Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Grejanje plastenika tokom proizvodne godine

Grejanje plastenika tokom proizvodne godine

salataGrejanje plastenika – Održavanje potrebne temperature u plasteniku vrlo je važno za biljke koje želite da odgajate. Zato se uvek trudite da odaberete greja? koji je dovoljno snažan da održava najnižu potrebnu temperaturu u svim vremenskim uslovima. Ostali elementi o kojima trebate razmišljati pri izboru greja?a su upotrebljivost, troškovi instaliranja, troškovi održavanja i naravno troškovi grejanja. Za izra?una – vanje potrebne snage greja?a referentna vrednost je zapremina plastenika (u metrima kubnim vazduha).

 TERMOGENI NA STRUJU

To su najpouzdaniji i najprakti?niji greja?i, bez obzira što zahtevaju uvodjenje struje u plastenik. Njihov rad kontroliše precizni termostat, što zna?i da se ni malo toplote ne gubi uzalud. Osim toga ne zahtevaju gotovo nikakvo održavanje niti punjenje nekim energentom. Što je još važnije ne stvaraju niti gasove niti vodenu paru. Ovaj tip termogena, kao i drugi termogeni sa ventilatorom stvaraju potrebno strujanje vazduha tako da je temperatura ujedna?ena u celom objektu. Kada im se isklju?e greja?i preko leta se mogu koristiti kao ventilatori za snižavanje temperature. Najve?a prepreka u koriš?enju ovih termogena je cena elektri?ne energije.

 TERMOGENI NA PLIN I NAFTU

 U plastenicima manje kubikaže ili površine, ?esto se kao izvor grejanja kod nas koriste termogeni na plin, dok se u velikim profesionalnim objektima naj?eš?e koriste termogeni na naftu. Njihova prakti?nost je manja u odnosu na iste koji rade na struju, ali odnos u ceni grejanja je uveliko na strani nafte, tj. plina. Najve?i nedostatak ovakvog grejanja je potreba za stalnim dopunjavanjem boca za plin, ili kanistera za naftu, što nije baš lak posao naro?ito ako se radi o ve?im bocama / kanisterima. Kada i u Srbiji bude zaživela gasifikacija do krajnjih potrošaca onda ce i cena grejanja na plin biti manja jer je zemni gas jeftiniji od mešavine propan-butan koja se kupuje na gasnim stanicama, a i bice neuporedivo lakše. Do tada preporuka je da imate najmanje dve boce, tako da jedna uvek bude puna i spremna.

Prilikom sagorevanja plina i nafte stvaraju se gasovi i vodena para. Zato je provetravanje neopho-dno. Medju gasovima koji se stvaraju je i CO2 (ugljen dioksid) koji je koristan biljkama za obavljanje fotosinteze, ali je prisutan i CO (ugljen monoksid) koji u veoma malim koncentracijama može izazvati trovanje ?oveka, pa i smrt.

KOTLARNICE

 Kod nas u Srbiji se veoma ?esto kao izvor grejanja koriste kotlarnice koje se nalaze u sklopu ili u neposrednoj blizini plastenika. Kao energent se naj?es?e koristi kombinacija drvo / ugalj. Za prenošenje toplote do unutrašnjosti plastenika postoje dve mogu?nosti:

1/  sistem cevi kroz koje cirkuliše topla voda
2/  sistem ventilacionih cevi sa otvorima kroz koje se kre?e zagrejani vazduh.

Glavni nedostatak ovakvog vida grejanja je potreba za stalnim loženjem.

