Monday, 18 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

vinogradDjubrenje vinove loze predstavlja osnovnu agrotehni?ku (ampelotehni?ku ) meru, koja ima za cilj pove?anje prinosa i poboljšanje kvaliteta grož?a pružanjem mineralne ishrane vinove loze. Popravljaju se osobine zemljišta, a uti?e i na pripremljenost vinove loze da izdrže niske tempe – rature, kao i ve?u otpornost na sušu, bolesti i šteto?ine.

Vinova loza je višegodišnja i ve?inom razvijena biljka, koje za rastenje i plodonošenje traži velike koli?ine mineralnih elemenata.

 Neophodni elementi:

Makroelementi:

C – ugljenik, O – kiseonik, H – vodonik N – azot, S – sumpor, P – fosfor,  K – kalijum, Ca – kalcijum, Mg – magnezijum

Mikroelemnti:

  1. Fe – gvož?e,
  2. B – bor,
  3. Zn – cink,
  4. Mn – mangan,
  5. Mo – molibden,
  6. Cu – bakar,
  7. Cl – hlor

Iz vazduha (vrlo malo) i vode vinova loza koristi C, H i O, a iz zemljišta ostale elemente. Koren prima rastvorene mineralne materije putem difuzije, osmoze i kontaktne izmene jona. ?elijska opna korenovih dla?ica je selektivno propustljiva. Ona lako propušta vodu, dok druge supstance teže ili nikako.  Za primanje mineralnih supstanci iz zemljišta nije zna?ajna samo njihova koli?ina ve? odnos. Utvr?eno je da postoji višak kalijuma ako je malo azota, a pri još manjoj obezbe?enosti azotom pove?ava se usvajanje fosfora. Za usvajanje mineralnih supstanci zna?ajna je i pH vrednost zemljišta.

Potrebe vinove loze za hranjivim elementima

Na osnovu brojnih nau?nih istraživanja i iskustava iz proizvodne prakse, optimalno zemljište za gajenje vinove loze treba da sadrži:

3 – 5 % humusa,

120 – 150 mg N /100 mg vazdušno suvog zemljišta,

15 – 25 mg P2O5 / 100 mg vazdušno suvog zemljišta,

25 – 40 mg K2O / 100 mg vazdušno suvog zemljišta

Potrebe vinove loze za mineralnim materijama su znatno manje od potreba drugih gajenih biljaka. Za prinos od 10 t grož?a, loza utroši 2 – 3 puta manje mineralnih materija nego kukuruz za prinos od 8  t/ha.

 Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

Ina?e, za prinos od 10 t grož?a lozi je potrebno:

– 50 – 80 kg azota,

– 15 – 25 kg fosfora i

– 50 – 80 kg kalijuma

Radi sa?injavanja obra?una koliko se mineralnih materija iz zemljišta iznese prinosom grož?a, valja znati da, od ukupnog utroška, na grož?e dolazi

27 – 31% azota,

35 – 40% fosfora i

38 – 45% kalijuma.

Ostalo se troši na rastenje drugih organa ili se izgubi ispiranjem i isparavanjem.

Prilikom nadokna?ivanja utrošenih hranjivim materija, a na osnovu hemijske analize zemljišta, treba znati da se nedostatak od:

1 mg azota nadokna?uje jednim kilogramom azota / ha,

1 mg P2O5 nadokna?uje sa 30 kg P2O5 /ha,

1 mg K2O nadokna?uje sa 15 kg K2O /ha.

Za pove?anje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 10 cm potrebno 125 t dobro zgorelog stajnjaka po 1 ha, Za pove?anje humusa od 1 % u sloju zemljišta od 20 cm potrebno je 250 t stajnjaka po 1 ha, što zna?i  da je za sloj zemljišta od 60 cm, a radi oboga?ivanja zemljišta za 1 % humusa potrebno oko 750 t/ha.

Apsorpcija mineralnih materija

U zemljištu se hranjivi elementi mogu na?i u tri stanja:

  1. fiksirani u zemljišnim koloidima i direktno nedostupni biljkama,

  2. vezani na površinama zemljišnih ?estica, zašti?eni od ispiranja i biljkama indirektno pristupa?ni i

  3. slobodni joni u zemljišnim rastvorima koje biljka lako usvaja, a podložni su ispiranju.

