Monday, 22 October, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

hidroponijaHidroponija Savremeni na?in proizvodnje povr?a u plastenicima ve? godinama se više ne obavlja na tlu. Primorani raznim posledicama intenzivne proizvodnje na zemljištu veliki svetski proizvo?a?i su prešli na hidroponijski na?in gajenja povr?a.

Prednosti su brojne:

eleminisani problemi bolesti iz tla, smanjena upotreba hemijskih sredstava, nema troškova pripreme zemljišta, smanjeno vreme izme?u sadnje dve kulture, zna?ajno ve?i ali i kvalitetniji prinosi.

Uve?anjem površina pod plastenicima, sada ve? i u Srbiji postoje proizvo?a?i sa po nekoliko hektara pod pravim profesionalnim plastenicima, proizvo?a?i uvi?aju sve probleme gajenja na tlu. U narednim godinama o?ekujemo da ?e veliki broj njih pre?i na hidroponije. Neki su ve? krenuli tim putem koji nimalo nije lak, posebno iz razloga što je tehnologija skupa, ali vrlo isplativa. Najve?i problem je nedostatak znanja.

 Upravo iz ovog razloga kre?emo u ovu pri?u kako bi svima zainteresovanima približili  hidroponijske proizvodnje. Prava hidroponija se zasniva na kompleksnom ra?unaru koji meri intenzitet svetla, vlažnost vazduha, koli?inu hranljivih materija u blizini korenovog sistema i na osnovu svega toga konstantno biljci do daje hrane koliko je potrebno. Naravno sve je to mogu?e i u nešto prostijem obliku, ako možemo re?i “ku?noj radinosti”

Pokuša?emo da damo neke osnovne smernice u kom pravcu se treba kretati, šta je obavezno što se mora ispuniti i naravno šta se mora znati pre nego se upustite hidroponijski uzgoj. Cilj nam je da Vas podstaknemo da razmišljate u tom pravcu pa i da se odvažite da na nekoj maloj površini pokušate ovaj na?in proizvodnje.

Hidroponija – uzgoj biljaka u vodenom rastvoru

Po?inje sa semenom.

Ako bi razmišljali o biljci kao ra?unarskom programu, mnogo lakše bi uvideli kako se njen život razvija po predeterminisanom lancu doga?aja. Ovaj lanac zovemo “stadijumi razvoja”, a svaki od ovih stadijuma može biti podstaknut bilo unutrašnjim bilo spoljašnjim stimulusom. Za biljke sve po?inje semenom, iz kojeg ?e preko nekoliko stadijuma eventualno nastati zrela biljka sposobna za repro – dukciju stvaranjem novog semena.


Šta je hidroponija?

Bez vode,  život na zemlji nebi postojao. U biljkama voda prenosi hranljive materije od korena do liš?a. U prirodi opalo liš?e i granje se razlaže pod dejstvom mikroorganizama, zatim padne kiša i te novonastale hranljive materije prelaze u zemljište. Korenov sistem ih preuzima i koristi. Ovo je ukratko prikazano idealno kruženje materije u prirodi. Vidimo da voda ima izuzetnu ulogu u gotovo svakoj karici ovoga lanca.

Sada kada razumemo prirodni proces, možemo krenuti u pri?u o hidroponiji, gde se sve svodi na oboga?ivanje vode sa istim hranljivim materijama kao što se to dešava u prirodi. Cilj je stvoriti “hranljivi rastvor” koji je idealno izbalansiran za naše biljke. Naj?eš?e sistem hidroponije sadrži “hranljivi rastvor” u zatvorenom sistemu. Ovo pomaže u zaštiti od ispara – vanja i pražnjenja sistema u spoljšnju sredinu kao što se to dešava u prirodnom zemljištu. Iz ovog razloga hidroponiju je mogu?e gajiti u bilo kom regionu, jer ne zavisi od kvaliteta zemljišta.

Pošto ?ete se upustiti u izu?avanje i praktikovanje “vodenog baštovanstva”, mudro bi bilo znati sastav vaše vode (kvalitet vode), koju ?ete koristiti. Ukoliko ?e se raditi vodom iz gradskog vodovoda, što je nekako najsigurnije, zbog kvaliteta vode, ujedno je najlakše do?i I do saznanja o kakvom sastavu vode se radi. Dovoljno je pozvati ili oti?i u gradski vodovod i raspitati se o kvalitetu vode za pi?e. Ukoliko se radi o vodi iz bunara situacija je malo druga?ija te ?ete analizu vode morati raditi o svom trošku.

 Najvažniji faktor koji uti?e na kvalitet vode je njena “tvrdo?a” ili “meko?a”. U Srbiji su vode uglavnom “tvrde”.

 “Tvrda” voda je u stvari voda koja u sebi sadrži dosta rastvorenih minerala, pre svega kalcijum karbonata.

