Saturday, 23 June, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Bolesti pšenice čekaju toplo vreme da napadnu

Bolesti pšenice čekaju toplo vreme da napadnu

pšenica

Bolesti pšenice

Bolesti pšenice ?ekaju. U suzbijanju bolesti i šteto?ina strnih žita veoma zna?ajno mesto imaju hemijske mere. One moraju da budu kako ekološki tako i ekonomski opravdane što nije uvek slu?aj. U predhodnom periodu masovna primena pesticida imala je dosta negativnih posledica za životnu sredinu. U današnjoj proizvodnji upotreba hemijskih mera je važan segment integralne zaštite i treba se primenjivati tamo gde ni na koji drugi na?in ne možemo primeniti odgovaraju?u zaštitu. Proizvo?a?i treba da znaju i uvek se podse?aju da su pesticidi ipak otrovi i sa njima treba biti krajnje oprezan prilikom primene. Uspešna i racionalna proizvodnja strnih žita je jedino mogu?a uz primenu zdravog semena. Za tretiranje semena koriste se fungicidi, i to je obavezna mera jer se mnoge bolesti prenose semenom. Tokom vegetacije primena fungicida daje odli?ne rezultate u suzbijanju pepelnice, lisne i stablji?ne r?e, fuzarioza, lisne pegavosti i drugo.

bolesti pšenice ?ekaju toplo  vreme da napadnu

Žitna pijavica je najzna?ajnija šteto?ina koja se javlja na žitima, a u pojedinim godinama to mogu biti i lisne vaši. Štete od žitne pijavice (leme) prepoznaju se u usevu po pojavi belih krugova jer se larve hrane listom i za kratko vreme štete mogu biti zna?ajne. Od strnih žita nejosetljiviji na napad leme je ovas, zatim je?am i pšenica, dok su tritikale i raž najotporniji. Lema se lako i uspešno može suzbiti insekticidima, a da bi insekticidi dobro delovali mora se pratiti let imaga, polaganje jaja i po?etak piljenja larvi. Insekticid se mora primeniti u vreme piljenja larvi i tu se ne sme zakasniti.

Nekada se mogu javiti u usevima strnih žita i vaši, ali one retko pri?injavaju ve?e štete i za njihovo suzbijanje postoji širok spektar insekticida. U prirodi larve lisne vaši imaju svoje predatore larve bubamare, koje se njima hrane i zna?ajno smanjuju brojnost. Jedna larva bubamare u stanju je da uništi 600-800 lisnih vaši.

PSSS Jagodina

dipl.ing.Miodrag Simi?

Bolesti pšenice ?ekaju toplije vreme da napadnu

Pepelnica je zna?ajna bolest pšenice, naro?ito za sorte koje se gaje u gustom sklopu pri intezivnoj agrotehnici. Uticaj pepelnice na prinos pšenice je dosta veliki, rane zaraze uti?u na smanjenje bokorenja, dok kasne infekcije smanjuju korisnu zelenu lisnu površinu u vreme nalivanja zrna i tako uti?u na smanjenje prinosa.U po?etku razvoja pepelnice napad je slabo uo?ljiv. Simptomi se mogu javiti u svim fazama razvoja posle nicanja, na svim nadzemnim delovima biljke. Prvi simptomi se pojavljuju na licu donjih listova biljke, i to na onim mestima u polju gde je usev u gustom sklopu. Na liš?u se javljaju hloroti?ne pege u kojima se brzo razvija belosivkasta micelija. U po?etku je micelija pau?inasta, a kasnije se formiraju konidije koje miceliji daju brašnast izgled. Vremenom micelija menja boju i posivi. Pri kraju vegetacije micelija menja boju, potamni i u njoj se formiraju tamnomrke kleistotecije.Gljiva prezimi u obliku kleistotecija na biljnim ostacima, a u toplijim klimatskim uslovima micelijom i konidijama. Primarne zaraze nastaju askosporama i konidijama, koje raznosi vetar. U prole?e se najviše formiraju konidije, dok se askospore formiraju sredinom leta. Obe vrste spora klijaju i daju za?etak micelije, na ?ijoj se površini formiraju konidije koje vrše sekundarne zaraze. Pri kraju vegetacije formiraju se kleistotecije sa askosporama, one omogu?uju održavanje parazita u toku letnjih temperatura. U jesen dolazi do osloba?anja askospora iz kleistotecija i one ostvaruju primarne zaraze ozime pšenice.Pšenica je najosetljivija u fazi intezivnog porasta. Jak napad pepelnice sre?e se u intezivnom uzgoju s gustim sklopom biljaka, jer se u takvim uslovima stvara vlažna mikroklima. Na razvoj bolesti povoljno uti?u:

  1. osetljiva sorta,
  2. ja?e prihranjivanje azotom,
  3. visoka vlažnost i
  4. niska temperatura.

Pepelnica se suzbija uništavanjem samonikle pšenice zaoravanjem, ?ime se prekida održavanje parazita od žetve do ponovne setve u jesen. Plodored je u izvesnij meri efikasan. Potrebno je izbegavati jako ?ubrenje pšenice azotom, jer pove?ava njenu osetljivost prema pepelnici. Zna?ajno je koristiti otporne sorte pšenice.

Hemijska zaštita se obavlja uglavnom za semensku pšenicu, dok se merkantilna pšenica štiti jedanput i to kada se pšenica pojavi na najvišem listu (zastavi?aru).
Tretiranje se može izvršiti nekim od preparata na bazi:
– Epoksikonazola tiofanat-metila: DUETT ULTRA, u dozi od 0,4-0,6 l/ha,
– Tebukonazola, triadimenola i spiroksamina: FALCONE EC-460, u dozi od 0,6 l/ha,
– Karbendazima i ciperkondazola: ALTO COMBI 420-SC, u dozi od 0,5 l/ha,
– Propikonazola: TILT 250-EC, u dozi od 0,5 l/ha,
– Azoksistrobina i ciprokonazola: AMISTAR EXTRA, u dozi od 0,5 l/ha,
– Prohloraza i tebukonazola: ZAMIR 400-EW, u dozi od 0,75-1 l/ha
i drugim preparatima registrovanim za suzbijanje pepelnice.

NAPOMENA: prilikom upotrebe bilo kog preporu?enog preparata, strogo se pridržavati uputstva proizvo?a?a i sprovesti sve neophodne mere opreza!

Jelena Grbi?, dipl. inž. zaštite bilja
PSSS Kraljevo

foto pixabay.com