TERMALNO GREJANJE

 Predstavlja grejanje gde se kao energent koristi topla voda iz termalnih izvora. Ovakav vid grejanja je vrlo skup kao investicija, ali nakon toga u koriš?enju gotovo da nema nikakvih troškova, a blagodeti tople vode su mnogobrojne.
Naime da bi se došlo do tople vode potrebno je bušiti bunar ?ija dubina zavisi od podneblja. Toplu vodu je mogu?e naci gotovo na bilo kom mestu, samo je pitanje dubina bunara. Naravno od dubine zavisi i cena bušotine.
Kada se nadje topla voda vrši se merenje njene temperature na izvorištu i na osnovu nje se radi projekat grejanja. Naravno ukoliko temperatura nije dovoljna za grejanje odredjene površine u projektu se u svakom slu?aju dodaje neki vid dogrevanja vode. Medjutim u ovakvim situacijama je mnogo niža cena dogrevati vec toplu vodu do odredjene temperature.

Voda koja izlazi iz sistema grejanja se koristi za zalivanje i prehranu biljaka, a dodatno se zagreva zemljište. Višak vode se može sakupljati u bazenu za naknadno koriš?enje.

Grejanje plastenika tokom proizvodne godine

TOPLOTNA PUMPA

 (izvor Wikipedia)

 Postoje tri razli?ita izvora toplotne energije – spoljašnji vazduh, zemlja i podzemne vode. Na osnovu toga imamo tri razli?ita sistema eksploatacije:

  • vazduh-voda,
  • zemlja-voda i
  • voda-voda.

Toplotne pumpe spadaju u najefikasnije sisteme grejanja i hla?enja danas. Od 100% energije koju generiše toplotna pumpa 75% je besplatno jer dolazi iz okolnog okruženja, a samo 25% energije dolazi iz elektri?nih izvora koji se pla?aju.

 Tako se za utrošeni 1 kWh elektri?ne energije na izlazu dobija ukupna toplotna energija 3-4 kWh. Energija dobijena na ovaj na?in naziva se geoter – malna energija. U tehni?koj praksi toplotne pumpe se naj?eš?e koriste za grejanje i hla?enje prostora i rekuperaciju toplotne energije.

 Toplotna pumpa je ure?aj koji može toplotnu energiju da trasportuje iz spoljašnje okoline u zgradu ili iz zgrade u spoljašnju okolinu, tako da se u zimskom periodu koristi za grejanje, a u letnjem periodu za hla?enje prostora.

 Toplotna energija iz toplih otpadnih voda može da se pomo?u toplotne pumpe vrati i ponovo iskoristi za zagrevanje prostora ili zagrevanje vode. Naj?eš?e primene su u industrijskim procesima kao i u hotelskim i banjskim primenama. Ovaj proces zove se: rekuperacija energije.

 U zavisnosti od sredine iz koje se preuzima toplotna energija i sredine u koju se ona prenosi postoje više tipova toplotnih pumpi. Naj?eš?a su dva osnovna tipa: vazduh – vazduh i voda – voda kao i njihove kombinacije.

 Toplotna pumpa koja koristi vodu kao toplotni izvor i vodu kao toplotni ponor uzima energiju iz vode i prenosi je tako?e u vodu u drugom prostoru. Kada se kao toplotni izvor koristi podzemna voda koja je cele godine na temperaturi od 14 do 16 °C optimizacijom parametara toplotne pumpe postiže se maksimalni koeficijent korisnog dejstva u toku celog perioda upotrebe. Ovaj tip toplotne pumpe u kombinaciji sa podnim sistemo grejanja i hla?enja daje najpogodnije rezulte.

 Toplotna energija može da se uzme iz podzemnih voda koje su na temperaturi od oko 14°C tokom cele godine. Iz izbušenog bunara voda se vodi u razmenjiva? toplote u kome se deo toplote iz podzemne vode prenosi u freon koji tada isparava. Delimi?no ohla?ena voda vra?a se u drugi bunar koji je iste dubine kao i prvi tako da se tokovi podzemnih voda ne remete. Freon koji je sada u gasovitom stanju sabija se kompresorom i tada otpušta latentnu prenetu toplotu i predaje je vodi koja cirkuliše kroz kondenzator i podni sistem cevi u zgradi.

Leave a Reply