Thursday, 21 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Grašak prolećna setva, uzgoj, zaštita, berba

Grašak prolećna setva, uzgoj, zaštita, berba

virus mozaikaGrašak (Pisium sativum) je jednogodišnja zeljasta biljka iz porodice mahunarki, grupa zrnastih mahunarki. Vodi poreklo od divljeg graška, koji ?ovek nije upotrebljavao za ishranu, iako se najstarija nalazišta graška javljaju još u neolitu. Prona?en je i u starogr?kim grobovima 6000 god. p.n.e. U Evropi je grašak došao po?etkom srednjeg veka, prilikom velikih seoba. Danas se ova mahunarka uzgaja u skoro ?itavom svetu, a najbolje uspeva u krajevima sa prohladnom i vlažnom klimom.

Zadnj je ?as za setvu graška. Ako sa?ekate još koji dan, možete rizikovati smanjene prinose. Za potrebe klijanja graška potrebno je 100-150% vode od težine semena.

Pre setve u zemljište uneti oko 100 kg N i 200-300 kg P i K po hektaru. Prihrana se ne obavlja jer se pove?ava bujnost, a smanjuje cvet i plod.

Grašak je veoma ekonomi?na biljka, daje uglavnom visoke prinose, a vrlo je laka za konzervisanje, što još dodatno uti?e na njenu isplativost.

Svež grašak sadrži nešto više kalorija u odnosu na konzervirani, 100 g jestivog dela svežeg graška ima 84 kalorije, dok konzervisani 56 kalorije. Nsjve?i procenat zrna graška svakako ?ini voda, nakon toga slede ugljeni hidrati, proteini i nešto malo masti.

Ugljeni hidrati, še?eri, zrenjem graška prelaze u skrob, ?ak i nekoliko sati nakon berbe graška 40% prostih še?era prelazi u skrob. Skrob kao teže svarljivi uslovljava da se konzervisanje i zamrzavanje mladog graška obavi u što kra?em periodu nakon berbe.

Tako?e mlad, zeleni grašak je bogatiji biljnim vlaknima, koja ubrzavaju i olakšavaju organa za varenje. Preporu?uje se kod poboljšanja rada celokupnog metabolizma, pogotovu nakon dužeg uzimanja antibiotika.

Proteini graška su veoma korisni u borbi protiv visokog krvnog pritiska i spre?avaju ošte?enje bubrega. Vitamini koji ovoj namirnici daju visoku biološku vednost su vitamini A, B1, B2, B3, B6, E, PP, K i C. Od mineralnih sastojaka grašak najviše sadrži gvož?e, kalijum, kalcijum i fosfor.

Grašak sadrži dosta lekovitih matrija zbog ?ega povoljno deluje na organizam kada se radi o aknama, anemiji, bolesti srca, krvnih sudova i zuba. Pomaže kod ekcema, bronhitisa, spre?avanja nastanka dijabetesa i raznih infekcija. Grašak je veoma korisna namirnica sa visokom i biološkom, ali i energetskom vrednoš?u.

Ana ?or?evi?, dipl.ing. preh. teh.

PSSS Požarevac

Grašak prole?na setva, uzgoj, zaštita, berba

Treba znati brati. Od setve do berbe obi?no pro?e 60 dana. Grašak se mora pobrati na vreme, kada su mahune pune, sjajno zelene,jer su tada zrna mlada i so?na, mirisna kada se skuvaju. Ako se za nekoliko dana propusti berba mahune, one postaju svetlije, hrapave, a plodovi više nisu onako slatki. Tada ih je dobro ostaviti da potpuno sazru – potpuno poblede i osuše se i taj grašak se koristi za seme idu?e godine.

Konzumni grašak bere se u tehnološkoj zrelosti kada se sadržaj še?era kre?e oko 5%, a skroba oko 7%. Sama faza dozrevanja graška ne traje dugo i za dve nedelje imamo glavnu berbu. Po?etno nekoliko dana se bere nedozrele mahune, a onda nakon toga ve?ina dozre, a kasnije procveta tek pokoji. Naj?eš?e primenjena metoda odre?ivanja momenta berbe je mehani?ka, odre?ivanje otpora gnje?enja zrna, pomo?u ure?aja koji se zove tenderometar. Berbe se mora obavljati u što kra?em roku. Dovoljno je da berba kasni 2-3 sata, kada su velike vru?ine, pa da se smanji kvalitet zrna. Zrno graška mora biti prera?eno za 2-3 sata, što je uslovljeno velikim sadržajem vlage i visokim sadržajem proteina. U vreme berbe su visoke temperature, što dodatno pospešuje neželjene promene, me?u kojima su najzna?ajnije transformacija še?era u skrob, ?ime raste tvrdo?a zrna. Ubrani grašak namenjen prodaji tako?e mora biti u što kra?em roku dopremljen na prodajno mesto zbog nastavljanja zriobe. Najlakše se ?isti idealno zreli grašak, ako je previše zreo i zrna su jako natiskana unutar mahune, onda se i ne otvara cela mahuna na sredini nego se zbog veli?ine graška kida.

Preporu?uje se da se grašak kosi a ne ?upa, zbog kvržica na korenu koje oboga?uju zemlju azotom, što opet zavisi od kulture koju sejemo kao naknadnu

Dip.ing. Mira Miljkovi?