Sunday, 19 August, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Cigaja iz Male Azije – naša najmlečnija rasa ovaca

Cigaja iz Male Azije – naša najmlečnija rasa ovaca

Cigaja je jedna od najstarijih rasa ovaca koja je stvorena u Maloj Aziji, odakle se proširila na Balkansko poluostrvo i u celu Evropu. Kod nas se uzgaja na prostoru Vojvodine. Mesto i vreme nastanka rase su Mala Azija, 800 godina p.n.e. Pretpostavlja se da je cigaja na ove prostore došla iz Rumunije. Cigaja je krupna rasa, ?vrste gra?e tela i snažne konstitucije. Prose?na visina grebena iznosi kod ovaca 60-76 cm, a kod ovnova 70-85 cm. Trup je osrednje dužine, ali relativno uzak i pravougaonog oblika. Grudi su duboke i dosta uske. Sapi su duga?ke i nedovoljno široke. Noge su visoke, jakih kostiju i ?vrstih papaka tamne boje, tako da su sposobne za duga hodanja. Glava je srednje veli?ine, dosta uskog ?ela.

 Ovnovi imaju ispup?en profil. Ovce su bez rogova, a ovnovi mogu imati rogove. Uši su velike i ?esto klempave. Glava, uši i noge crno su pigmentisani. Jaganjci su po ro?enju sivo mišje boje. Ova boja vremenom se gubi tako da sa ?etiri meseca starosti jagnjad dobija belu boju vune. Osim sive, jagnje se i potpuno crna jagnjad, kao i ri?e šarena jagnjad.

 Cigaja je rasa kombinovanih proizvodnih osobina – za proizvodnju mesa, mleka i vune. Odrasle ovce teške su 50-65 kg, a ovnovi 70-100 kg, što pokazuje da se ishranom i selekcijom mogu posti?i dobri rezultati. Iako cigaja u laktaciji može dati i do 120 litara mleka, danas se uzgaja isklju?ivo radi proizvodnje mesa – jagnjetine. Plodnost je 140-180 %, a telesna masa jagnjadi u dobi 3-4 meseca iznosi 30-35 kg.

 Smatra se da se danas na prostoru Vojvodine uzgaja više hiljada grla cigaje (mada su ve?i broj njih melezi).

 Potrebno je što hitnije odrediti precizan broj preostalih grla ( ali ?iste krvi ), nakon ?ega je potrebno izraditi plan njenog održavanja i poboljšanja proizvodnih karakteristika.

 Cigaja iz Male Azije – naša najmle?nija rasa ovaca

Postoji ?okanski tip cigaje koja se smatra autohtonom i prema nekim odredbama ministarstva polj. subvencioniše se njeno držanje radi o?uvanja rase.

 Drugi tip cigaje je Somborski, to je cigaja oplemenjena sufolkom ili nekom drugom tovnom rasom bele vune sa crnom glavom. Ovaj tip se odlikuje ve?om telesnom masom, boljim kvalitetom vune i boljom obrasloš?u vunom za razliku od ?okanske. Mesnatost je bolja kao i prirast.

 -Somborska cigaja: mle?ni tip cigaje, od davnina selekcionisana i uzgajana kao mle?na ov?a za mužu i od njenog kvalitetnog mleka pravio se ?uveni somborski ov?iji sir. Uzgaja se u okolini Sombora i Banatu, gde prave ov?iji ka?kavalj.

 -?okanska cigaja: mesnati tip cigaje, ne muze se, ve? služi za proizvodnju jagnjadi. Ukrštana sa svim ostalim rasama u cilju poboljšanja mesnatosti i plodnosti. Zadnje ukrštanje je sa safolkom i bergamom. Sitniji soj cigaje u odnosu na prethodni. Ako se nastavi ovakav trend, cigaja ?e se uništiti kao naša mle?na ovca.

 Cigaja je u naša najmle?nija ovca. U dobrim uslovima i kvalitetnom ishranom daje u 6 meseci laktacije 120-180 l mleka. Cigaja, kao i svrljiška ovca imaju velike sise, odlika mle?nih ovaca, da bi se olakšala ru?na muža. Vekovna selekcija ov?ara, koja se u savremenom ov?arstvu zbog trenda mašinske muže menja.

Leave a Reply