Monday, 23 July, 2018
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bordovska čorba fungicid na stari način

Bordovska čorba fungicid na stari način

Bordovska čorba najstariji je fungicid za suzbijanje peronospore vinove loze (Plasmopara viticola), a dobila je ime po francuskom gradu Bordeaux, u čijoj je okolini prvi put primenjena u vinogradarstvu. Otkrio ju je profesor botanike Milardet 1882. godine. Iako se bordovska čorba u vinogradarstvu upotrebljava više od sto godina, često se u praksi događa da se nepažljivo priprema i ne primenjuje u pravo vreme pa tako dolazi do neželjenih posledica. Budući da se  još uvek koristi u zaštiti vinove loze protiv peronospore, podsetićemo Vas kako se ona priprema i pravilno upotrebljava. Bordovska čorba se dobija mešanjem plavog kamena i kreća u određenoj razmeri.

Za pripremu 100 litara 1 postotne bordovske ?orbe potrebno je 1 kg plavog kamena i 1,2 – 1,3 kg gašenog kre?a, odnosno 0,40 kg negašenog kreča ili 0,55 kg hidratiziranog kreča. Premalo kreča uzrokuje kiselost bordovske čorbe, što izaziva palež listova, a višak kreča smanjuje efikasnost na spore gljiva.

Najčešća greška vinogradara jeste dodavanje kreča bez merenja, “od oka”, i to obično previše, čime bordovska čorba gubi na fungicidnom delovanju.

Bordovska čorba priprema se tako da se u drvenu ili plastičnu posudu stavi 50 l vode, odmeri 1 kg plavog kamena koji se stavi u platnenu ili jutanu vrećicu dan pre nego želimo obaviti zaštitu. Platnena/jutana vrećica okači se preko nekog štapa u bačvu s pripremljenom vodom. Do jutra se plavi kamen otopi, a u vrećici ostaju nečistoće. Zatim se drugo bure od 100 l napuni sa 50 l vode i u njemu rastvori odmerena količina kreča preko gustog sita da bi se dobilo krečno mleko. U tako pripremljeno krečno mleko stavlja se otopljen plavi kamen uz stalno mešanje

Bordovska čorba fungicid na stari način

Provera da li je bordovska čorba neutralne reakcije može se proveriti crvenim lakmusovim papirom, koji kod pravilnog načina rada poplavi. Stajanjem bordovska čorba gubi na kvalitet pa se preporučuje napraviti samo onu količinu koja će se u istom danu potrošiti. Ako zbog kiše, kvara na prskalici ili bilo kojeg drugog razloga moramo prekinuti prskanje, čorba neće izgubiti na kvalitetu i do 14 dana, ako joj dodamo 1 l prokuvanog mleka ili 100 g šećera na 100 l rastvora.

Bordovska čorba je preventivni fungicid i preporučuje se upotrebljavati u kasnijim tretiranjima, nakon cvetanja, odnosno u zadnjim tretiranjima, jer se teže ispire te ostaje dugo na organima vinove loze. Nanesena na bobice očvršćuje pokožicu bobica i smanjuje oštećenja od sive pljesni (Botrytis cinarea). Najveći nedostatak bordovske čorbe jeste što se NE preporučuje njeno mešanje sa insekticidima i akaricidima pa se jednim tretiranjem ne može zaštiti vinova loza od peronospore i grožđanog moljca, nego su potrebna dva zasebna tretiranja.

Napominjemo da se bordovska čorba može mešati s kvašljivim sumporom i sistemičnim preparatom Trifmine čime se štiti loza od prouzrokovača pepelnice (Uncinula necator).

Ljubiša Đorđević dipl.ing.

Bordovska čorba 100-SC se primenjuje u koncentraciji od 2,5% odnosno 2,5 kg/100 l.vode.

Bordovska čorba S-20 se primenjuje u koncentraciji 1,5% (1,5 kg/100 l).

Sumporni preparati (Kosan, Kumulus, Kvašljivi sumpor, Kolosul) primenjuju se u koncentarciji 0,3 do 0,5% (0,3 – 0,5 kg/100 l).

Dragoljub Milosavljević

foto pixabay.com

 Bordovska čorba