Tuesday, 13 November, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Dezinfekcija supstrata za dobar uspeh

Dezinfekcija supstrata za dobar uspeh

Dezinfekcija supstrata je obavezna mera zbog toga što se u njemu mogu naći razne parazitske gljivice. Neke od njih razvijaju se na korenu i podzemnom i prizemnom delu stabla izazivajući njihovu nekrozu, što dovodi do uvenuća i sušenja biljaka. Medju najčešće bolesti te vrste spadaju:

 Pythium debaryanum.Vrlo opasna bolest mladih biljaka naročito onih koje se gaje u zatvorenim prostorijama. Napada prizemni deo stabla. Napadnuti deo dobija u početku mrku boju, a zatim se suši i biljke padaju /poležu/. Otuda i naziv ove bolesti poleganje rasada. Bolest se brzo prenosi na susedne biljke i štete su neizbežne. Na oštećenim mestima korena, a i na površini zemlje ,zapaža se sivobeličasta paučinasta mreža sa rasplodnim organima /konidiofore sa konidijama / kojima se parazit širi, a istovremeno se stvaraju / formiraju  trajne spore kojima se gljivica održava u toku godine kada nisu povoljni uslovi za njen razvoj. Održavaju se u zemljištu,u zaraženim biljnim ostacima, vlažnom stajnjaku i sli?nom materijalu. Medjutim kada se trajne spore nađu u povoljnim uslovima / povećana vlažnost i temperatura iznad 20 stepeni C /, odmah klijaju i zaražavaju mlade biljke.

Dezinfekcija supstrata za dobar uspeh

Rizoctonija solani. Ova gljivica je opasan patogen. Napada rasad u zatvorenom prostoru svih povrtarskih biljaka,kao što to čini Pythium debaryanum. Ova bolest često napada krompir i paradajz na otvorenom polju i izaziva potpuno propadanje.

Sclerotinija sclerotiorum.Ovaj parazit takodje izaziva poleganje rasada. Prvo se na prizemnom delu stabla javljaju vodenaste pege, tkivo omekša i biljke poležu. Na tom mestu javlja se beličasta skrama od parazita. Bolest napada cvet i plod paprike, a velike štete boraniji, pasulju, a najviše suncokretu.

Pored navedenih, poleganje rasada mogu izazvati i druge gljive kao što su Botrytic cinerea i Phytophtora.

rasadDezinfekcija supstrata može se izvesti termičkim putem / zaprašivanjem / ili hemijskim sredstvima.

 a)Termosterilizacija / dezinfekcija vodenom parom /. – Zemljište predvidjeno za proizvodnju rasada izlaže se tretmanu temperature iznad 90 stepeni C duže od 3 časa. Na isti način obavlja se i termosterilizacija proizvodnih površina u stakleničkim objektima. To je jedan od najboljih, ali i najskupljih načina dewzinfekcije. Dezinfekcija veće površine zemljišta izvodi se specijalnim uredjajem – mašinom, dok se manje količine supstrata stavljaju u rešetkasti sud iznad posude u kojoj se zagreva voda do isparavanja. Naprave za tu svrhu mogu biti različite. Ovom prilikom daju se tri primera

 1.) Na dno većeg kazana nalije se voda i pod njim podloži vatra.Neposredno pre isparavanja vode stavlja se na oko 15-20 cm.od dna rešetkasti sud sa supstratom za dezinfekciju i poklopi. Vatra mora biti jaka da bi voda što više isparavala. Vodena para prolazeći kroz supstrat u toku od 15-20 minuta uništiće štetne gljivice, štetočine i korovsko seme.

Dezinfikovani supstrat odlaže se na dezinfikovani prostor i pokrije plastičnom foliujom, a zatim se nastavi sa sledećom količinom sve do završetka posla.

 2.) Za dezinfekciju supstrata postupkom zaparivanja može se iskoristiti i kazan za destilaciju alkohola. Vodena para proizvedena u zatvorenom kazanu odvodi se crevom u osnovu formirane gomile supstrata pokrivene plastičnom folijom,koja treba da zadrži što duže vodenu paru.

 Vreme zaparivanja zavisi od veličine gomile sa supstratom i intenziteta isparavanja vode. Što je isparavanje duže i intenzivnije,pouzdanost dezinfekcije je veća.

3.) Za dezinfekciju mešavine supstrata može se preurediti i obično limeno bure od 200 l. U donjem delu bureta na visini od 20 do 25 cm, postavlja se perforirana ploča. Na tom delu montira se slavina za ispust vode i cev za dovod vode. Bure se postavi na postolje iznad vatre. Gornji deo bureta služi za smeštaj supstrata za dezinfekciju.

 Radni postupak je sledeći: u donji deo bureta / deo blizu rešetke / sipa se voda, a iznad rešetke stavlja se supstrat koji se dezinfikuje.

 Kada vodena para probije materijal / nakon 15 – 20 minuta / može se izvaditi masa supstrata i stavi nova.  Dezinfikovani supstrat se istresa na gomilu i prekrije čistom plastičnom folijom. Nakon 7 dana supstrat se može koristiti za planiranu namenu.

 b) Dezinfekcija zemljišta hemijskim preparatima.- Za hemijsku dezinfekciju najčešće se koriste preparati koji deluju gasom – fumiganti – kao što su metil-bromid, vapam, u vidu granula , basamid ili žuvapin. Temperatura treba da bude iznad 15 stepeni C. Pored toga što skoro svi navedeni preparati suzbijaju mikroor ganizme, većina deluje i na seme korova, odnosno imaju herbicidna dejstva.

 Punjenje tople leje dezinfikovanom zemljom. Posle nekoliko dana dezinfikovana smeša stavlja se na složen nezgoreo stajnjak tople leje, gde je već složen sveži stajnjak ,u sloju od 10 do 20 cm, što zavisi od toga da li će se biljke u istoj leji duže ili manje zadržati. Ukoliko ostaju duže, sloj treba da bude dublji, a ukoliko se planira pikiranje rasada, onda tanji. Pod jednim prozorom tople leje potrebno je od 0,20 – 0,25 metara kubni pripremljene mešavine. Pošto se zemljište poravna, stavljaju se prozori i pokrivaju asurama. Prvih nekoliko dana posle toga isparavaju se iz nezgorelog stajnjaka razni štetni gasovi, a javlja se i visoka temperatura. Nakon 7 – 10 dana leja se otvara, zemljište prekopava, da bi se otstranili štetni gasovi i zemljište provetrilo, a zatim se obavlja setva.

PSSS – Leskovac Savetodavac,

 Dipl.ing.polj.Novica Milenković

foto pixabay.com

Dezinfekcija supstrata za dobar uspeh

Leave a Reply