Wednesday, 13 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

?ubrivo – Racionalno koriš?enje ?ubriva u vo?arsko – vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tuma?enja rezultata analize zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na hemijsku reakciju zemljišta , humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tuma?enje rezultata hemijske analize zemljišta odre?uje ne samo koli?inu, ve? i vrstu ?ubriva, kao i vreme njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu ?ubriva u vo?arsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa grani?nim vrednostima obezbe?enosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova grani?na vrednost je 3 i ako zemljišta imaju vrednost <od 3 to zna?i da zemljištu treba dodati organske materije tj ?ubriva ove vrste(stajnjak) i tako pove?ati sadržaj humusa u zemljištu.

?ubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Azot: Kada je u pitanju primena azotnih ?ubriva potrebno je imati u vidu koli?inu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu.

Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na:

siromašna (<0.10 % N);

srednje obezbe?ena (0.10-0.20 % N) i

dobro obezbe?ena (>0.20 % N).

Prema ovoj podeli dodati N prilikom ?ubrenja i to obi?no na jesen sa osnovnom obradom i u prole?e kao prihranu u više navrata.

Fosfor i kalijum:Na osnovu literaturnih podataka i prakti?nih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u vo?arsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

Reakcija zemljišta ( ph vrednost)ima velikog zna?aja za preporuke primene ?ubriva. Ona uti?e i na izbor ?ubriva, njihove doze i dr.

Na našem terenu se preporu?ujed da optimalne pH vrednosti za u vo?ne vrste budu:

jabu?asto (5,2 – 7,7);

košti?avo (5,7 – 7,7);

jezgrasto (6,0 – 7,0) i

jagodasto (5,1-6,5).

Na osnovu odstupanja dodaje se kre?njak koji služi za popravku ph vrednosti zemljišta obavezno uz dodavanje organskih ?ubriva. 

Savetodacav Toni? Dejan

foto pixabay.com

Biofertilizatori – mokrobiološka ?ubriva koja sadrže visoko efektivne sojeve bakterija, gljiva, i algi obezbe?uju snabdevanje biljaka biogenim elementima: azotom, fosforom i kalijumom. Pored toga neki od ovih mikroorganizama stvaraju stimulatore rasta, antibiotike, i tako dodatno stimulišu biljni rast i štite od fitopatogenih mikroorganizama. Pri tome ne dolazi do zaga?ivanja zemljišta, voda i atmosfere. Azotobacter chroococum prisutan je u rizosferi mnogih biljaka, a kod nekih biljnih vrsta približava se asocijativnim azotofiksatorima.

Vladan Trandafilovi?,

dipl.ing. spec.ampelografije