Najve?e koli?ine hranjivih elemenata ?okot usvaja iz zemljišnih rastvora.

Djubrenje vinove loze – neophodni elementi

MAKROELEMENTI

AZOT (N) Azot je gradivna jedinica mnogih organskih jedinjenja: hlorofila, proteina, aminokiselina, enzima, koenzima, nukleinskih kiselina itd. Vinova loza pripada grupi azotno heterofilnih biljaka, što zna?i da, sem malih izuzetaka, ne usvaja vazdušni azot, ve? posredstvom korena usvaja neorganske oblike azota (NO3- i NH4+).

Za praksu je zna?ajno što vinova loza preko lista može usvajati neka organska jedinjenja azota koja kao molekuli dospevaju do citoplazme gde se uklju?uju u metaboli?ke procese.

Najve?e potrebe za azotom vinova loza ispoljava na po?etku vegetativnog perioda i tokom intezivnog rastenja lastara, zatim one opadaju u vreme usporenog rastenja do po?etka sazrevanja grož?a, a tokom sazrevanja grož?a ponovo rastu. Za vreme opadanja liš?a nema usvajanja azota.

Raspored usvojenog azota u organima ?okota je nejednak:najviše ga ima u liš?u – 50% od ukupno usvojene mase, a zatim u semenkama.

Nedostatak azota se najpre manifestuje pojavom bledozelenog liš?a i usporenim rastenjem. Listovi su sitni, liske tanke, a lisne peteljke i kod belih sorti dobijaju crvenkastu boju.

Rana pojava požutelog i nekrotiranog liš?a koje opada može biti posledica viška azota.

Višak azota pospešuje razvoj lisnog parenhimskog tkiva mekane konzistencije i pove?ava njegovu osetljivost prema bolestima, šteto?inama, suši i mrazu. U uslovima nedovoljne obezbe?enosti zemljišta kalijumom, višak azota pospešuje ispoljavanje tog nedostatka.

Višak azota pospešuje i pojavu hloroze.

FOSFOR (P)

Kao sastavni deo nukleinskih kiselina, fosfor u?estvuje u sintezi proteina, nukleotida i veoma zna?ajnih koenzima ADP, ATP, NAD, NADP i dr. Ukupne koli?ine fosfora u ?okotu su više sadržane u veg. organima (56%), a manje u generativnim (44%).

Velike koli?ine fosfora se nalaze u semenkama za vreme obrazovanja endosperma i embriona, u ta?kama rastenja i floemu. Intezitet usvajanja fosfora je u pozitivnoj korelaciji sa rastenjem organa.

U vegetacionom periodu sadržaj fosfora se postepeno smanjuje, osim u grebenu grozda tokom sazrevanja gde se ili ne smanjuje ili pove?ava. Naj?eš?i simptomi nedostataka fosfora su sitno i kruto liš?e koje može biti tamno do prljavozelene boje, a kod nekih sorti zbog nagomilavanja antocijana liš?e dobija crvenu boju.

Pri velikom nedostatku fosfora listovi po obodu nekrotiraju i ivice se povijaju naniže. U uslovima poreme?enog režima mineralne ishrane fosforom javlja se i usporeno rzgranavanje i regeneracija korena, nepotpuno obrazovanje cvetova, slabo rastenje bobica, nepotpuna ispunjenost semenki i prevremeno opadanje liš?a.

KALIJUM (K)

Kalijum ne ulazi u gra?u organskih jedinjenja, ali bez kalijuma ne mogu sintetisati ni ugljeni hidrati ni proteini, niti mogu da se ostvare brojne druge sinteze. Kalijum lako prodire u ?eliju i doprinosi porastu osmotskog pritiska i boljem usvajanju i ?uvanju vode, pored ostalog i time što reguliše otvaranje i zatvaranje stoma.

