Monday, 22 January, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

hidroponijaHidroponija – Savremeni način proizvodnje povrća u plastenicima već godinama se više ne obavlja na tlu. Primorani raznim posledicama intenzivne proizvodnje na zemljištu veliki svetski proizvođači su prešli na hidroponijski način gajenja povrća.

Prednosti su brojne:

  • eleminisani problemi bolesti iz tla
  • , smanjena upotreba hemijskih sredstava,
  • nema troškova pripreme zemljišta,
  • smanjeno vreme između sadnje dve kulture,
  • značajno veći ali i kvalitetniji prinosi.

Uvećanjem površina pod plastenicima, sada već i u Srbiji postoje proizvođači sa po nekoliko hektara pod pravim profesionalnim plastenicima, proizvođači uviđaju sve probleme gajenja na tlu. U narednim godinama očekujemo da će veliki broj njih preći na hidroponije. Neki su već krenuli tim putem koji nimalo nije lak, posebno iz razloga što je tehnologija skupa, ali vrlo isplativa. Najveći problem je nedostatak znanja.

 Upravo iz ovog razloga krećemo u ovu priču kako bi svima zainteresovanima približili  hidroponijske proizvodnje. Prava hidroponija se zasniva na kompleksnom računaru koji meri intenzitet svetla, vlažnost vazduha, količinu hranljivih materija u blizini korenovog sistema i na osnovu svega toga konstantno biljci do daje hrane koliko je potrebno. Naravno sve je to moguće i u nešto prostijem obliku, ako možemo reći “kućnoj radinosti”

Pokušaćemo da damo neke osnovne smernice u kom pravcu se treba kretati, šta je obavezno što se mora ispuniti i naravno šta se mora znati pre nego se upustite hidroponijski uzgoj. Cilj nam je da Vas podstaknemo da razmišljate u tom pravcu pa i da se odvažite da na nekoj maloj površini pokušate ovaj način proizvodnje.

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Počinje sa semenom.

Ako bi razmišljali o biljci kao računarskom programu, mnogo lakše bi uvideli kako se njen život razvija po predeterminisanom lancu događaja. Ovaj lanac zovemo “stadijumi razvoja”, a svaki od ovih stadijuma može biti podstaknut bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim stimulusom. Za biljke sve počinje semenom, iz kojeg će preko nekoliko stadijuma eventualno nastati zrela biljka sposobna za reprodukciju stvaranjem novog semena.


Šta je hidroponija?

Bez vode,  život na zemlji nebi postojao. U biljkama voda prenosi hranljive materije od korena do lišća. U prirodi opalo lišće i granje se razlaže pod dejstvom mikroorganizama, zatim padne kiša i te novonastale hranljive materije prelaze u zemljište. Korenov sistem ih preuzima i koristi. Ovo je ukratko prikazano idealno kruženje materije u prirodi. Vidimo da voda ima izuzetnu ulogu u gotovo svakoj karici ovoga lanca.

Sada kada razumemo prirodni proces, možemo krenuti u priču o hidroponiji, gde se sve svodi na obogaćivanje vode sa istim hranljivim materijama kao što se to dešava u prirodi. Cilj je stvoriti “hranljivi rastvor” koji je idealno izbalansiran za naše biljke. Najčešće sistem hidroponije sadrži “hranljivi rastvor” u zatvorenom sistemu. Ovo pomaže u zaštiti od isparavanja i pražnjenja sistema u spoljšnju sredinu kao što se to dešava u prirodnom zemljištu. Iz ovog razloga hidroponiju je moguće gajiti u bilo kom regionu, jer ne zavisi od kvaliteta zemljišta.

Pošto ćete se upustiti u izučavanje i praktikovanje “vodenog baštovanstva”, mudro bi bilo znati sastav vaše vode (kvalitet vode), koju ćete koristiti. Ukoliko će se raditi vodom iz gradskog vodovoda, što je nekako najsigurnije, zbog kvaliteta vode, ujedno je najlakše doći I do saznanja o kakvom sastavu vode se radi. Dovoljno je pozvati ili otiči u gradski vodovod i raspitati se o kvalitetu vode za piće. Ukoliko se radi o vodi iz bunara situacija je malo drugačija te ćete analizu vode morati raditi o svom trošku.

 Najvažniji faktor koji utiče na kvalitet vode je njena “tvrdoća” ili “mekoća”. U Srbiji su vode uglavnom “tvrde”.

 “Tvrda” voda je u stvari voda koja u sebi sadrži dosta rastvorenih minerala, pre svega kalcijum karbonata.

 “Meka” voda je siromašna mineralima.

