Thursday, 19 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Đubrivo – Racionalno korišćenje đubriva u voćarsko – vinogradarskoj proizvodnji se može izvesti samo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Posebnu pažnju treba obratiti na hemijsku reakciju zemljišta , humusa, azota, fosfora i kalijuma.

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta određuje ne samo količinu, već i vrstu đubriva, kao i vreme njihove primene.

Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente.

Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. Njegova granična vrednost je 3 i ako zemljišta imaju vrednost <od 3 to znači da zemljištu treba dodati organske materije tj đubriva ove vrste(stajnjak) i tako povećati sadržaj humusa u zemljištu.

Đubrivo za bolji rezultat u berbi – koliko?

Azot: Kada je u pitanju primena azotnih đubriva potrebno je imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu.

Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u tri klase na:

siromašna (<0.10 % N);

srednje obezbeđena (0.10-0.20 % N) i

dobro obezbeđena (>0.20 % N).

Prema ovoj podeli dodati N prilikom đubrenja i to obično na jesen sa osnovnom obradom i u proleće kao prihranu u više navrata.

Fosfor i kalijum:Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarsko-vinogradarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

Reakcija zemljišta ( ph vrednost)ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr.

Na našem terenu se preporučujed da optimalne pH vrednosti za u voćne vrste budu:

jabučasto (5,2 – 7,7);

koštičavo (5,7 – 7,7);

jezgrasto (6,0 – 7,0) i

jagodasto (5,1-6,5).

Na osnovu odstupanja dodaje se krečnjak koji služi za popravku ph vrednosti zemljišta obavezno uz dodavanje organskih đubriva. 

Savetodacav Tonić Dejan

foto pixabay.com

Biofertilizatori – mokrobiološka đubriva koja sadrže visoko efektivne sojeve bakterija, gljiva, i algi obezbeđuju snabdevanje biljaka biogenim elementima: azotom, fosforom i kalijumom. Pored toga neki od ovih mikroorganizama stvaraju stimulatore rasta, antibiotike, i tako dodatno stimulišu biljni rast i štite od fitopatogenih mikroorganizama. Pri tome ne dolazi do zagađivanja zemljišta, voda i atmosfere. Azotobacter chroococum prisutan je u rizosferi mnogih biljaka, a kod nekih biljnih vrsta približava se asocijativnim azotofiksatorima.

Vladan Trandafilović,

dipl.ing. spec.ampelografije