Saturday, 23 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Bukovača prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

Bukovača prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

bukova?a uzgoj

Bukova?a prilika da ostvarite dobit

Bukova?a je zahvalna gljiva za uzgoj. Pruža Vam se prilika da je proizvedete jer: jednostavno se uzgaja, na jeftinim materijalima (slama, seno itd…), ne traži posebne uslove.

  –  velika tolerancija prema temperaturi, od 5 do 30°C, optimalno 18 °C

 –  nema velikih rizika pri uzgoju, kao, npr., kod šampinjona,

 –  ima velike prinose, isplativost i dobru prodajnu cenu,

 –  osigurana je prodaja sve koli?ine uzgojenih gljiva na doma?em  i stranom  tržištu,

 – mala po?etna ulaganja za pokretanje proizvodnje i gajenja naspram drugih delatnosti,

 –  prili?no je otporna na bolest i šteto?ine, odli?nog je ukusa i lekovitih svojstava.

 U prostoru gdje se uzgaja  – gljivarnku – mora biti optimalna temperatura i stalna visoka vlažnost vazduha. Takav se prostor mora lako provetravati, makar i pomo?u ventilatora, mora biti osvetljen potrebnom koli?inom svetla.

 Pogodan prostor je glivarnik  koji je opremljen sa odgovaraju?im sistemima pomo?u  kojih se može osigurati optimalna temperatura od 18 °C i odgovaraju?a vlaga. U neposrednoj blizini gljivarnika mora biti dostupan priklju?ak na elektri?nu energiju i vodovod. Tehnologija uzgoja gljiva bukova?a je izuzetno jednostavna, te za to nije potrebna posebna prethodna stru?nost uzgajiva?a.

Bukova?a prilika da ostvarite dobit uz mala ulaganja

 Osnovno ulaganje je u glivarnik koji je montažno – demontažnog tipa, za koji nije potrebno tražiti odgovaraju?e gra?evinske dozvole, kako se radi u osnovi o plasteniku ?ije su dimenzije 24 m dužine 5 m širine i 2,5 m visine.

 Te kako takav objekat gradjevinski trpi 100% vlagu i kako je takav prostor mogu?e vrlo jednostavno i vrlo efikasno dezinfikovati, mi mislimo da svako ko od pote – ncijalnih investitora svoj novac i vreme investira u objekat, vrlo brzo vra?a uloženo.

 Po?etni kapital se odnosi na pokri?e samo stvarnih troškova, kao što su ure?enje, hladjenje-grejanje, obezbedjenje vlage, ventilaciju i rasvetu, kupovinu repromate- rijala za pripremu supstrata, prevoz materijala, izradu supstrata i sl. Ulaganje u opremanje prostora je jednokratno, dok se kasnije samo ponovo nabavlja novi hranjivi supstrat i micelij.

 Za po?etno pokretanje proizvodnje nije potreban veliki prostor.

 Razlog tome je da je razvijen posebi sistem slaganja vre?a sa supstratom u redove izme?u okomitih drža?a i  to do visine dva reda. Primer; na 120 m2 moglo bi se kvalitetno smestiti maksimalno do 290 vre?a sa supstratom, težine do 9000 kg na kojima rastu gljive i gde je o?ekivani prinos 23% odnosn oko 2000kg sveže gljive bukova?e

 BUKOVA?A KAO NAMIRNICA

 Bukova?a spada u Basidiomycete, porodica Agaricaceae, rod Pleurotus.

 U našim listopadnim šumama ra?a na topoli, vrbi, bukvi, brezi, hrastu, grabu, jovi, jasenu, dudu, pa ?ak i na vo?kama itd., uglavnom u jesenjem periodu. Na živom drvetu se nalazi retko, a ako se javlja to je znak da je drvo  zbog ne?ega oslabilo.

 Klobuk gljive je u po?etku konveksan (okrugao), a tokom rasta postepeno postaje pljosnat. Stru?ak je retko smešten na sredini klobuka. Plodna tela su uglavnom raspo- re?ena u grozdovima,  tada se klobuci nalaze jedan iznad drugog, sli?no kao crepovi na krovu. Boja kape može biti tamno-sivkasta, sivkastoplava, sivkastomrka, mrkoplava, ponekad i krem boje, a kasnije postaje sve ble?a. Promer klobuka je u proseku 8-15 cm, ali može da dostigne i 35 cm. Stru?ak je obi?no duga?ak 1-2 cm, mada, u nedostatku dovoljno svetlosti, može dosti?i i 30 cm.