 Ovo je važno znati iz razloga što je najveći broj “đubriva” za hidroponiju namenjen upotrebi u mekoj vodi. Međutim, moguće je naći prihranu i za “tvrdu” vodu.


Kratak istorijat hidroponije

Danas se u svetu na hidroponijama uzgaja najkvalitetnije povrće.  Sadržaj vitamina i ostalih hranljivih materija je veći nego kod povrća uzgajanog na klasičan način, na zemlji. Moderne hidroponije donose hranu za milione ljudi širom sveta. I pored svih prednosti koje donosi nad klasičnim metodom gajenja i superiornog ukusa i kvaliteta, danas još uvek vlada uverenje kako je to povrće bez ukusa i mirisa tj. “veštačko”. Razlog za ovo mišljenje ili je možda bolje reći predrasudu se nalazi u samim korenima hidroponijskog uzgajanja. Kao i kod svih novih tehnologija u startu su se javljali problemi koji su odavno prevaziđeni. Ipak ovo mišljenje se polako menja i ljudi širom sveta polako uvi?aju sve prednosti ali i kvalitet koji donosi hidroponija.

 Čak i američka NASA radi godinama na jednom vidu hidroponijskog gajenja biljaka za upotrebu u svemiru. Iako se čini da je hidroponija noviji izum, njeni koreni se zapravo nalaze veoma duboko u istoriji. Najstariji dokazi govore o postojanju tkz. visećih bašti u Vavilonu, kao i plutajućih bašti u staroj meksičkoj civilizaciji. Takođe postoje i hijeroglifi koji pokazuju da su i stari Egipćani kultivisali pojedine biljke u vodi nekoliko hiljada godina pre nove ere.

Pojam “hidroponija” prvi je uveo Dr W.F. Gericke još 1936. god da bi pojasnio uzgoj biljaka u hranjivom vodenom rastvoru. U hidroponiji ovaj hranljivi rastvor može cirkulisati pod dejstvo gravitacije ili korišćenjem elektromehani?kih pumpi. Neki sistemi kupaju korenje i koriste vazdušne pumpe za aeraciju (oksigenaciju) korenovog sistema.

Biljke uzgajane u hidroponiji su generalno zdravije od biljaka sa zemlje. One dobijaju gotovo idealno izbalansiranu prehranu i veoma retko dolaze u kontakt sa bolestima koje su vezane za zemljište. Sam sistem je veoma štedljiv i praktičan tako da se hidroponija može razviti i na mestima koja ne “obiluju” vodenim resursima.

 Gajenjem biljaka u veoma čistim i gotovo idealnim uslovima postižu se mnogostruke uštede jer nema pripreme zemljišta, potrošnja insekticida i fungicida je smanjena kao i gubici hranljivih materija kroz zemljište. Kada biljka raste u zemlji ona ogromnu količinu energije troši na razvoj korenovog sistema kojim prikuplja vodu i hranljive materije. Kada raste u hidroponiji koren se kupa u hranljivom rastvoru. Iz tog rastvora biljka je sposobna da svu energiju utroši na razvoj cvetova i plodova. Takve biljke su u odličnoj kondiciji što se ogleda u njihovom zdravstvenom stanju. Zato su plodovi koje donose ove biljke nešto veći, ukusniji i bogatiji hranljivim materijama. Naravno da bi se normalno razvijao korenu je neophodna fizička potpora koju obezbeđujemo nekim od sledećih medijuma – pesak, kamenje, kokosova vlakna ili kamena vuna, ili kombinacijom nekih od ovih medijuma.

Sve je u korenu

U zavisnosti od veličine biljke, korenov sistem ima tri osnovne uloge:

 (1) prikupljanje vode i hranljivih materija;

 (2) čuvanje stvorenih hranljivih materija i

 (3) pružanje fizičke potpore delu biljke iznad tla.

čitava hidroponija zavisi od zdravog korena. Metod kojim koren usvaja vodu i hranljive materije se naziva difuzija. U ovom procesu voda i kiseonik prelaze u koren preko ćeliskih membrane ćelija koje čine koren. Ceo ovaj proces se odigrava na nivou jona. Razlog za ovo leži u činjenici da koren može da usvoji čist element, bez obzira na izvor. Drugim rečima, u procesu ishrane, biljka ne može absorbovati organske materije ukoliko one nisu razgrađene do osnovnih elemenata, bez obzira odakle došle. Iz ovoga je lako zaključiti da je sistem hidroponije dobar onoliko koliko je dobar hranljivi rastvor koji se koristi.

  izvor:aleksinac.net

foto pixabay.com

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Leave a Reply