Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Glodari prete svojom brojnošću zbog blage klime

Glodari prete svojom brojnošću zbog blage klime

Glodari prete – BIOLOŠKE OSOBINE GLODARA – Ogromna destruktivnost glodara potiče od rasta njihovih sekutića, koji bi za godinu dana izrasli i 13-14 cm ukoliko se ne bi trošili. Pritisak sekutića  pri ugrizu iznosi 500 kg/cm², a pri ugrizu glodari u jednoj sekundi učine 6 ugriza. Mišoliki glodari žive u proseku četiri godine, ženke polno stasavaju sa tri, a mužjaci sa četiri meseca života. Teško podnose glad i žeđ.

Pacovi u proseku pojedu 70 g, a miševi 10 g i 10 puta više rasture i onečiste hranu. Svaštojedi su i između ostalog kanibali. Nemaju razvijene znojne zlezde. Ne povraćaju što je vrlo značajno za upotrebu hemijskih sredstava. Bremenitost ženki prosečno traje 21 dan. Prema nekim podacima, ženka pacova se za vreme trajanja estrusa pari i sa do dve stotine mužjaka. Glodari su dobri roditelji, ako jedan nastrada ulogu roditelja preuzimaju drugi članovi društva. Kao “društvo” organizovani su tako da svakog trenutka štite svoju zajednicu. Pacovi su veoma oprezni, ne prihvataju novine već su prema njima obazrivi neko vreme (jedan do dva dana), za razliku od miševa koji svoju radoznalost plaćaju “životom”.

 Mišoliki glodari za nedelju dana mogu da predju 80 km, što je od neprocenjivog značaja za epidemiološko – epizootiološku situaciju.

 Sivi pacov (Ratus novergicus) uključujući rep dugačak je do 50 cm, telesne mase i do jednog kilograma. Krzno mu je pretežno sive boje. Živi na vlažnim i prljavim mestima, podrumi ma, magacinima, oko kuća, staja, a rado boravi na đubrištima i kanalizacijama. Njihovo najjače oružje u borbi sa ljudima je njihova ogromna reproduktivna sposobnost. Naime, oni se razmnožavaju takvom brzinom da jedan par pacova za godinu dana može da da 15.000 potomaka, odnosno svakodnevno u svetu 400 hiljada ženki okoti, odnosno na svet donese, 3 miliona mladunaca. Naučnici procenjuju da se broj mišolikih glodara kreće oko 30 milijardi.

Glodari prete svojom brojnošću zbog blage klime

 Domaći miš (Mus musculus) je sa repom dugačak oko 20 cm. Pretežno je sive boje. Veoma je lukav, ali i radoznao. Najčešće se zadržava po kućama i stajama u kojima ima hrane. Hrani se svim vrstama hraniva. Ženka se koti nekoliko puta godišnje i u svakom okotu na svet donosi 4 – 12 mladunaca. U praksi se susrećemo i sa drugim mišolikim glodarima koji pretežno žive u spoljnoj sredini ali se povremeno nasele oko staja, magacina i sl. i u takvim objektima mogu da načine velike ekonomske štete. U praksi se susrećemo i sa drugim mišolikim glodarima kao što su: šumski miš (Apodemus sylvaticus), poljski miš (Apodemus flavicolis), prugasti miš (Apodemus agricus) i miš humkaš (Mus muskulus hortulans).

glodari zimi Voluharice (Microtinae) i hrčkovi (Cricetus cricetus), iako manje zastupljeni od pacova i miševa, u pojedinim godišnjim dobima (jesen) mogu da se toliko namnože da prouzrokuju velike materijalne štete, posebno na poljoprivrednim površinama.

 

METODE ZA REGULACIJU POPULACIJE MIŠOLIKIH GLODARA

 S obzirom na vekovnu borbu protiv glodara u upotrebi je i veliki broj metoda, čiju primenu određuje: broj mišolikih glodara, vrsta mišolikih glodara, vrsta invadiranog objekta i specifičnosti same metode. Metode mogu da se podele u dve grupe: preventivne metode i metode hvatanja i uništavanja glodara.

 1. Preventivne metode.
To su metode koje se preduzimaju pre nego što se pojave mišoliki glodari, odnosno to su mere kojima se stvaraju nepovoljni uslovi za naseljavanje mišolikih glodara u novo izgradjenim objektima.
U ovu grupu su svrstane:
– agrotehničke mere,
– tehnološko – manipulativne mere,
– higijenske mere i
– gradjevinsko-tehničke mere.

