Saturday, 23 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Destilisati vino – koji način je najuspešniji

Destilisati vino – koji način je najuspešniji

destilisati vino

Destilisati vino – koji na?in

Destilisati vino? Kada to uraditi ? To treba uraditi onda kad vino nije dobro za pi?e, jer je zbog delovanja raznih bakterija i drugih mikro-organizama izgubilo dobre osobine. Da se iskoristi postoje?i alkohol, vino se destiliše tako da u destilat pre?e alkohol. Ali, u destilat, osim alkohola i vode pre?u i druga jedinjenja – sir?etna kiselina, koja je tako?e posledica delovanja štetnih bakterija. Ra?una se da prilikom destilacije pre?e u destilat oko polovina sadržaja sir?etne kiseline, pa zato ta vina treba prethodno neutralisati jer ?e ina?e destilat biti suviše kiseo i manje vredan. Da bi se provela neutralizacija ili otkiseljavanje vina, treba ispitati sadržaj na ukupnim kiselinama i prema tome odrediti koliko treba baze za neutralizaciju. Oko jedne desetine treba ostaviti, jer kako smo ve? spomenuli, neštovinjaksir?etne kiseline gradi sa alkoholom estre.

Destilisati vino –  koji na?in je najuspešniji

 Za neutralizaciju je najbolje uzeti živi kre?, jer se prili?no ta?no može odrediti koli?ina nužna za otkiseljenje. Živi kre? gasi se vodom, napravi kre?no mleko, doda malo vina i pomeša sa vinom za destilaciju. Za potpunije otkiseljenje posebno se ugasi kilogram živog kre?a, i onda postupno cela koli?ina doda vinu. Dobro se pomeša, ostavi oko pet dana i odvoji od kre?taloga.

Neutralizacija se kontroliše lakmus ili fe-noltalein papirom. Lakmus papir u kiselom je crven, u baznom plav, a fenol – ftalein je u baznom crven. Kad se odvoji od taloga, još se jednom kontrolše uz pomo? spomenutih papira, i ako je neutrali – zacija dobro sprovedena može se destilovati. Ispitivanje kiselina najbolje je proveriti u laboratoriji za ispitivanje. Dobiveni destilat je neugodnog mirisa zbog prisutnih materija, pa treba dozoriti.

Zbog toga se smešta u posebnu hrastovu ba?vu, u kojoj se obave procesi oksidacije te materije koja je u svežem destilatu neugodnog mirisa. Potom nastaje esterifikacija, a deo destilata izgubi se kroz pore ba?ve.

Destilat dozreva oko tri godine, poprimi lepu sme?astu boju i postane vinjak. U nekim zemljama propisima je odre?eno koja vina treba destilirati, a obi?no su to vina s manjim sadržajem alkohola, ukupnih kiselina oko 8 grama / litru, ukratko vina koja nisu najboljeg kvaliteta, a koja se tako isklju?e iz trgovine da ne ruše cenu kvalitetnijih vina. Destilisanje je nastalo iz potrebe da se sa?uva “duh” vina kad se vino nije moglo prodati, pa je pretila opasnost da se ono ne pokvari. U Francuskoj je ta?no odre?eno iz kojeg podru?ja ?e se destilacijom dobiti poznati konjak ili armanjak.

savetodavac: Vida Evstratiev