Thursday, 20 September, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Bukovača prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

Bukovača prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

Bukovača je zahvalna gljiva za uzgoj. Pruža Vam se prilika da je proizvedete jer: jednostavno se uzgaja, na jeftinim materijalima (slama, seno itd…), ne traži posebne uslove.

  –  velika tolerancija prema temperaturi, od 5 do 30°C, optimalno 18 °C

 –  nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr., kod šampinjona,

 –  ima velike prinose, isplativost i dobru prodajnu cenu,

 –  osigurana je prodaja sve količine uzgojenih gljiva na domaćem  i stranom  tržištu,

 – mala početna ulaganja za pokretanje proizvodnje i gajenja naspram drugih delatnosti,

 –  prilično je otporna na bolest i štetočine, odličnog je ukusa i lekovitih svojstava.

 U prostoru gdje se uzgaja  – gljivarnku – mora biti optimalna temperatura i stalna visoka vlažnost vazduha. Takav se prostor mora lako provetravati, makar i pomoću ventilatora, mora biti osvetljen potrebnom količinom svetla.

 Pogodan prostor je glivarnik  koji je opremljen sa odgovarajućim sistemima pomoću  kojih se može osigurati optimalna temperatura od 18 °C i odgovarajuća vlaga. U neposrednoj blizini gljivarnika mora biti dostupan priključak na električnu energiju i vodovod. Tehnologija uzgoja gljiva bukovača je izuzetno jednostavna, te za to nije potrebna posebna prethodna stručnost uzgajivača.

Bukovača prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

 Osnovno ulaganje je u glivarnik koji je montažno – demontažnog tipa, za koji nije potrebno tražiti odgovarajuće građevinske dozvole, kako se radi u osnovi o plasteniku čije su dimenzije 24 m dužine 5 m širine i 2,5 m visine.

 Te kako takav objekat gradjevinski trpi 100% vlagu i kako je takav prostor moguće vrlo jednostavno i vrlo efikasno dezinfikovati, mi mislimo da svako ko od potencijalnih investitora svoj novac i vreme investira u objekat, vrlo brzo vraća uloženo.

 Početni kapital se odnosi na pokriće samo stvarnih troškova, kao što su uređenje, hladjenje-grejanje, obezbedjenje vlage, ventilaciju i rasvetu, kupovinu repromate- rijala za pripremu supstrata, prevoz materijala, izradu supstrata i sl. Ulaganje u opremanje prostora je jednokratno, dok se kasnije samo ponovo nabavlja novi hranjivi supstrat i micelij.

 Za početno pokretanje proizvodnje nije potreban veliki prostor.

 Razlog tome je da je razvijen posebi sistem slaganja vreća sa supstratom u redove između okomitih držača i  to do visine dva reda. Primer; na 120 m2 moglo bi se kvalitetno smestiti maksimalno do 290 vreća sa supstratom, težine do 9000 kg na kojima rastu gljive i gde je očekivani prinos 23% odnosn oko 2000kg sveže gljive bukovače

 BUKOVAČA KAO NAMIRNICA

 Bukova?a spada u Basidiomycete, porodica Agaricaceae, rod Pleurotus.

 U našim listopadnim šumama rađa na topoli, vrbi, bukvi, brezi, hrastu, grabu, jovi, jasenu, dudu, pa čak i na voćkama itd., uglavnom u jesenjem periodu. Na živom drvetu se nalazi retko, a ako se javlja to je znak da je drvo  zbog nečega oslabilo.

 Klobuk gljive je u početku konveksan (okrugao), a tokom rasta postepeno postaje pljosnat. Stručak je retko smešten na sredini klobuka. Plodna tela su uglavnom raspoređena u grozdovima,  tada se klobuci nalaze jedan iznad drugog, slično kao crepovi na krovu. Boja kape može biti tamno-sivkasta, sivkastoplava, sivkastomrka, mrkoplava, ponekad i krem boje, a kasnije postaje sve bleđa. Promer klobuka je u proseku 8-15 cm, ali može da dostigne i 35 cm. Stručak je obično dugačak 1-2 cm, mada, u nedostatku dovoljno svetlosti, može dostići i 30 cm.

