Monday, 24 April, 2017
Najnovije vesti
Home » Voćarstvo » Fitoplazma Evropsko žutilo koštičavog voća

Fitoplazma Evropsko žutilo koštičavog voća

fitoplazma lista

Fitoplazma Evropsko žutilo

Fitoplazma Evropsko žutilo – Prouzrokovač fitoplazma: Candidatus phytoplasma prunorum. Glavni domaćini ove fitoplazme pripadaju rodu Prunus, a naročito su osetljive Prunus armeniaca (kajsija) i Prunus salicina (japanska šljiva) ]dok šljiva (Prunus domestica) ima prirodnu veću toleranciju, ne ispoljavaju se simptomi i ako je biljka inficirana. Bolest je prisutna u zemljama Evrope i povezana je sa apopleksijom kajsije. Prisutna je i kod nas. Vizuelnim pregledom voćnjaka u okolini Čačka 2003.g. uočena je iznenadna pojava propadanja kajsije, šljive i vinogradarske breskve. Na zaraženim stablima tokom vegetacije, najpre se u jednom delu krošnje lišće uvrće, gubi boju, suši se i opada. U prizemnom delu stabla, ispod same kore, uočljiva je promena boje sprovodnih sudova u svetlo do tamno braon. Tamna obojenost, odnosno nekroza floema, vrlo je izražena na ramenim granama, koje nose delove krune sa lićem izraženih simptoma. Kod potpuno suvih stabala kajsije registrovan je intenzivan rast korenovih izdanaka podloge. Mlade biljke pokazuju sistemičnu infekciju , dok su kod onih starijih od pet godina početni simptomi lokalizovani. Na zaraženim biljkama, na delu krune, vegetacija se produžava do početka zime , a nova vegetacija počinje 7-10 dana ranije nego što je uobičajno.

Fitoplazma Evropsko žutilo koštičavog voća

Karakterističan simptom je da se prvo pojavljuje lišće , pa se tek kasnije otvaraju cvetovi. Na proleće listovi su hlorotični , a kasnije poprimaju crvenkastu boju. Površina lista je smanjenih dimenzija i ima tendenciju uvijanja prema gore duž centralnog nerva dok ne dobije tipičan izgled cigare. Listovi su kruti i zbog toga osetljivi na dodir. Nervi su na početku hlorotični, a posle ih može zahvatiti nekroza. Simptomi uvijanja listova razvijaju se tokom leta i postaju najvidljiviji krajem septembra.

Plodovi su manji, dolazi do kašnjenja zrenja, i do deformacije ploda. Meso je isušeno i sa izmenjenim odnosom šećera i kiselina. Važnu ulogu u prirodnom širenju bolesti imaju insekti. Širenje je vrlo brzo , tako da u kratkom periodu sve biljke u jednom voćnjaku mogu biti zaražene. Na veće udaljenosti fitoplazmia se prenosi zaraženim sadnim materijalom.

Prevencija i mere suzbijanja:

  • Zdrav sadni materijal ,

  • poštovati prirodnu izolaciju,

  • suzbijati insekte-vektore,

  • zabraniti promet sadnog materijala sa zaraženih parcela, a zaražene biljke odmah ukloniti i uništiti.

Identifikacija fitoplazmi se vrši isključivo laboratorijskim putem.  

 Slavica Stojkić

korišćena literatura EPPO standardi