Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Formulacije djubrenja vinograda tokom godine

Formulacije djubrenja vinograda tokom godine

Formulacije djubrenja vinograda tokom godine

Jesenje ?ubrenje

Od raspoloživog asortimana, kompleksnih ?ubriva za ovu svrhu su najpogodnije slede?e formulacije: 7:14:21, 8:16:24 ili 7:20:30 ili 5:20:30. Odnos hraniva u ovim ?ubrivima odgovara potrebama vinove loze za ?ubrenjem. Primenom 500-700 kg spomenutih kompleksnih ?ubriva po hektaru u zemljište se unosi 30-50 kg azota (N), 70-140 kg fosfora, (P205), i 110-250 kg kalijuma (K20) po ha. Tolikim koli?inama fosfora i kalijuma podmiruju se celokupne godišnje potrebe vinograda u ovim hranivima, a sa 30 – 50 kg azota osigurava se dovoljna ishrana loze azotom u jesenjem i zimskom razdoblju.

 Primena ve?ih koli?ina azota u jesen nije poželjna, i to iz dva razloga:

– prvo zato što bi preobilna ishrana azotom mogla produžiti vegetaciju i u?initi lozu osetljivom na izmrzavanje, a

– drugo zbog toga što bi došlo do gubitaka azota njegovim ispiranjem iz zemljišta. Zbog toga se vinogradi u jesen smeju ?ubriti fosforom i kalijumom, i manjim koli?inama azota.

Formulacije djubrenja vinograda tokom godine

 Što se ti?e ?ubrenja vinograda fosforom i kalijumom, stvari stoje druga?ije. Naime, iako loza tokom jeseni i zime ne uzima ve?e koli?ine fosfora i kalijuma, oni se ne?e isprati, jer se ova dva hraniva ?vrsto vežu u zemljištu. Zato, fosfor i kalijum je potrebno uneti što bliže korenovom sistemu, tj. što dublje u zemljište. Istraživanja su pokazala da se fosfor i kalijum vrlo sporo premeštaju u dublje slojeve zemlje – godišnje svega 1-2 cm. Tako?er je poznato da vinova loza ima najve?u masu korena razvijenu u sloju zemlje izme?u 25 i 60 cm.

 Dubokom jesenjom obradom zemljište u vinogradu postaje rastresitije, pa loza u takvom zemljištu može bolje iskoristiti hraniva i vlagu iz zemljišta.

 Formulacije djubrenja vinograda 

Osim redovnog ?ubrenja mineralnim ?ubrivima, vinograde treba povremeno ?ubriti i stajskim ?ubrivom. To je vrlo važno zbog održavanja dobre strukture zemljišta i njegove rastresitostii. Ukoliko se ?ubrenje stajnjakom ne bi sprovodila, ili se organska materija u zemljištu vinograda ne bi nadoknadila na neki drugi na?in zemljište bi vremenom postalo sve zbijenije, pa bi njegova obrada bila znatno teža.

 Da se to ne dogodi, potrebno je da se vinogradi svake tre?e ili ?etvrte godine ?ubre sa 20-40 t stajnjaka po ha. Treba koristiti zreli, fermentisani stajnjak, jer ?e tada njegovo delovanje biti najve?e. U godini u kojoj se primenjuje stajnjak, koli?ine mineralnih ?ubriva mogu se smanjiti za tre?inu, jer npr. 100 kg stajskoga ?ubriva sadrži samo 0,60 kg ?istoga kalijuma. Prema tome nije teško zaklju?iti da SAMO stajsko ?ubrivo ne može potpuno zadovoljiti potrebe vinove loze za kalijumom ako želimo posti?i visoku proizvodnju, uz odgovaraju?i kvalitet grož?a, odnosno vina.

 Obrada zemljišta u vinogradu u jesen je istovremeno i najpogodnija prilika za, unošenje stajnjaka.

 Prole?no ?ubrenje

 U prole?e se obrada zemljišta izvodi plitko, ?ubriva koja se tada primene stavljaju se daleko od korena. Zato kod prole?nog ?ubrenja kompleksnim ?ubrivimaa loza može potpunije iskoristiti samo azot, a fosfor i kalijum ostaju u zemljištu kao rezerva za koriš?enje u slede?im godinama.

 Sve ovo nedvosmisleno pokazuje da jesenje ?ubrenje vinograda omogu?ava bolju ishranu loze. Jesenje ?ubrenje vinograda je posebno važna mera na siromašnim zemljištima, jer na njima ishrana loze znatno više zavisi od ?ubrenja nego na plodnim zemljištima.

  Ljubiša ?or?evi?, dipl.ing.

foto pixabay.com

Formulacije djubrenja vinograda tokom godine