Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Povrtarstvo » Brokoli zahvalno povrće tokom cele godine

Brokoli zahvalno povrće tokom cele godine

Brokoli pripada porodici kupusnja?a (Brassicaceae oleraceae) i gaji se zbog zelenog punog cveta – cvasti i veoma je srodna sa karfiolom. Za razliku od karfiola, na brokoli se osim centralne ruže razvijaju manje cvasti na bo?nim izdancima, koje se postepeno beru i mogu se iskoristiti. Manje je zastupljena u ishrani od karfiola, ali mnogi ne znaju da ima visoku prehrambenu i zdravstvenu vrednost. Po prehrambenoj vrednosti ima ve?i sadržaj ugljenih hidrata, belan?evina,masti, vitamina i minerala od karfiola.  U prilog tome ide ?injenica da kuvani brokoli ima više C vitamina nego pomorandža, a koli?ina kalcijuma u brokoli je ve?a od koli?ine kalcijuma u ?aši mleka.

 Samo jedan komadi? ovog povr?a, sadrži više vlakana nego kriška crnog hleba. Brokola je tako?e jedan od najboljih izvora vitamina A koji postoje u prirodi , zbog ?ega mu se kao i zbog ostalih vrednih sastojaka pripisuju antikancerogena svojstva. Pošto sadrži razli?ite biološki aktivne sastojke, kao i anti- oksidante, pomaže u prevenciji o?ne  mrene, sr?anih oboljenja i smanjuje rizik obolevanja od karcinoma.
Na sobnoj temperaturi brzo uvene, pa je treba ?uvati u frižideru, na temperaturi od 4 C.

Kuvanjem gubi vitamine, pa se preporu?uje spremanje na pari ili se može pržiti. Osim koriš?enja u svežem stanju, može se ?uvati i zamrzavanjem. Brokoli zahteva niže temperature gajenja nego ostale kupusnja?e, ali je osetljiva na niske temperature i ja?i mraz.

BROKOLI zahvalno povr?e tokom cele godine

 GAJENJE

 Najbolje uspeva na temperaturi od 15-18  C i zbog toga je njena proizvodnja mogu?a u rano prole?nom i jesenje-zimskom periodu. Da bi formirala ružu, tokom vegetacije mora pro?i odre?eni period izloženosti niskim temperaturama, naj?eš?e nižim od 10 C. To se posebno odnosi na jesenji uzgoj, kad se zbog visokih temperatura intenzivnije razvija liš?e, pa ruža ostaje sitnija.

Dugi dani i tople no?i ubrzavaju cvetanje kod brokole. U ranom prole?nom uzgoju, niske temperature mogu uticati na raniji po?etak formiranja cvetova, zbog ?ega ostaju sitniji. Ukoliko nepovoljni uslovi gajenja dovedu do dužeg prekida ili ograni?enja vegetativnog rasta u ranijim fazama razvoja biljke, mogu izazvati po?etak razvoja pupoljaka.
Pupolj?enje je fiziološki poreme?aj cvetanja, koji nastaje usled uticaja niskih temperatura. Dolazi do preranog formiranja manjih cvetnih ruža. Ukoliko su biljke u rasadu gajene na temperaturi ispod 10 C  ili ako su izložene periodima hladnog vremena, od 0-10 C, kao i nedostatak azota ili drugog mineralnog elementa, zakorovljenost ili napad šteto?ina mogu prouzrokovati pupolj?enje.

 U vegetativnoj fazi, brokoli može podneti kratkotrajne niske temperature,do -10 C , ali cvetovi stradaju i kod -5 C. Ukoliko je brokola izložena niskim temperaturama dvadesetak dana, biljke formiraju male centralne cvasti i mali broj bo?nih izdanaka. Visoke temperature tako?e uti?u nepovoljno, jer iznad 25 C dolazi do formiranja sitnih i rastresitih cvasti, koje se jako brzo otvaraju.

BROKOLI zahvalno povr?e

Brokoli zahteva srednje teška, plodna zemljišta sa visokim sadržajem organske materije. S obzirom da je brzo rastu?a kultura, ?ubrenje zemljišta se treba zasnivati na prethodno ura?enoj hemijskoj analizi zemljišta, kojom se utvr?uje i kiselost zemljišta.

 Optimalna kiselost, tj. ph vrednost je izme?u 5,7 – 6,5, a za gajenje brokole tolerantna ph vrednost je do 7,5. Treba izbegavati teška, kao i laka peskovita zemljišta, a najbolja su peskovito ilovasta do glinovito ilovasta zemljišta. Zbog plitkog korenovog sistema, brokola je osetljiva na kretanje vlage u zemljištu, a zahtevi za vodom su kao kod ostalih kupusnja?a.

 Dolazi na prvo mesto u plodoredu. Za proizvodnju brokoli, dobre predkulture su mahunarke, krastavac, mladi krompir i trave, a za proizvodnju kasne brokole strna žita. Zbog velike lisne mase, veoma dobro reaguje na ?ubrenje  stajnjakom.

Osetljiva je na nedostatak mikroelementa bora (B) koji uzrokuje crnjenje i šupljikavost stabla, a sami pupoljci su manji. S obzirom na uslove uspevanja i dužinu vegetacije brokola je zna?ajna kultura u intenzivnom povrtarskom plodoredu. Gaji se kao rani, srednjerani, odnosno srednjekasni usev.

Temperaturni stres, obilno ?ubrenje azotom i preterano navodnjavanje mogu izazvati pojave fizioloških oboljenja šupljeg stabla i sme?e cvasti.

Proizvodi se naj?eš?e preko rasada kao  ostale kupusnja?e, a rasa?uje se na rastojanje 60×40-50cm. Dobro je da se sadnja obavi u vlažno zemljište, posle kiše ili se zemljište pre sadnje zalije.
Da bi stvorili dobar vodno-vazdušni režim, odnosno spre?ili stvaranje pokorice i nicanje korova, primenjuje se me?uredno kultiviranje.
Berba brokoli po?inje kad je ruža ?vrsta, bez otvorenih cvetova, težine 300-500gr, sa drškom dužine najmanje 12 cm. Vreme optimalne zrelosti traje samo nekoliko dana  jer poslije dolazi do otvaranja cvetova.

   Prinosi se kre?u od 15- 30 t/ha glavne cvasti-ruže, a 0,5-3 t/ha sekundarnih cvasti.

 Branka Nikoli?, dipl. ing. polj.
Stru?ni saradnik u oblasti ratarstva i povrtarstva

 

Leave a Reply