2. Metode za hvatanje i regulaciju populacije mišolikih glodara
Ovo su metode koje se primenjuju kada se mišoliki glodari pojave u objektima u kojima nisu poželjni. U toj grupi su:
a) mehaničke metode:
– mišolovke, pacolovke,
– lepljive mase,
– upotreba vode (rusko bure)
b) fizi?ke metode:
– primena ultra zvuka,
– primena toplote,
– primena električne energije.
c) biološke metode:
– prirodni neprijatelji,
„pacov vuk”,
– primena mikroorganizama.
g) hemijska metoda:
– primena brzih otrova (rodenticida),
– primena sporih otrova (rodenticida),
– primena repelenata,
– primena hemosterilanata.
U svetu se, pa i kod nas, od svih pobrojanih metoda najčešće primenjuje hemijska metoda, s obzirom na relativno dobre rezultate koji se postižu primenom ove metode.

 Brzi otrovi se vrlo retko primenjuju. Primena ove metode je ograničena, s obzirom da postoji mogućnost neželjenih trovanja ( ljudi, životinja ).
Od sporih otrova najčešće se koriste otrovi druge generacije (bromadiolon, difenakum, brodifakum, difetialon), zato što se efekti postižu posle jedne konzumacije mamca. Otrovi prve generacije (na bazi indadiona i kumarina) se sve manje koriste s obzirom da je potrebno da se mamac uzima više puta da bi se postigao toksičan efekat, a i zbog pojave rezistencije glodara na ovu grupu otrova. Najdelikatniji deo deratizacije predstavlja pripremanje mamaca. Postoje „probni mamci” i „mamci”.

 Probni mamci se sastoje samo iz hraniva i služe za utvrđivanje broja prisutnih glodara u invadiranom objektu s jedne strane,a s druge strane koristi se za procenu koje hranivo glodari najradije jedu.

 Mamac se sastoji iz otrova i hraniva. Pri odabiru hraniva za pripremu mamaca treba da se poštuje pravilo odabira suprotnog hraniva od hraniva koje se nalazi u objektu, a ako nismo u mogućnosti onda hranivo treba da se učini atraktivnim time što se doda neki od atraktanata (anis, riblje brašno,vanila i dr.). Za pripremanje mamaca mogu da se upotrebe sve vrste hraniva pod uslovom da hranivo nije pokvareno. Za postavljanje mamaca u vlažnim sredinama koriste se parafinski mamci. Potrebno je da se mamci postave duž kretanja glodara, koji su zaštićeni od atmosferskih uslova i mogućnosti da ih pojedu druge životinje. Ovaj posao mora da obavlja stručno lice. Posle završene akcije preostale mamce, kao i uginule glodare, treba pokupiti i neškodljivo ih ukloniti. Za utvr?ivanje invadiranosti objekta koristi se shema, pomoću koje se određuje aproksimativan broj štetnih glodara na jednom lokalitetu, na taj način što ako se pacovi ne vide, već se vide samo tragovi njihovog izmeta, kao i neke manje štete koje su pričinili, ovom metodom se procenjuje da ih ima od 1 do 100, ako se pacovi povremeno vide u sumrak i noću, procenjuje se da ih onda ima izmedju 100 i 500 i ako se pacovi redovno vide noću, a poneki i danju procenjuje se da ih onda ima izmedju 500 i 1000 i ako se noću vidi veliki broj pacova, a po danu nekoliko jedinki onda se procenjuje da ih ima i više od 1000.

 ZAKLJUČAK
Deratizacija je važna profilaktička mera koja se primenjuje u humanoj i veterinarskoj medicini koja prvenstveno ima za cilj da zaštiti zdravlje ljudi i životinja. Redovno je sprovode na velikim farmama za uzgoj životinja, fabrikama stočne hrane, klanicama a malo slabije na manjim poljoprivrednim gazdinstvima iako joj i oni u zadnje vreme posvećuju mnogo više pažnje. Postoje specijalizovane službe za izvodjenje deratizacije. To je obavezna mera koja je propisana (Zakon o veterinarstvu –„ Sl. list RS”,br. 91/05 i 30/10).

Uspešno upravljanje populacijom glodara je bazirano na tri osnovna elementa: preventivne mere, monitoring i korišćenje hemijskih jedinjenja. Poznavanje rezistencije je preduslov za adekvatan izbor rodenticida,kako bi se postigla optimalna efikasnost i kako bi se izbegle osnovne neciljne opasnosti. Na osnovu svega iznetog i praktičnih iskustava u toku izvodjenja deratizacije, može se zaključiti da je u cilju biosigurnosnih mera potrebno kontinuirano sprovodjenje deratizacije uz poštovanje svih mera opreza i izvodjenje deratizacije od strane stručnih lica ili specijalizovanih firmi. Sprovodjenje deratizacije na farmama je izuzetno značajna biosigurnosna mera, koja direktno utiče na zdravstveni status životinja.
Litertura:
[1] Radenkovi?, B.(1998): Praktikum iz zoohigijene, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu
[2] Puha?, I., Hrgovi?, N., Vuki?evi?, Z.(1989): Zoohigijena, OZID
[3] Razni autori(od 2000-2012): Zbornici radova sa savetovanja DDD, Sekcija za DDD, Katedra za zoohigijenu Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu

 izvor :PSS Vojvodine

foto pixabay.com

Glodari prete

Leave a Reply