 Lamele ispod kape su bele kao što su i spore na njima. Ako se zrela bukovača ne skine na vreme, ispustiće spore koje će se na donjim klobucima pojaviti u vidu fine bele prašine. U klobuku meso je najdeblje oko stručka, dok se prema rubu postepeno istanjuje. Meso je belo, prijatnog mirisa i ukusa. čak i u sirovom stanju gljiva je vrlo ukusna.

 Plodno telo bukovače se sastoji od hifa (vlakana), slično kao vegetativno telo gljive. U stručku hifa su paralelno i vrlo gusto postavljene jedna pored druge zbog čega je stručak čvršći od klobuka.

 Po hranljivoj vrednosti, bukovača kao namirnica, zauzima mesto između povrća i mesa, ali je bliža mesu. Zimska bukovača sadrži 85% vode (goveđe meso 72%, gljiva šampinjon 89%), a to znači da među gajenim pečurkama ona sadrži najveći procenat suve materije u sebi. Značaj sadržaja vode u nekoj hrani je sekundaran, jer za vreme kuvanja iz namirnice sa dosta vode (meso, povrće, gljive) višak će ispariti. Gotova kuvana jela od pečuraka sadrže otprilike istu količinu vode kao i druga jela.

 Od 15% suve materije koje sadrži zimska bukovača oko 50% su belančevine. Među vrstama bukovače najveći procenat belančevina i mineralnih soli sadrži zimska vrsta. Belančevine čini kompletan aminokiselinski sastav koji je sličan sastavu aminokiseline mesa. Sadržaj masnoća, i ugljenih hidrata je neznatan.

Kilogram bukovače sadrži oko 2000 KJ (oko 500 kalorija), što je jednako kalorijama 200 g hleba, ili 250 goveđeg mesa. Sa aspekta savremene ishrane niskokaloričnost bukovače se posebno ceni jer većlina ostalih namiirnica obiluje kalorijama. Mada bukovača sadrži neznatnu količinu ulja, ono je ipak veoma značajno zato što je sastavljeno od eteričnih ulja. Ona daju specifičnu aromu gljivi, a u želucu povećavaju lučenje želudačnih sokova, i stim povećavaju apetit. Gljiva može da služi i kao prijatan začin (naročito u obliku praška), koji se dodaje jelima. Praksa je dokazala da ljubitelji dobrih jela, ako jednom stave na svoj jelovnik bukovaču, postaju stalni njeni potrošači.

 Bukovači ne nedostaju ni vitamini. Sadrži znatniju količinu D vitamina, koga, inače, nema u povrću, ali se njome ne može  dnevna  potreba  tog vitamina  sasvim  obezbediti.

 Osim toga bukovača sadrži znatnu količinu mineralnih soli, dosta kitina, hemiceluloza i celuloza. Vlakna gljive deluju povoljno na rad creva povećavajući motilitet, te postaje ritmičniji njihov rad.

 U poslednje vreme u gljivama se pronalazi sve više lekovitih i zaštitnih materija protiv pojedinih bolesti. Tako npr. bukovača i šampinjoni zaštitno deluju protiv uzročnika tuberkuloze, tifusa, pa čak i protiv zloćudnih tumora (rak). U Francuskoj, i u Japanu, u područjima gde se na veliko gaje šampinjoni i bukovača, znatno manje se umire od raka nego u područjima gde se one ne gaje i gde je potrošnja gljiva znatno niža. Naučna istraživanja materije iz sastava gljive koja deluje protiv raka je u toku, ali, zasada, još nije utvrđeno koja materija ili grupa hemijskih jedinjenja ispoljavaju ovakvo dejstvo.

IZVOR:http://www.sremac.org.rs

foto pixabay.com

Bukovača

Leave a Reply