Tuesday, 20 February, 2018
Najnovije vesti
Home » Agroekonomija » Dobar dan domaćine ili možda dobro veče ??

Dobar dan domaćine ili možda dobro veče ??

Dobar dan domaćine – danas je bio prvi dan Savetovanja “ Dobar dan domaćine “ u Novom Sadu koji je okupio poljoprivrednike da saslušaju savete doktora nauka, stručnjake iz uzgoja ratarskih kultura, mehanizacije, zaštite bilja, finansija …

Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo mr Vuk Radojević je predstavio nove mere podrške u 2018. godini.

Naglasak jena daljem razvoju vinogradarstva i vinarstva ( kupljen je I novi vinski analizator u vrednosti od 17 miliona dinara koji će omogućiti da Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu vrši analize domaćih vina , što se do sada moralo raditi u inostranstvu ). Podržaće se razvoj vočarstva – bobičasto voće u površini do 2 ha, ostalog voća površine do 5 ha, gajenje povrća na polju do površine od 3 ha, u plasteniku do ½ ha.

Stočari mogu da se oslone na podsticaje za tov ( 20 grla goveda ), tov svinja do 150 grla, krmača do 30 grla. Mlekarstvo će se podržati na gazdinstvima koji predaju do 300 litara mleka dnevno.

U toku su veliki radovi na strateškim projektima navodnjavanja njiva ( vrednost 11,5 milijardi dinara ), otvoriće se radovi na još 13 projekata ove godine. Nakon završetka svih planiranih projekata cilj je da se navodnjava 120.000 hektara.

Dobar dan domaćine ili možda dobro veče ??

Dr Novica Mladenov je ukazao na moguće razloge sejanja tako velikih površina pod pšenicom. Uzrok su manjak novca za velika ulaganja u druge kulture, “štednja” na nekvalitetnom semenu, smanjenju đubriva ( ili čak ukidanja đubrenja u jesen – ostalo je od prošle žetve neiskorišteno u zemljištu ?!), oskudnoj obradi … Tako razmišljanje može da se pokaže vrlo loše u trenutku žetve !

Stanje useva koje je posejano do 20. oktobra je dobro – u fazi je bokorenja, dok kasnije zasejana pšenica ima tek 2-3 lista I veći mraz bez snežnog pokrivača bi joj mogao naneti štete. Nizak nivo vlage ( čak izostanak ) u dubljim slojevima ( 60-120cm ) će biti veliki problem za postizanje dobrih prinosa u leto ( ako nas sneg ne obraduje ).

Dr Ana Marjanović Jaromela je ukazala da stabilna cena, dobar izbor sorti prilagođenih našem podneblju, siguran profit, izbegavanje suše u leto ranom žetvom uljane repice ju je preporučio za setvu. Posejano je 40.000 ha !! Međutim, setva mora biti izvršena perfektno – neki ratari su izvršili setvu u suvi sloj I nisu povaljali pa su bili primorani čak da je preseju !! Sadašnja opasnost je da biljke budu izložene golomarazici . Zaštita useva u proleće protiv pipe I sjajnika je nužan uslov dobre žetve.

Prof. dr Jovan Crnobarac je naveo u izlaganju zašto je soja podbacila u rodu. Manjak vlage u fazi cvetanja I kasnije u fazi nalivanja zrna je uslovio da prinosi budu niski – 500 kg/ha  što je donelo gubitak za ratare u visini od 25 – 30.000 dinara po hektaru, nekima čak I više. Došlo je do neobične pojave da neke sorte soje koje imaju dugu vegetaciju imaju dobar prinos usprkos suši – razlog je mogućnost da soja je ponovo cvetala I stvorila nove mahune koje su doprinele boljem rodu. Kako se boriti – sejati sorte kratke vegetacije, ojačati korenov sistem da izvuče maksimum od tih malih količina vode.

Bilo je interesantno zapažanje da gledajući prosek prinosa od 2000 – 2017. godine najveći negativan uticaj klimatskih promena na pad prinosa ima kukuruz, zatim soja, suncokret, a najmanji pad prinosa ( u tom periodu ) ima pšenica ?!

Dipl. Ing Milena Marčić , PSS Novi Sad, je ukazala na značaj pravovremene zaštite useva. Često poljoprivrednici porane ili zakasne sa zaštitom useva. PIS je ustanovila da je toplo vreme doprinelo pojavi bolesti biljaka – na pšenici je zabeležena siva pegavost  ( na nekim lokacija 30% zaraženih biljaka ), pepelnica ( na 20% ), rđa ( na 5% ). Kod ječma je zabeležen ekstrem sa 55% zaraženih biljaka u polju?!

Preporuka je da se zaštita fungicidima radi kada pšenica dostigne drugo kolence ( uz 10% zaraženih biljaka pepelnicom ) NE čekati da se tretman obavi kada I tretman protiv korova – zakasnili ste. Protiv rđe kada je biljka u stadijumu – prvo kolence.

Vukosav Saković, direktor “ Žita Srbije “ je ukazao na stanje na tržištu I očekivanom kretanju cena. Srbija raspolaže sa 1,10 miliona pšenice za izvoz, ali cena na domaćem tržištu nije konkuretna na inotržištu. Kupci nam nude 140 – 142 eura za tonu, dok izvoznici kažu da bez cene od 157 eura za tonu nemaju računicu.

Izvozimo nešto u susedne zemlje CEFTA ( 38.000 tona po ceni od 151 euro /t ), ali I ta tržišta nam oduzimaju konkurenti – Makedoniju Bugarska, Albanija I Kosovo – Rusija, BiH – Hrvatska I Mađarska. Naša proizvodnja pšenice je manja nego u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji I sa subvencijama koje imaju njihove cene pšenice su povoljnije. Svetske zalihe pšenice su na nivou 4,5 meseci svetske potrošnje – da ništa ne rodi u tom periodu stanovništvo bi se moglo ishraniti. 

Završićemo izveštaj sa prvog dana savetovanja u Novom Sadu optimistično – slušajte savete stručnjaka, dajte biljkama kako nauka I Vaše iskustvo nalaže I gajite biljke koje trebaju manje vode I pre letnje žege su u ambarima.

Dođite sutra od 9 sati – najavljen je dolazak  ministra Branislava Nedimovića, spremite mu pitanja !!

DOBRODOŠLI !!

foto pixabay.com

Dobar dan domaćine ili možda dobro veče  ??