Saturday, 23 March, 2019
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Intenzivni sistemi gajenja jabuke – nazire se kraj?

Intenzivni sistemi gajenja jabuke – nazire se kraj?

Intenzivni sistemi gajenja jabuke – Sve  veća produktivnost po jedinici površine kao uslov opstanka tera uzgajivače da smeste što više sadnica na jedan hektar. To zahteva veća ulaganja, nove tehnike rezidbe, više rada … Ove sezone rod je bio dobar, ali cena ne. Neki uzgajivači postižu više od 100 tona po hektaru. KAKO NASTAVITI?

Visokointenzivni – savremeni sistemi guste sadnje doprineli su poslednjih decenija značajnom povećanju prinosa, a broj stabala je 10 – 30 puta povećan po jedinici površine. Izbor odgovarajućeg uzgojnog oblika i sistema gajenja neposredno zavisi od stepena intenzivnosti voćarske proizvodnje, stručne osposobljenosti radnika, izbora sorti i agroklimatskih uslova lokaliteta.

 Vitko vreteno

Ovaj uzgojni oblik poseduje centralnu vođicu (bez skeletnih grana) iz koje se direktno razvijaju poluskeletne grane i obrastajuće grančice. Dužina poluskeletnih grana je obično 0,5 – 0,8 metara, a položaj uglavnom vertikalan (90°), s tim što se svi bujniji prirasti sa oštrim uglom grananja uklanjaju. Osim klasičnog oslonca (stubova sa dva reda žice), može se koristiti i armatura sa jednim redom žice, babusovim ili drvenim štapom za svako stablo. U cilju održavanja formirane krune, radi se prekraćivanje pojedinih poluskeletnih grana na neko bočno razgranavanje, dok se jednogodišnji letorasti po pravilu ne prekraćuju. Sve sorte nisu podjednako pogodne za formiranje ovog uzgojnog oblika pa se moraju izvoditi specifični pomotehnički zahvati. Zbog velikog broja stabala po jedinici površine (2.500 – 5.000) prinosi su veći u odnosu na druge uzgojne oblike. U većem broju visokoproduktivnih zasada, danas se proizvodnja zasniva na vretenastim formama – tipa vitko vreteno i razne modifikacije vitkog vretena.

 Modifikovano vitko vreteno

Modifikovano vitko vreteno ima na centralnoj vođici 30 – 35 rodnih jedinica (čvorova) spiralno raspoređenih od osnove do vrha vođice. Ovaj uzgojni oblik pogodan je za sorte jabuka s otvorenim uglom grananja (Ajdared, Zlatni delišes, Jonatan) ali NE i za bujne sorte s oštrim uglom grananja (Greni smit, Gloster, Ričared).

Supervreteno

Ovaj uzgojni oblik predstavlja modifikaciju vitkog vretena koji omogućava podizanje zasada velike gustine (8.000 – 12.000 stabala/ha). Najčešće se za ovaj uzgojni oblik koriste vegetativne podloge M9 i M27, s relativno kratkim vremenom eksploatacije (desetak godina). Razmak sadnje je 3 – 3,5 m x 0,3 – 0,5 metara.

 Hajtek (hi – tec) modifikacija vretena

Razmak sadnje kod ove modifikacije vitkog vretena, u zavisnosti od kombinacije sorta/podloga, isti je kao i kod vitkog vretena. U zasadu je neophodna armature (stubovi, žica). Ovaj uzgojni oblik nema širu primenu u visokointenzivnim zasadima.

Intenzivni sistemi gajenja

 Sistem „V“ uzgoja vretena

Formiranje i održavanje ovog sistema izvodi se kao i kod klasičnog vitkog vretena. U zavisnosti od bujnosti pojedinih kombinacija sorta/podloga, razmak sadnje iznosi 3,5 – 4,0m x 0,5 – 0,8 metara (1.480 – 2-970 stabala/ha).

Solen

Kod bujnijih kombinacija sorta/podloga prilikom formiranja ovog uzgojnog oblika formiraju se dva kraka, odnosno jedan krak kod manje bujnih kombinacija. Ovaj uzgojni oblik formira se na rastojanju 3,5 – 4 x 2 metra (1.500 stabala/ha) pri čemu visina ne prelazi 2 metra („voćnjak na dohvat ruke“). Dobro je osvetljen habitus što omogućava odličnu obojenost plodova.

Solakse

Predstavlja kombijaciju vretenastih uzgojnih formi i solena (solen + akse = solakse), odnosno proizilazi iz sistema solen kod manje bujnih kombinacija sorta/podloga. U godinama plodonošenja, vitko vreteno se može prevesti u ovu uzgojnu formu, s rodnim potencijalom duž cele centralne vođice.

 Dvostruki solakse

Sastoji se od dve centralne vođice koje stoje pod uglom od 30° na jednom deblu. Formiranje (rezidba i održavanje) je kao kod solaksa. Sadnja se obavlja na rastojanju 4 metra x 1 metar (2.500 stabala/ha), odnosno 5.000 savijenih osovina. Troškovi podizanja su manji od standardnog solaksa, a rezidba je jednostavnija nego kod standardnog vretena.

 „V“ sistem sadnje i uzgoja savijene osovine – solakse

Kod ovog sistema habitus je dobro osvetljen, plodovi su dobro obojeni.za održavanje u toku plodonošenja neophodno je koristiti armaturu kao kod „V“ sistema. Brzo stupa na rod, plodovi su dobro obojeni a prinosi su visoki.

 Transverzalni „Y“ sistem (Tatura Trellis)

Pogodan sistem za sorte veće bujnosti , na srednje bujnim i bujnim podlogama (ređe na podlogama slabije bujnosti). Osvetljenost habitusa i obojenost plodova je dobra.

 Duplo vreteno

Preporučuje se za bujnije kombinacije sorta/podloga koje zbog bujnosti nisu pogodne za formu vitko vreteno. Koriste se za neke sorte jabuke i kruške,  posebno za sorete dobre obojenosti plodova. Ovaj uzgojni oblik zaslužuje širu primenu za pojedine kombinacije sorta/podloga.

 Troosovinske i četvoroosovinske strukture (Mikado i Drilling sistem)

Preporučuje se za bujnije kombinacije sorta/podloga kako bi se s većim brojem vretena smanjila bujnost i ulaganja u sadni materijal. Razmak sadnje za troosovinsku strukturu je 3,5 – 3,8 x 1,2 – 1,3 metra. Za održavanje ovog oblika neobhodna je „V“ ili „T“ armatura

Tesa

Ovaj uzgojni oblik sličan je solenu – s deblom visine 1,20 metra. Kruna poseduje pet – šest neizmenično raspoređenih grana pod uglom od 120° do 180° („savijena kruna“). Preporučuje se za srednje bujne kombinacije sorta/podloga.

Za formiranje shih predhodno navedenih uzgojnih oblika i sistema gajenja neophodne su posebne konstrukcije i nasloni, a iznad svega odlično poznavanje biologije određene vrste voćaka kao i sve neophodne pomotehničke mere u trajanju od tri – četiri godine, a u nekim slučajevima i više.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo

Dipl.inž. Dejan Jocić