Na zna?ajnost kalijuma ukazuje njegov veliki sadržaj u llistu – ima ga oko 2,5 %, ?esto puta više nego azota. Kalijum pove?ava otpornost loze prema šteto?inama i bolestima. Ovo se postiže uticajem kalijuma na promene koncentracije ?elijskog soka, lignifikaciju ?elijskih zidova i ?eš?im zatvaranjem stoma.

Najve?e potrebe za kalijumom vinova loza ispoljava 20 – 35 dana posle cvetanja i za vreme sazrevanja grož?a. Simptomi neostatka kalijuma razli?iti su u pojedinim fenofazama veg. perioda. U prole?e, na mladim listovima se po obodu javljaju nekroze crvenobraon boje i ivice se povijaju naviše. Na starijem liš?u, tokom leta, nekroze su znatno re?e.

U uslovima suše, izme?u nerava liske mogu se javiti staklaste fleke.

MAGNEZIJUM (Mg)

Najve?i zna?aj i intezivnu ulogu magnezijum ima u sintezi hlorofila. Od ukupnih koli?ina Mg koje se nalaze u ?okotu, 15 – 20 % je ugra?eno u hlorofil, a ostalo je u obliku soli i slobodnih ili vezanih jona u ?elijskim zidovima i enzimima.Uloga Mg je zna?ajna u procesima fotosinteze, disanja, metabolizma azotnih jedinje nja, usvajanju i transportu fosfora i u sintezi ugljenih hidrata, proteina i masnih kiselina. Kroz ?okot se Mg pretežno kre?e naviše i zato ga najviše ima u vršnim nadzemnim organima. Usvajanje Mg zavisi od klimatskih uslova – povoljnija je vlažna klima.

Na usvajanje Mg zna?ajno uti?u svojstva sorti, pa je tako usvajanje Mg od strane Muskat otonela slabo, od Rajnskog rizlinga bolja, a od Silvanca najbolje.

Nedostatak Mg kod mladih listova se manifestuje po javljanju bledo žu?kaste zone po obodu lista i izme?u nerava – kod belih i mrko crvenkaste boje kod crnih sorti.

Ove zone kasnije nekrotiraju. Kod stasalog liš?a promena boje po?inje od oboda, proširuje se izme?u nerava i može dovesti do potpunog obezbojavanja.Za razliku od žutila liš?a izazavanog nedostatkom drugih elemenata (B, N, Fe), u nedostatku Mg zone liske u neposrednoj blizini nerava ostaju zelene.

KALCIJUM (Ca)

Ima zna?ajnu fiziološku ulogu u životu v.loze. Sre?e se kao slobodan i vezan, a uti?e na deobu i rastenje, posebno korena. Uti?e na obrazovanje mitohondrija i na klijanje i rastenje polenovih cev?ica. Vinova loza Ca usvaja u jonskom obliku Ca++. Nedovoljna obezbe?enost v.loze kalcijumom se javlja na kiselim zemljištima  (pH= 3,5 – 4,5). Simptomi nedostatka kalcijuma se ispoljavaju kao ta?kaste nekroze po obodu liske. Pri izrazitom nedostatku kalcijuma, deo liske izme?u nerava požuti, liska se po obodu uvija, mlado liš?e se suši, vrhovi lastara i sve liš?e može prevremeno da otpadne.

SUMPOR (S)

Sumpor nije mnogostruko zna?ajan u fiziološkim procesima v.loze poput drugih elemenata, ali se sinteze izvesnih aminokiselina, proteina i vitamina  ne mogu ostvariti bez u?eš?a ovog elementa. Fiziološki aktivni delovi ?okota imaju visok sadržaj sumpora  i pri dobroj obezbe?enosti kalijumom, sumpor doprinosi pove?anju sadržaja še?era u grož?u.

Vinova loza razli?ito usvaja sumpor: najviše preko korena u obliku sulfata, iz vazduha preko lista u obliku SO2 i u te?nom obliku kao elementarni sumpor sadržan u pesticidima.

Nedostatk sumpora se veoma retko javlja, s obzirom na to da ve?ina sredstava za zaštitu v.loze od bolesti i šteto?ina, sadrži sumpor.

Vladan Trandafilovi?, dipl.ing.

spec.ampelografij