 “Meka” voda je siromasna mineralima.

 Ovo je važno znati iz razloga što je najve?i broj “?ubriva” za hidroponiju namenjen upotrebi u mekoj vodi. Me?utim, mogu?e je na?i prihranu i za “tvrdu” vodu.


Kratak istorijat hidroponije

Danas se u svetu na hidroponijama uzgaja najkvalitetnije povr?e.  Sadržaj vitamina i ostalih hranljivih materija je ve?i nego kod povr?a uzgajanog na klasi?an na?in, na zemlji. Moderne hidroponije donose hranu za milione ljudi širom sveta. I pored svih prednosti koje donosi nad klasi?nim metodom gajenja i superiornog ukusa i kvaliteta, danas još uvek vlada uverenje kako je to povr?e bez ukusa i mirisa tj. “vešta?ko”. Razlog za ovo mišljenje ili je možda bolje re?i predrasudu se nalazi u samim korenima hidroponijskog uzgajanja. Kao i kod svih novih tehnologija u startu su se javljali problemi koji su odavno prevazi?eni. Ipak ovo mišljenje se polako menja i ljudi širom sveta polako uvi?aju sve prednosti ali i kvalitet koji donosi hidroponija.

 ?ak i ameri?ka NASA radi godinama na jednom vidu hidroponijskog gajenja biljaka za upotrebu u svemiru. Iako se ?ini da je hidroponija noviji izum, njeni koreni se zapravo nalaze veoma duboko u istoriji. Najstariji dokazi govore o postojanju tkz. vise?ih bašti u Vavilonu, kao i plutaju?ih bašti u staroj meksi?koj civilizaciji. Tako?e postoje i hijeroglifi koji pokazuju da su i stari Egip?ani kultivisali pojedine biljke u vodi nekoliko hiljada godina pre nove ere.

Pojam “hidroponija” prvi je uveo Dr W.F. Gericke još 1936. god da bi pojasnio uzgoj biljaka u hranjivom vodenom rastvoru. U hidroponiji ovaj hranljivi rastvor može cirkulisati pod dejstvo gravitacije ili koriš?enjem elektromehani?kih pumpi. Neki sistemi kupaju korenje i koriste vazdušne pumpe za aeraciju (oksigenaciju) korenovog sistema.

Biljke uzgajane u hidroponiji su generalno zdravije od biljaka sa zemlje. One dobijaju gotovo idealno izbalansiranu prehranu i veoma retko dolaze u kontakt sa bolestima koje su vezane za zemljište. Sam sistem je veoma štedljiv i prakti?an tako da se hidroponija može razviti i na mestima koja ne “obiluju” vodenim resursima.

 Gajenjem biljaka u veoma ?istim i gotovo idealnim uslovima postižu se mnogostruke uštede jer nema pripreme zemljišta, potrošnja insekticida i fungicida je smanjena kao i gubici hranljivih materija kroz zemljište. Kada biljka raste u zemlji ona ogromnu koli?inu energije troši na razvoj korenovog sistema kojim prikuplja vodu i hranljive materije. Kada raste u hidroponiji koren se kupa u hranljivom rastvoru. Iz tog rastvora biljka je sposobna da svu energiju utroši na razvoj cvetova i plodova. Takve biljke su u odli?noj kondiciji što se ogleda u njihovom zdravstvenom stanju. Zato su plodovi koje donose ove biljke nešto ve?i, ukusniji i bogatiji hranljivim materijama. Naravno da bi se normalno razvijao korenu je neophodna fizi?ka potpora koju obezbe?ujemo nekim od slede?ih medijuma – pesak, kamenje, kokosova vlakna ili kamena vuna, ili kombinacijom nekih od ovih medijuma.

Sve je u korenu

U zavisnosti od veli?ine biljke, korenov sistem ima tri osnovne uloge:

 (1) prikupljanje vode i hranljivih materija;

 (2) ?uvanje stvorenih hranljivih materija i

 (3) pružanje fizi?ke potpore delu biljke iznad tla.

?itava hidroponija zavisi od zdravog korena. Metod kojim koren usvaja vodu i hranljive materije se naziva difuzija. U ovom procesu voda i kiseonik prelaze u koren preko ?eliskih membrane ?elija koje ?ine koren. Ceo ovaj proces se odigrava na nivou jona. Razlog za ovo leži u ?injenici da koren može da usvoji ?ist element, bez obzira na izvor. Drugim re?ima, u procesu ishrane, biljka ne može absorbovati organske materije ukoliko one nisu razgra?ene do osnovnih elemenata, bez obzira odakle došle. Iz ovoga je lako zaklju?iti da je sistem hidroponije dobar onoliko koliko je dobar hranljivi rastvor koji se koristi.

  izvor:aleksinac.net

Leave a Reply