Tuesday, 24 October, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Cink i ostali važni elementi za razvoj biljaka

Cink i ostali važni elementi za razvoj biljaka

rokovi sadnjeCink je elemenat koji ima veoma značajnu ulogu za odvijanje fizioloških procesa u biljci. Učestvuje u izgradnji mnogih enzima, značajan je i za sintezu nukleinskih kiseline i nekih proteina, a sigurno njegova najpoznatija uloga je ta što učestvuje u građi auksina koji je najznačajniji hormon rasta kod biljaka. Značajan je i za fotosintezu, a u slučaju njegovog nedostatka biljka ga zamenjuje nekim drugim metalom (Mn, Pb, Ca) što može biti toksično za biljku.

 Simptomi nedostatka ovog elementa javljaju se kako na mlađem tako i na starijem lišću u vidu izbeljivanja i nekroze. Toksičnost ovog elementa u prirodi se javlja veoma retko izuzev u područjima u blizini rudnika i mestima na kojima se odlaže jalovina iz rudnika cinka. Negativne posledice se mogu javiti u cvećarama koje koriste sisteme za navodnjavanje koji u svom sastavu imaju galvanizovane elemente sa kojih može doći do spiranja cinka i njegovog dospevanja u zemljište. Simptomi toksičnosti su slični sa simptomima nedostatka Fe, a ponekad i sa simptomima nedostatka Mn, s tom razlikom da se žutilo ne javlja samo na mlađem lišću već i na starijem.

Nenad Ilić,dipl.ing. PSS NEGOTIN

Cink i ostali važni elementi

 Cink (Zn)

 Simptomi nedostatka cinka vidljivi su na listovima, koji su mnogo sitniji i uži od normalnih. Tkivo između glavnih lisnih nerava žuti i postaje hlorotično. Vršni delovi izdanaka ne dostižu svoju normalnu dužinu, što ima za posledicu skraćivanje internodija i pojavu bokora ili rozete listova na vrhu. Visoka pH vrednost i visok nivo fosfora ili mangana mogu dovesti do nedostatka cink.

 

 Značaj i nedostaci pojedinih elemenata

 Azot – N: oblik koji biljka usvaja preko lista je amidni-karbamid-urea, dok su slabije usvojivi amonijačni NH4 i nitratni N03 oblik.

 Fosfor – P: nedostaci se javljaju u proizvodnji rasada i nakon sadnje u vidu ljubičastih nijansi na mladim biljkama i sa naličja listova. Simptomi većeg nedostatka su zaostajanje u porastu vegetativnih i generativnih organa, žutilo na prvim pravim listovima i intenzivna zelena boja gornjeg dela tek posađenih biljaka, pojave slične simptomima nedostatka kalcijuma (Ca) na mladim plodovima, abortacija cvetova 5 i 6 cvetne grane, kao i slab kvalitet plodova i krupnoća.

 Kalijum – K: nije gradivni element i ima ulogu isključivo u metabolizmu (usvajanje i transport svih hraniva i vode, aktiviranje enzima). Nedostatak se primećuje na najstarijim listovima (žutomrke do mrke nekrotične pege). Prvi znak nedostatka na paradajzu je u vreme ranog naduvavanja i svetljenja plodova, koji izgledaju staklastoprovidni. Od odnosa N:K zavisi prinos i kvalitet. Kod odnosa 1:1,8 i manje raste prinos, slabi kvalitet, produžava se vegetacija, pojavljuje se zelena kragna, pucaju plodovi, naročito pri većoj vlazi zemljišta. Pri odnosu 1:4 izuzetan je kvalitet, uz manju produkciju.

 Kalcijum – Ca: važan je u strukturi membrana i pri nedostatku ovog elementa ćelije pucaju. Simptomi nedostatka su u vidu plutastog tkiva. Zbog slabe transpor – tabilnosti nedostaci se javljaju na najudaljenijim tačkama biljke i najmlađim tkivima (primarna kupa rasta, vrh korena, vrh ploda, rub lista). Bez kalcijuma slabi otpornost biljaka na bolesti i prestaje porast.

  Magnezijum – Mg: važan sastojak hlorofila i brojnih fizioloških procesa. U slučaju nedostatka magnezijuma prestaje fotosinteza, razgrađuje se hlorofil, što je česta pojava na starijim listovima. Pri slabom osvetljenju, u nedostatku vlage, slabi usvajanje Mg.

 Mikroelementi: potrebe biljaka za mikroelementima su najveće u početnom delu vegetacije i slabe prema kraju. Linija prinosa polazi sa istog mesta, gde se nalazi tačka nivoa snabdevenosti mikroelementima. Uzroci nedostaka mikroelemenata, osim izostavljanja đubriva sa njihovim sadržajem u ishrani biljaka su: peskovita i organska zemljišta, visok pH vode i zemljišta, kisela zemljišta, visok nivo fosfata, visok nivo azota, primena većih doza drugih makro i mikroelemenata, zasušivanje u proizvodnji rasada, suviše hladna zemljišta i prerana sadnja, slabo razvijen koren, visoka propustljivost zemljišta i gubitak vode, suvišna vlaga zeljišta, visok nivo bikarbonata u vodi, upotreba đubriva koja sadrže samo NPK, intenzivnost gajenja…

 Gvožde – Fe: od svih mikroelemenata biljke najviše iznose gvožde. Nedostaci se prvo uočavaju na najmladim listovima u vidu hloroze. Najpovoljniji oblik usvajanja Fe su helati (EDTA, HEDTA, EDDHA…) i veći nedostaci se otklanjaju folijarnom primenom ovih jedinjenja. Nedostatak se javlja pri visokoj pH vrednosti, već od 6,5 zavisno od drugih činilaca. Visoka vlaga zemljišta zabarenost uzrok je nedostatka. Nestručna upotreba specijalnih đubriva sa gvoždem dovodi do suviška i biljka postaje plavo-zelena, uz primetno smanjen porast.

 Bor – B: važan element za građu i deobu ćelija, formiranje i klijanje polena. Simptomi su kržljavost, krti listovi, loša oplodnja, sitni cvetovi. Česta pojava opadanja zelenih plodova paradajza nekoliko nedelja pre zrenja je znak nedostatka bora i slabog spoja na izraženom kolencu peteljke ploda.

 Cink – Zn: nedostatak se ispoljava u vidu sitnolisnosti (mali, uski, sitni listovi) i kratke internodije. Na listovima se uočavaju hlorotične pege i nekroza. Pojava nedostatka cinka u plastenicima je retka, osim ako se ne koriste đubriva bez njegovog sadržaja, pa je došlo do iscrpljivanja biljaka.

 Bakar – Cu: nedostatak karakterišu kržljavost, slabo oprašivanje, neotpornost na sušu i bolesti, gubitak nekoliko cvetnih grana (5,6,7…) ili cvetova i upotrebom velikih količina stajnjaka.

 Mangan – Mn: simptomi se ogledaju u obliku internervalne hloroze i nekrotičnih pega na listovima, slabom porastu korena i manjom otpornošću na bolesti, malim brojem cvetova pete, šeste, a nekad i sedme cvetne grane u gajenju indeterminantnog paradajza.

 Valentina Aleksić, dipl.ing.

 melioracija zemljišta i voda

Leave a Reply