Tuesday, 11 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Bolesti pšenice čekaju toplo vreme da napadnu

Bolesti pšenice čekaju toplo vreme da napadnu

 

pšenicaBolesti pšenice čekaju. U suzbijanju bolesti i štetočina strnih žita veoma značajno mesto imaju hemijske mere. One moraju da budu kako ekološki tako i ekonomski opravdane što nije uvek slučaj. U predhodnom periodu masovna primena pesticida imala je dosta negativnih posledica za životnu sredinu. U današnjoj proizvodnji upotreba hemijskih mera je važan segment integralne zaštite i treba se primenji-vati tamo gde ni na koji drugi način ne možemo primeniti odgovarajuću zaštitu. Proizvođači treba da znaju i uvek se podsećaju da su pesticidi ipak otrovi i sa njima treba biti krajnje oprezan prilikom primene. Uspešna i racionalna proizvodnja strnih žita je jedino moguća uz primenu zdravog semena. Za tretiranje semena koriste se fungicidi, i to je obavezna mera jer se mnoge bolesti prenose semenom. Tokom vegetacije primena fungicida daje odlične rezultate u suzbijanju pepelnice, lisne i stabljične rđe, fuzarioza, lisne pegavosti i drugo.

Bolesti pšenice čekaju toplo  vreme da napadnu

Žitna pijavica je najznačajnija štetočina koja se javlja na žitima, a u pojedinim godinama to mogu biti i lisne vaši. Štete od žitne pijavice (leme) prepoznaju se u usevu po pojavi belih krugova jer se larve hrane listom i za kratko vreme štete mogu biti značajne. Od strnih žita nejosetljiviji na napad leme je ovas, zatim ječam i pšenica, dok su tritikale i raž najotporniji. Lema se lako i uspešno može suzbiti insekticidima, a da bi insekticidi dobro delovali mora se pratiti let imaga, polaganje jaja i početak piljenja larvi. Insekticid se mora primeniti u vreme piljenja larvi i tu se ne sme zakasniti.

Nekada se mogu javiti u usevima strnih žita i vaši, ali one retko pričinjavaju veće štete i za njihovo suzbijanje postoji širok spektar insekticida. U prirodi larve lisne vaši imaju svoje predatore larve bubamare, koje se njima hrane i značajno smanjuju brojnost. Jedna larva bubamare u stanju je da uništi 600-800 lisnih vaši.

PSSS Jagodina

dipl.ing.Miodrag Simić

Bolesti pšenice čekaju toplije vreme  

Pepelnica je značajna bolest pšenice, naročito za sorte koje se gaje u gustom sklopu pri intezivnoj agrotehnici. Uticaj pepelnice na prinos pšenice je dosta veliki, rane zaraze utiču na smanjenje bokorenja, dok kasne infekcije smanjuju korisnu zelenu lisnu površinu u vreme nalivanja zrna i tako utiču na smanjenje prinosa.U početku razvoja pepelnice napad je slabo uočljiv. Simptomi se mogu javiti u svim fazama razvoja posle nicanja, na svim nadzemnim delovima biljke. Prvi simptomi se pojavljuju na licu donjih listova biljke, i to na onim mestima u polju gde je usev u gustom sklopu. Na lišću se javljaju hlorotične pege u kojima se brzo razvija belosivkasta micelija. U početku je micelija paučinasta, a kasnije se formiraju konidije koje miceliji daju brašnast izgled. Vremenom micelija menja boju i posivi. Pri kraju vegetacije micelija menja boju, potamni i u njoj se formiraju tamnomrke kleistotecije.

Gljiva prezimi u obliku kleistotecija na biljnim ostacima, a u toplijim klimatskim uslovima micelijom i konidijama. Primarne zaraze nastaju askosporama i konidijama, koje raznosi vetar. U proleće se najviše formiraju konidije, dok se askospore formiraju sredinom leta. Obe vrste spora klijaju i daju začetak micelije, na čijoj se površini formiraju konidije koje vrše sekundarne zaraze. Pri kraju vegetacije formiraju se kleistotecije sa askosporama, one omogućuju održavanje parazita u toku letnjih temperatura. U jesen dolazi do oslobađanja askospora iz kleistotecija i one ostvaruju primarne zaraze ozime pšenice.Pšenica je najosetljivija u fazi intezivnog porasta. Jak napad pepelnice sreće se u intezivnom uzgoju s gustim sklopom biljaka, jer se u takvim uslovima stvara vlažna mikroklima. Na razvoj bolesti povoljno utiču:

  1. osetljiva sorta,
  2. jače prihranjivanje azotom,
  3. visoka vlažnost i
  4. niska temperatura.

Pepelnica se suzbija uništavanjem samonikle pšenice zaoravanjem, čime se prekida održavanje parazita od žetve do ponovne setve u jesen. Plodored je u izvesnij meri efikasan. Potrebno je izbegavati jako đubrenje pšenice azotom, jer povećava njenu osetljivost prema pepelnici. Značajno je koristiti otporne sorte pšenice.

Hemijska zaštita se obavlja uglavnom za semensku pšenicu, dok se merkantilna pšenica štiti jedanput i to kada se pšenica pojavi na najvišem listu (zastavičaru).
Tretiranje se može izvršiti nekim od preparata na bazi:
– Epoksikonazola tiofanat-metila: DUETT ULTRA, u dozi od 0,4-0,6 l/ha,
– Tebukonazola, triadimenola i spiroksamina: FALCONE EC-460, u dozi od 0,6 l/ha,
– Karbendazima i ciperkondazola: ALTO COMBI 420-SC, u dozi od 0,5 l/ha,
– Propikonazola: TILT 250-EC, u dozi od 0,5 l/ha,
– Azoksistrobina i ciprokonazola: AMISTAR EXTRA, u dozi od 0,5 l/ha,
– Prohloraza i tebukonazola: ZAMIR 400-EW, u dozi od 0,75-1 l/ha
i drugim preparatima registrovanim za suzbijanje pepelnice.

NAPOMENA: prilikom upotrebe bilo kog preporučenog preparata, strogo se pridržavati uputstva proizvođača i sprovesti sve neophodne mere opreza!

Jelena Grbić, dipl. inž. zaštite bilja
PSSS Kraljevo

foto pixabay.com

Bolesti pšenice opet aktivne