba uskratiti hranu i omogu?iti samo pijenje vode po volji.

 
ISHRANA KRMA?A OD ODBIJANJA PRASADI DO NOVOG PRIPUSTA

Ishrana krma?a od odbijanja prasadi do ponovnog pripusta najkra?e je razdoblje u reproduktivnom ciklusu krma?e, ali i pored toga smatra se najvažnijim razdobljem jer od rezultata koji se u tom razdoblju postignu zavisi ukupni rezultat proizvodnje u svinjarstvu poljoprivrednoga gazdinstva.

ISHRANA NAZIMICA

Najbolje rezultate oplodnje, najbolju veli?inu legla i najkra?e razdoblje od odbijanja do oplodnje postiže se ako se do pripusta prvopraskinje i višepraskinje loše telesne kondicije hrane s 4 kg smeše dnevno (16 % sirovih belan?evina i 12,6 MJ ME). Višepraskinje u normalnoj kondiciji nakon zalu?enja (odbijanja prasadi) ne valja hraniti pove?anom koli?inom smeše nego normalno sa 2 kg/dan. Nazimice i zasušene krma?e pred pripust nije poželjno izlagati suncu, posebno ne leti jer ono negativno uti?e na polni ciklus. Odmah nakon pripusta-oplodnje smanjuje se koli?ina smeše na 2 kg/dan što se nastavlja i u periodu gravidnosti. Nakon sigurno utvr?ene oplodnje, krma?e se prebacuju u objekat za krma?e, gde se sprovodi ishrana odre?ena za gravidne krma?e u toj fazi. Odgajena ženska prasad odre?ena za reprodukciju odvajaju se od životinja za tov jer svinja od 3 meseca pokazuje interes za suprotni pol, a sa 4 meseca i polno je zrela. Ishrana treba da bude takva da ne izaziva prebrzi razvoj. Do uzrasta od 4 meseca hrane se kao i tovne svinje, a potom, kada postignu telesnu masu od 80 kg treba ograni?iti koli?inu dnevnog obroka na 2,7 kg smeše. Nazimice ako je tehnološki mogu?e, treba hraniti kombinacijom koncentrovanih i voluminoznih hraniva (do 40 % energetske vrednosti obroka). Nazimice za pripust treba da postignu telesnu masu od 110 do 120 kg u uzrastu od 7  do 8 meseci.

 Nazimice koje do pripusta ne ostvare životni prirast 0,5 kg/dan treba izlu?iti iz priploda. Kada su sposobne za pripust, potrebno je stimulisati funkciju polnih organa i znakove gonjenja tako da se dve sedmice smanjuje koli?ina obroka na 2,0 – 2,2 kg smeše dnevno, a potom se omogu?ava hranjenje po volji i prisustvo nerasta.

ISHRANA NERASTOVA

 Nerasti se hrane specijalnim smešama, ali donekle se potrebe nerasta mogu zadovoljiti i smešom za krma?e koje doje. Dnevni unos hranjivih materija treba da zadovolji uzdržne potrebe, potrebe za proizvodnju sperme, a u mladih životinja i potrebe za rast. Razvoj epitela polnih organa odvija se izme?u 4. i 8. meseca života, sposobnost ejakulacije dostiže sa 6 meseci, a punu polnu zrelost u uzrastu od 8 meseci. Od intenziteta ishrane zavisi razvoj seksualnosti. Nedovoljna ishrana usporava razvoj reproduktivnih organa, a preobilna ishrana uzrokuje zamaš?ivanje što pak smanjuje volju za skokom i negativno uti?e na koli?inu i kvalitet sperme. Mladi nerastovi treba da ostvaruju prose?ne dnevne priraste od 600 – 700 grama. Ishrana nerastova jednako je važna u razdoblju odgoja kao i tokom njihovog iskoriš?avanja. Dnevna koli?ina hrane zavisi od telesne mase nerasta, intenziteta iskoriš?avanja, temperature u objektu za nerastove itd. Ishrana nerastovima mora da omogu?i priplodnu kondiciju. Preteški nerastovi teško ska?u, imaju slabiji polni nagon i skloni su oboljenjima nogu. U slabijoj kondiciji proizvode seme lošijeg kvaliteta i imaju slabiji libido. Dnevna koli?ina smeše za nerastove je 2,5 do 3 kg, a sastava je kao i smeša za krma?e koje doje, što zna?i dovoljno energije te 16% sirovih proteina. Poželjno je u dnevni obrok nerastova uklju?iti pašu i zelenu hranu, što pospešuje proizvodnju sperme i zdravstveno stanje životinja, a smanjuje rizik od preteranog debljanja.

Dipl.ing Zoran Kozlina

 

Leave a Reply