Plastenička proizvodnja paradajza ostvaruje se u dva perioda, rana prolećna proizvodnja i rana jesenja proizvodnja. S toga, plastenik je iskorišćen tokom cele godine.

Pred-kultura ranoj prolećnoj proizvodnji obično je salata, a ranoj jesenjoj je paradajz ili krastavac.

Bolja kombinacija je salata – paradajz – krastavac.

Proizvodnja rasada

Priprema plastenika za sadnju

Sadnja

Sadnja se obavlja u dvorede trake 80 - 60 x 40, tako što se razmak između traka koristi kao put, a razmak između redova za zalivanje biljaka ( sistemom kap po kap). Sadnja rasada sa 5-6 razvijenih listova se obavlja tako da se biljka zasadi 2-3cm dublje, tj. da se na supstrat iz saksija ili kocku nanese sloj od 2-3cm zemlje. Ukoliko je rasad prera stao i izdužio se, sadnja se obavlja dublje, tako da se u zemlju unese i deo stabla. Nakon sadnje biljke se dobro zaliju. Biljke se sutradan još jedanput zaliju sa nešto manjom količinom vode. Da bi se izbeglo izdu živanje biljaka, i pospešila oplodnja prve rodne grane, biljke se ne zalivaju u narednih 15 dana. U ovoj fazi treba obratiti pažnju na relativnu vlažnost vazduha, i treba da bude od 60 – 65%, a temperatura 18 – 20^oC.

Održavanje paradajza u vegetaciji

Pinciranje je veoma bitna operacija, a sastoji se u zakidanju svih bočnih izdanaka, tako da rast nastavlja samo jedan glavni vrh koji se vodi uz žicu do željene visine. Kada postignemo određeni broj rodnih grana pri stupa se zalamanju vrha.Time prestaje dalji rast biljke.Pojavom prvih zrelih plodova vrši se odstra njivanje donjih listova i to tako da se list u jutar njim satima povlači prema gore, lako puca i stvara veoma mali ožiljak.Obrano lišće obavezno izneti van plastenika i spaliti.Ovom operacijom se povećava provetravanje u donjim etažama biljke, a ujedno se odstranju je potencijalna zaraza bilja ka.

Berba