Monday, 10 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Geotermalna energija “zelena energija” čuva okolinu

Geotermalna energija “zelena energija” čuva okolinu

Geotermalna energija pojam, odnosi se na korišćenje toplote Zemljine unutrašnosti  koja u samom središtu iznosi 4000-7000° C što je približno temperaturi površine Sunca.Struktura Zemljine unutrašnjosti je takva da temepratura u zavisnosti od strukture slojeva raste od 10 do 30°C na svakih kilometar bliži jezgru.Skoro nepromenjiva temperatura sloja Zemljine kore može se u velikom obimu iskoristiti za indirektno grejanje ili hla?enje stambenih i poslovnih objekata.

Tokom zime kada je tlo toplije od građevina na površini sistem-izmenjivač preko cevi sa vodom prenosi toplotu tla na zgrade dok leti kada je tlo hladnije od površine radi suprotno. Isti sistem tako služi i za grejanje i za hlađenje. Ekonomski i energetski najefikasniji sistem za grejanje i hlađenje pro stora.

 Toplotna energija može da se uzme iz podzemnih voda koje su na temperaturi od oko 14°C tokom cele godine. Iz izbušenog bunara voda se prepumpava u razmenjivač toplote ukome se deo toplote iz podzemne vode prenosi u freon koji tada isparava.Takav sklop (pumpa+toplotni izmenjivač) naziva se toplotna pumpa. Delimično ohlađena voda vraća se u drugi bunar koji je iste dubine kao i prvi tako da se tokovi podzemnih voda ne remete. Freon koji je sada u gasovitom stanju sabija se kompresorom i tada otpušta latentnu prenetu toplotu i predaje je vodi koja cirkuliše kroz kondenzator i sitem radijatorskog i/ili podnog sistema cevi u zgradi. Prednosti ovakvog sistema za grejanje i hlađenje su sledeće:-

 Preko 70 % energije potrebne za grejanje prostora dobija se iz podzemne vode besplatno u toku celog veka eksploatacije toplotne pumpe.

 Mogućnosti korištenja geotermalne energije u Srbiji su velike. Na taj način se mogu uštedeti milioni kilovata energije . Srbija je veoma bogata geotermalnim izvorima energije, a naš godišnji potencijal jednak je sagorevanju 200.000 tona nafte.

Geotermalna energija

   Sistemi za grejanje i hlađenje pomoću toplotne energije

 Toplotne pumpe pružaju mogućnost efikasnog dobijanja niskotemperaturne toplote. Komponente grejnog sistema su sama zgrada, odnosno objekat zagrevanja, sistem za distribuciju toplote, toplotna pumpa i izvor toplote za toplotnu pumpu (razmenjivač toplote u zemlji).

 Razmenjivač toplote je u osnovi sistem polietilenske cevi koje se nazivaju geotermalne sonde. Geoter malne sonde je potrebno instalirati u energetsku bušotinu u blizini ili ispod samog odjekta zagrevanja. Kroz njih kruži radni fluid-glikol (mešavina vode i antifriza).

 Na ovaj način zemlja-tlo se koristiti kao izvor energije za rad toplotne pumpe u zimskom režimu rada, a tokom leta zemlja će biti toplotni ponor za prijem toplote kondezacije pri radu toplotne pumpe u režimu hlađenja. Najbolja iskorišćenost sistema je u kombinaciji sa niskotemperaturnim sistemima grejanja, kao što su podno i zidno grejanje.

 Sistem sa toplotnom pumpom i geotermalnim sondama sa stanovišta korisnika(investitora) ima sledeće prednosti:

• Ovaj sistem koristi mnogo manje energije od konvencionalnih sistema za grejanje, ušteda je 60-70 % u poređenju sa klasičnim sistemima grejanja

• Toplotna pumpa ima mogućnost da obezbedi toplu vodu, što znači dodatnu uštedu

• Smanjuje stepen emisije štetnih gasova u atmosferu na gotovo zanemarljiv nivo

• Zauzima minimalni prostor

• Smanjuje troškove održavanja sistema, ne zahteva kompleksnu ventilaciju za odvođenje gasova od sagorevanja i ne postoje kotlovi za čišćenje i održavanje

• Garantuje visok stepen sigurnosti rada sistema, georazmenjivač je zaštićen od grubih uticaja klime

• Nema otvorenog plamena, zapaljivih goriva, ne nosi rizik od slučajnog trovanja ugljen-monoksidom

• Neprevaziđen kvalitet vazduha u grejnom objektu-održava idealan nivo vlage i nema osilacija temperature

• Nije bučan

• Nema potrebe da stalno podešavate termostat, podesite na željenu temperaturu i onda ga zaboravite

 TOPLOTNE PUMPE PREUZIMAJU GEOTERMALNU ENERGIJU IZ PODZEMLJA NA SLEDEĆA TRI  NAČINA:

1. Voda iz bunara, koja je najčešće na temperaturi od 10 do 20°C, dovodi se u toplotnu pumpu i posle njenog hlađenja ona se vraća u drugi bunar ili se izliva u kanale, vodotokove ili kanalizaciju.Ovo je energe tski gledano najefikasniji način,  jer je temperatura vode koja se izvlači u toku cele godine na konstantnoj temperaturi. Sa stanovišta pouzdanosti i jednostavnosti celog sistema postoje određeni problemi i troškovi oko izrade bunara. Ograničenje kapaciteta je definisano izdašnošću bunara. čest je slučaj da na lokacijama gde je potrebno da se izvede zagrevanje prostora pomoću toplotne pumpe nema na raspolaganju potrebne količine vode ili voda uopšte nije prisutna.

2. Korišćenjem sonde se eliminišu problemi sa nedostatkom bunarske vode.Dugovečnost ovakovog sistema je zagarantovana, mogućnost kvara ili drugih problema je minimalna, a jednostavnost rukovanja je svedena na apsolutni minimum.U zavisnosti od geoloških karakteristika na određenoj lokaciji, iz jedne sonde dubine 200 m moguće je ostvariti toplotni dobitak snage do 13kW. Ekonomski gledano primena sondi je nešto skuplja investicija u poređenju sa bunarima, ali pouzdanost, jednostavnost rukovanja i dugoročno rešavanje problema grejanja i hla?enja prostora na bilo kojoj lokaciji nameće ovo  rešenje kao najatraktivnije i ono bi u budućnosti trebalo da se maksimalno koristi u Srbiji, kao što je sada slučaj u bogatijim evropskim zemljama.

3. Zemaljski kolektor je rešenje vrlo slično sondi s tom razlikom što se ne buši bunar u koji se spušta sonda, već se plastične cevi polažu u obliku mreže u zemljište na dubini od oko 1,5 m. Energija koja se ovom metodom prikuplja je većim delom sunčeva energija akumulirana u površinskom delu zemlji šta u toku leta. Ovo rešenje je znatno jeftinije od sondi ukoliko se ugradnja obavlja u toku gradnje objekta i ukoliko postoji dovoljno velika površina zemljišta za postavljanje kolektora.Nepovoljna strana ovog metoda je što se energija iz zemljišta troši tokom zime, pa se krajem grejnog perioda smanjuje efikasnost

Wikipedia

foto pixabay.com

Geotermalna energija 

Leave a Reply