Friday, 20 April, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » ŠEĆERNA REPA -pegavost lišća Cercospora beticola

ŠEĆERNA REPA -pegavost lišća Cercospora beticola

ŠE?ERNA  REPA – pegavost liš?a, ?etvrti tretman . U pojedinim godinama ova bolest nanosi velike štete še?ernoj repi. Bolest se javlja svake godine, a intenzitet zavisi od klimatskih uslova. Ukoliko je vreme toplo, a relativna vlažnost vazduha ve?a, Napad bolesti je ja?i. Kod ja?eg napada dolazi do propadanja lisne mase i smanjenja prinosa i do 30 %. Ukoliko se bolest pojavi ranije štete su ve?e, jer repa može da ostane bez liš?a. Usled napada ove bolesti dolazi do sušenja spoljnih listova napadnute biljke, te iz srca tera nove, koji ponovo obole i osuše se. Kao posledica tog neprestanog obnavljanja listova produžuje se glava repe, što predstavlja gubitak, jer se taj deo reže prilikom va?enja. Biljka se iscrpljuje, troši hranljive materije na stvaranje novog liš?a, pa koren ostaje sitan sa manje še?era. Repa koja je u toku leta izgubila liš?e, u jesen tera nove listove, te dolazi do pada digestije. Cercospora napa da i semensku repu, a simptomi se manifestuju i na samom semenu. Ja?i napad na semensku še?ernu repu smanjuje prinos semena, a seme je sitni je i lošijeg kvaliteta.

ŠE?ERNA  REPA -pegavost liš?a Cercospora beticola

Ova bolest napada od sredine jula, ( može i ranije ) pa do po?etka septembra, kada je po trebno vršiti zaštitu odgovaraju?im fungi cidima. Prve pege na liš?u se obi?no javljaju izme?u 15. i 30. juna. Njihov broj je u po?etku mali, postepeno se pove?ava, stapaju?i se u ve?e nekroti?ne površine, a tokom jula i avgusta po?inje naglo sušenje starijih listova. Pege su sive do sivo-sme?e, oivi?ene crveno-sme?im obodom. Sušenje lista po?inje kada mi je tre?ina do polovine površine pokrivena pegama. Karakteristi?no je da unutrašnjost pojedinih pega otpada, pa listovi postaju rup?asti.

Radi zaštite repe od ove bolesti obi?no se vrše dva, a re?e tri tretiranja u razmacima 2-4 nedelje, fungicidima kao sto su Eminent, Odeon, Bumper P, Zamir, Acanto plus, Balear 720 SC, Funomil.

 PSS Mladenovac     Mihailovi? Tamara, dipl. ing.

S obzirom da nivo zaraze zavisi od sortimenta, prisustva infektivnog materijala  i uslova koji vladaju u polju, najbolje bi bilo za svaku parcelu utvrditi epidemijski prag.

1./ na nivou prvog epidemijskog praga (na 50% pregledanih biljaka makar po jedna pega)

2./ prisustvo simptoma  na nivou drugog epidemijskog praga ( na 25% pregledanih listova u proseku  5-10 pega).

Kada se registruje prisustvo pega na nivou ili blizu epidemijskog praga (na 50 % pregledanih biljaka bar po jedna pega) uraditi tretman kombinacijom preventivnih i sistemi?nih fungicida.

Preventivni fungicidi:

  • Bravo 720 SC, Dakoflo 720 SC ili Balear 720 SC (a. m. hlorotalonil) 1,5-2 l/ha

Sistemi?ni fungicidi:

  • Acanto Plus (pikoksistrobin + ciprokonazol) 0,6-0,8 l/ha
  • Amistar Extra (azoksistrobin + ciprokonazol) 0,75 l/ha
  • Zamir 400 EW (prohloraz+tebukonazol) 0,75-1 l/ha
  • Bumper P (prohloraz + propikonazol) 0,8-1 l/ha
  • Mercury (azoksistrobin+ epoksikonazol) 0,8 l/ha
  • Opera (piraklostrobin + epoksikonazol) 0,75-1 l/ha
  • Propulse 250 SE (fluopiram + protiokonazol) 1-1,2 l/ha
  • Rias 300 EC (difenokonazol + propikonazol) 0,3-0,4 l/ha
  • Antre plus ( tebukonazol + tiofanat-metil) 1,5 l/ha
  • Duett ultra ( eposkikonazol + tiofanat-metil) 0,6 l/ha

PIS SRBIJA

Leave a Reply