Tuesday, 12 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Glistenjak – prednosti ovako dobijenog djubriva

Glistenjak – prednosti ovako dobijenog djubriva

glistenjak prednost

Glistenjak – prednosti djubriva

Glistenjak – prednosti. Glistenjak je visokovredno organsko ?ubrivo sa visokim sadržajem organske materije, mikro i makroelemenata. To je visoko kvalitetno prirodno organsko ?ubrivo
bez ikakvih hemijskih dodataka. Eko humus-glistenjak balansira ishranu biljaka, stimuliše rast, pove?ava otpornost na bolest i sušu,
ubrzava sazrevanje, poboljšava boje i veli?ine cvetova i plodova, ubrzava klijanje semena i stasanje rasada. Eko humus-glistenjak se postavlja što bliže korenu biljke. Organska ?ubriva je najbolje uneti u zemljište najbolji uspeh djubrenja se postiže ako se zajedno primenjuju organska i mineralna djubriva koja se ravnomerno rasturaju po površini zemljišta pre izvodjenja osnovne obrade kako bi se obezbedilo njihovo unošenje na željenu dubinu. Djubrenje zemljišta stajnjakom uti?e na formiranje i ?uvanje strukture zemljišta, ?ime se uspostavlja optimalni vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta. Povoljni odnosi u zemljištu uti?u i na ve?u mikrobiološku aktivnost a time i na dobru ishranu biljaka. Stajnjak treba zaorati odmah po rasturanju, jer u suprotnom dolazi do velikih gubitaka u azotu, jer je azotna komponenta jako isparljiva. Kiseli treset, je treset ispod drva ?etinara i piljevina ?etinara.

 PSSS ?a?ak      Snežana Dragi?evi?-Filipovi?

 Ovakva popularnost i trend proizvodnje i gajenja glista u svetu tuma?i se na njihovoj velikoj kako direktnoj, tako i indirektnoj koristi, kao i u relativno lakoj proizvodnji.Dire- ktna  korist se ogleda u zaradi od prodaje glista,dok indirektna predstavlja pove?anje plodnosti zemljišta, a samirn tim i prinosa, odnosno profita. Gliste, danas,nalaze primenu i u farmaceutskoj industriji ( kao izvor mnogih supstanci), odnosno u živinarstvu, ribarstvu i svinjarstvu, gde se koriste kao hrana. od glista se proizvodi izuzetno kvalitetno proteinsko brašno. Svakako, ne treba zaboraviti glistu kao jedan od omiljenih mamaca u sportskom ribolovu.

 Proizvodnja glista ne zahteva skupu opremu, a mogu?e ih je proizvoditi gotovo svuda, na otvorenom polju ( betonska, drvena ili ži?ana legla) i u zatvorenim prostorijama (garaža, terasa, podrum). Osnovna jedinica za uzgoj glista je leglo. Leglo podrazumeva zapreminu od 100 x 200 x 25 cm podloge i hrane i oko 100.000 komada samih glista. U jednom leglu ima oko 20.000 do 30.000 polno zrelih glista dok ostalo ?ine jaja i mlade, polno nezrele, gliste. Jedno standardno leglo svakih 100 dana spremno je da bude podeljeno na nova legla.

Glistenjak – prednosti ovako dobijenog djubriva

 Kada je o mestu re?, odnosno podlozi gde ?e leglo biti postavljeno, ne mora da se vodi posebna briga. Prirodno stanište glista su deponije stajskog i biljnog dubreta. Na površinu gde se podiže leglo postavi se ži?ana mreža, zatim sloj starog papira ili kartona. pa onda dodati podlogu. Kao podloga za uzgajanje glista mogu da se koriste ( uz prethodnu obradu ) gove?e, konjsko, svinjsko ?ubrivo kao i ?ubre od koza, ovaca i ze?eva. Osim toga mogu da se korisre i karton, stari papir, liš?e, piljevina, mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od prerade iz poljoprivrede.

 Trebalo bi izbegavati materijal koji je bogat proteinima, kao i onaj koji sadrži eteri?na ulja i druge materije koje gliste ne podnose ( iglice ?etinara, list oraha ), ili materijal koji sadrži ostatke pesticida ili antibitika. Tako?e, treba voditi ra?una da u podlozi ne bude mnogo velikih i teških grudvi zemljišta.

 Leglo ne treba podizati na mestima koja su u blizini velikih gradilišta, kamenoloma, železni?kih pruga i autoputeva, jer gliste ne podnose potresanja. Leglo ne bi trebalo da bude izloženo dire ktnim naletima vetrova, jer jaki vetrovi teraju gliste u niže slojeve zemljišta i ?ini ih manje produktivnim.

 glistenjak prednosti Glisnjak zahteva malo svakodnevne angažovanosti, što ?esto dovodi do zanemarivanja i nebrige oko glista. Da bi proizvodnja glista bila uspešna potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast i razvi?e. Voda je važan ?inilac u proizvodnji glista, jer one traže konstantno visoku vlažnost supstrata u toku razvoja. Me?utim, preobilna, kao i premala vlažnost, ?esto su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da se održava oko i malo ispod 80% ( kada se u šaci stisne materijal, voda treba da se cedi u kapljicama).

 Uprkos tome što gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podnose protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, ve? okretanje samo gornjeg sloja glistenjaka.

 Optimalna temperatura za gliste je oko 20°C. Gliste su osetljive na velika kolebanja temperature. Ako je temperatura ispod 5°C potrebno je na leju naneti ve?i (deblji za oko 10 cm) sloj hrane (organskog otpada). Temperature ispod 0°C pogubne su za gliste. Gliste prezimljavaju u obliku jaja (kokona), koje podnose izuzetno niske temperature (i do – 20°C). Visoke temperature (30°C i više), tako?e, su nepovoljne na razvoj glista, pa je potrebno snižavati temperaturu (prskanjem vodom ili zaklanjanjem od direktnih sun?evih zraka u toku letnjih vru?ina).

Gliste su naro?ito osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga, odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne reakcije (ph 6,5 – 7,5). Ukoliko su ph vrednosti niže ili više, potrebno je dodavati, u slu?aju kiselosti, kalcijum-karbonat, odnosno ako je reakcija bazna suvog papira i treseta).

  Virusi i bakterije ne napadaju gliste, odnosno, gliste ne obolevaju. Prirodni neprijatelji glista jesu krtice, žabe, miševi, ptice. Ipak, najve?i neprijatelj glista je ?ovek, odnosno, nepažnja prilikom proizvodnje.

 Jedan od indikatora plodnosti zemljišta predstavljaju i gliste. One se sre?u samo na plodnim i ne zagadenim zemljištima. Gliste predstavljaju zna?ajne preradiva?e i razlaga?e organskih materija i otpada u kvalitetnu organsku materiju, koja se naziva glistenjak ili glisnjak. Danas, glistenjak ima sve ve?u primenu u povrtarskoj, vo?arskoj, cve?arskoj proizvodnji, kao i dodatak travnjacima. Može da se koristi kao osnovno organsko ?ubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše za proizvodnju cve?a i povr?a, odnosno rasada i ožiljavanje reznica u vo?arskoj proizvodnji. Glisnjak je bogat humusom (i do 25%), fosforom 2.400 mg/100g), kalijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim zna?ajnim mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok je siromašniji u mineralnom azotu (1 – 1,7%). Osim izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i visok mikrobiološki naboj, a to zna?i i bržu razgradnju organske materije kao i bolje iskoriš?avanje hraniva.

 Kao osnovno dubrivo, glisnjak se koristi u koli?ini od 0,2 – 5 kg/m2, dok se za spravljanje kvalitetnih hranljivih smeša, meša sa zemljom i to, sa siromašnim zemljištima 1:6, dok sa plodnijim 1:10. Ovakve smeše mogu da se koriste za proizvodnju rasada, kao i proizvodnju povr?a kako na otvorenom polju, tako i u svim tipovima zašti?enih objekata.

  AUTOR:Vuk Vujasinovi?, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

Leave a Reply