Monday, 10 December, 2018
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Stočarstvo » Boks za prašenje /ISV Subotica

Boks za prašenje /ISV Subotica

Boks za prašenje čini osnovnu jedinicu. Boks treba koristiti i kod najmanjih farmi, znači već i kod onih, koji imaju samo nekoliko krmača. Svaki boks se oprema tako da ispuni bar dve najvažnije funkcije:

– da sačuva prasad u prvim satima i prvim danima od krmača – ugnječenja i gaženja,

– da omogući brži, nesmetan razvoj prasadi.

Boksevi za prašenje se već odavno proizvode standardno, iako ih ima mnogo varijanti. Dve grupe varijanti se odmah izdvajaju.

To je po položaju uklještivača:

  • sa paralelno i
  • sa koso dijagonalno postavljenim uklještivačem.

Boksevi imaju prosečnu površinu od oko 3,5 do oko 5,0 m2. Jedna od strana boksa je uvek nešto duža, na pr. 2,4 x 1,8 m (sa paralelno postavljenim uklještivačem), ili 1,8 x 2,3 m (dijagonalno postavljen uklještivač).   Centralni deo boksa predstavlja uklještivač. On se često naziva i zaštitna korpa! Njegova širina u donjem delu je oko 70 cm, a u gornjem je nešto sužena. Ostala 2 prostora su za prasad: jedan širi (oko 70 cm) za boravak i kretanje, a drugi (oko 40 cm) samo za sisanje (kada je krmača u položaju da je vime okrenuto na tu stranu).   Uklještivač za krmaču naziva se još i zaštitnik za prasad. Jer, njegova prava osnovna funkcija i jeste zaštita prasadi! Krmače su u uklještivačima ograničene u kretanju, slično kao i u kavezu. Ali, važnije je to, što su one “ograničene” prilikom spuštanja, kada treba da legnu. Naime, tada krmače ne mogu da spuste telo brzo, skoro onako kada padaju! Uklještivač primorava krmače da se spuštaju polako, što je dovoljno da se i najmanja prasad udalje (pobegnu) od krmače.

Uklještivač se pravi od 2-3, ređe 4 horizontalne cevi. Donja cev je na oko 30 cm od poda boksa. To omogućava da krmače drže noge ispod cevi, ali i sprečava podvlačenje pod cevi. Na tu donju cev se postavlja 5-6 kratkih vertikalnih cevi prema podu, dužine oko 15 cm. Gornju parovi horizontalnih cevi se sužavaju. Odozgo, iznad tela krmača su poprečne cevi, kojima se uklještivač praktično “zatvara”.   Veoma su pogodni oni uklještivači, čije se dimenzije ( dužina i širina ) mogu podešavati. često se jedna strana, a ponekad i obe, može podizati. To jako olakšava ulaz – izlaz krmača.

Boks za prašenje

Ispred uklještivača nalazi se korito sa pojilicom, kakvo je uobičajeno kod kaveznog načina držanja krmača. Kao veoma pogodno smatra se ono korito, koje može lako da vadi, pa time i čisti – pere. Time je moguće i lakše ručno hranjenje, a na osnovu ostataka hrane i bolje određivanje potrebne količine hrane.   Prednji deo poda – ležišta za krmače (oko 2/3 ukupne dužine ležišta) treba da bude pun (a NE rešetkast) i sa dobrom toplotnom izolacijom. ( Neposredno pre prašenja mnogi praktikuju da se ispod krmača stavi malo slame. To stvara neku formu “gnezda”, što krmačama odgovara ). Zadnji deo poda – ležišta je rešetkast. To olakšava čišćenje -odnošenje fecesa kao tečnog stajnjaka, ali daje i neku stabilnost zadnjim nogama krmača.

OPREMA ZA SVINJARSTVO

24000 Subotica, Otmara Majera br. 20

Tel/fax: +381 24 410 0027: www.isv.rs

e-mail: office@isv.rs

Prostor za prasad u boksu za prašenje je uvek iz dva dela. Razlog za to je jasan: da omogu?i sisanje kod oba položaja tela krmača. Samo, jedan od ta dva prostora se skoro dvostruko širi. Taj prostor služi za pravi boravak prasadi, pre svega ležanje. Iz tog razloga najveći deo ovog šireg prostora pravi se tako da privlači prasad. To se postiže na 2 načina: – sa udobnim ležajima, – zagrevanjem.   Prostor za ležanje treba da ima površinu od oko 0,7 – 0,8 m2. Najčešće se pravi kao gumeni prostirač. Ostali deo tog prostora je danas najčešće rešetkast.   Grejanje prostora za ležanje sve češće je dvojako:

  • – kao podno grejanje,
  • – pomoću grejalica.

U prvim danima za malu prasad je veoma pogodno da se imaju obe mogućnosti. Znači – kombinovano! Tada ležišta brzo privlače prasad, ona na njima ostaju dugo, pa je ukupan razvoj brz i povoljan.

Podno grejanje sve više postaje standardno. Kod manjih farmi je pomoću struje, sa grejačima u gumiranim podlogama, ili pak u posebnim pločama, koje se ugrađuju u pod kao ležište. Kod većih farmi ekonomičnije je opredeljenje na grejanje toplom vodom.

 Poslednjih godina se sve više nameću “vodeni dušeci” sa toplom vodom. Oni su veoma prijatni za ležanje iz 2 razloga: po udobnosti za ležanje i po prijatnom osećanju toplote. Pojavili su se pre desetak godina, pa ih danas ima ve? kao kompletnih rešenja za praktičnu primenu. Već za godinu-dve će se više znati koliko su ta rešenja zaista prihvatljiva za praksu ( naročito u pogledu otpornosti – izdržljivosti materijala za izradu “dušeka”! ).

Grejanje grejalicama odozgo je jednostavnije, ako su one na struju sa infra-crvenim sijalicama. Ali, na sličan način se koriste i grejalice na gas (plin). Korišćenje grejalica se često kombinuje sa zaštitnim “poklopcem” (“širmom”) radi boljeg iskorišćenja toplote..   U širem prostoru za prasad stavljaju se i hranilice. One su i vidu jednostavnih malih sudova, kojima se daje suva (brašnasta, ili još bolje – peletirana) hrana. