Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bordovska čorba fungicid na stari način

Bordovska čorba fungicid na stari način

Bordovska ?orba najstariji je fungicid za suzbijanje peronospore vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordeaux, u ?ijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Otkrio ju je profesor botanike Milardet 1882. godine. Iako se bordovska ?orba u vinogradarstvu upotrebljava više od sto godina, ?esto se u praksi doga?a da se nepažljivo priprema i ne primenjuje u pravo vreme pa tako dolazi do neželjenih posledica. Budu?i da se  još uvek koristi u zaštiti vinove loze protiv peronospore, podseti?emo Vas kako se ona priprema i pravilno upotrebljava. Bordovska ?orba se dobija mešanjem plavog kamena i kre?a u odre?enoj razmeri.

Za pripremu 100 litara 1 postotne bordovske ?orbe potrebno je 1 kg plavog kamena i 1,2 – 1,3 kg gašenog kre?a, odnosno 0,40 kg negašenog kre?a ili 0,55 kg hidratiziranog kre?a. Premalo kre?a uzrokuje kiselost bordovske ?orbe, što izaziva palež listova, a višak kre?a smanjuje efikasnost na spore gljiva.

Naj?eš?a greška vinogradara jeste dodavanje kre?a bez merenja, “od oka”, i to obi?no previše, ?ime bordovska ?orba gubi na fungicidnom delovanju.

Bordovska ?orba priprema se tako da se u drvenu ili plasti?nu posudu stavi 50 l vode, odmeri 1 kg plavog kamena koji se stavi u platnenu ili jutanu vre?icu dan pre nego želimo obaviti zaštitu. Platnena/jutana vre?ica oka?i se preko nekog štapa u ba?vu s pripremljenom vodom. Do jutra se plavi kamen otopi, a u vre?ici ostaju ne?isto?e. Zatim se drugo bure od 100 l napuni sa 50 l vode i u njemu rastvori odmerena koli?ina kre?a preko gustog sita da bi se dobilo kre?no mleko. U tako pripremljeno kre?no mleko stavlja se otopljen plavi kamen uz stalno mešanje

Bordovska ?orba fungicid na stari na?in

Provera da li je bordovska ?orba neutralne reakcije može se proveriti crvenim lakmusovim papirom, koji kod pravilnog na?ina rada poplavi. Stajanjem bordovska ?orba gubi na kvalitet pa se preporu?uje napraviti samo onu koli?inu koja ?e se u istom danu potrošiti. Ako zbog kiše, kvara na prskalici ili bilo kojeg drugog razloga moramo prekinuti prskanje, ?orba ne?e izgubiti na kvalitetu i do 14 dana, ako joj dodamo 1 l prokuvanog mleka ili 100 g še?era na 100 l rastvora.

Bordovska ?orba je preventivni fungicid i preporu?uje se upotrebljavati u kasnijim tretiranjima, nakon cvetanja, odnosno u zadnjim tretiranjima, jer se teže ispire te ostaje dugo na organima vinove loze. Nanesena na bobice o?vrš?uje pokožicu bobica i smanjuje ošte?enja od sive pljesni (Botrytis cinarea). Najve?i nedostatak bordovske ?orbe jeste što se NE preporu?uje njeno mešanje sa insekticidima i akaricidima pa se jednim tretiranjem ne može zaštiti vinova loza od peronospore i grož?anog moljca, nego su potrebna dva zasebna tretiranja.

Napominjemo da se bordovska ?orba može mešati s kvašljivim sumporom i sistemi?nim preparatom Trifmine ?ime se štiti loza od prouzrokova?a pepelnice (Uncinula necator).

Ljubiša ?or?evi? dipl.ing.

Bordovska ?orba 100-SC se primenjuje u koncentraciji od 2,5% odnosno 2,5 kg/100 l.vode.

Bordovska ?orba S-20 se primenjuje u koncentraciji 1,5% (1,5 kg/100 l).

Sumporni preparati (Kosan, Kumulus, Kvašljivi sumpor, Kolosul) primenjuju se u koncentarciji 0,3 do 0,5% (0,3 – 0,5 kg/100 l).

Dragoljub Milosavljevi?

foto pixabay.com

 Bordovska ?orba