 Lamele ispod kape su bele kao što su i spore na njima. Ako se zrela bukova?a ne skine na vreme, ispusti?e spore koje ?e se na donjim klobucima pojaviti u vidu fine bele prašine. U klobuku meso je najdeblje oko stru?ka, dok se prema rubu postepeno istanjuje. Meso je belo, prijatnog mirisa i ukusa. ?ak i u sirovom stanju gljiva je vrlo ukusna.

 Plodno telo bukova?e se sastoji od hifa (vlakana), sli?no kao vegetativno telo gljive. U stru?ku hifa su paralelno i vrlo gusto postavljene jedna pored druge zbog ?ega je stru?ak ?vrš?i od klobuka.

 Po hranljivoj vrednosti, bukova?a kao namirnica, zauzima mesto izme?u povr?a i mesa, ali je bliža mesu. Zimska bukova?a sadrži 85% vode (gove?e meso 72%, gljiva šampinjon 89%), a to zna?i da me?u gajenim pe?urkama ona sadrži najve?i procenat suve materije u sebi. Zna?aj sadržaja vode u nekoj hrani je sekundaran, jer za vreme kuvanja iz namirnice sa dosta vode (meso, povr?e, gljive) višak ?e ispariti. Gotova kuvana jela od pe?uraka sadrže otprilike istu koli?inu vode kao i druga jela.

 Od 15% suve materije koje sadrži zimska bukova?a oko 50% su belan?evine. Me?u vrstama bukova?e najve?i procenat belan?evina i mineralnih soli sadrži zimska vrsta. Belan?evine ?ini kompletan aminokiselinski sastav koji je sli?an sastavu aminokiseline mesa. Sadržaj masno?a, i ugljenih hidrata je neznatan.

Kilogram bukova?e sadrži oko 2000 KJ (oko 500 kalorija), što je jednako kalorijama 200 g hleba, ili 250 gove?eg mesa. Sa aspekta savremene ishrane niskokalori?nost bukova?e se posebno ceni jer ve?lina ostalih namiirnica obiluje kalorijama. Mada bukova?a sadrži neznatnu koli?inu ulja, ono je ipak veoma zna?ajno zato što je sastavljeno od eteri?nih ulja. Ona daju specifi?nu aromu gljivi, a u želucu pove?avaju lu?enje želuda?nih sokova, i stim pove?avaju apetit. Gljiva može da služi i kao prijatan za?in (naro?ito u obliku praška), koji se dodaje jelima. Praksa je dokazala da ljubitelji dobrih jela, ako jednom stave na svoj jelovnik bukova?u, postaju stalni njeni potroša?i.

 Bukova?i ne nedostaju ni vitamini. Sadrži znatniju koli?inu D vitamina, koga, ina?e, nema u povr?u, ali se njome ne može  dnevna  potreba  tog vitamina  sasvim  obezbediti.

 Osim toga bukova?a sadrži znatnu koli?inu mineralnih soli, dosta kitina, hemiceluloza i celuloza. Vlakna gljive deluju povoljno na rad creva pove?avaju?i motilitet, te postaje ritmi?niji njihov rad.

 U poslednje vreme u gljivama se pronalazi sve više lekovitih i zaštitnih materija protiv pojedinih bolesti. Tako npr. bukova?a i šampinjoni zaštitno deluju protiv uzro?nika tuberkuloze, tifusa, pa ?ak i protiv zlo?udnih tumora (rak). U Francuskoj, i u Japanu, u podru?jima gde se na veliko gaje šampinjoni i bukova?a, znatno manje se umire od raka nego u podru?jima gde se one ne gaje i gde je potrošnja gljiva znatno niža. Nau?na istraživanja materije iz sastava gljive koja deluje protiv raka je u toku, ali, zasada, još nije utvr?eno koja materija ili grupa hemijskih jedinjenja ispoljavaju ovakvo dejstvo.

IZVOR:http://www.sremac.org.rs

Leave a Reply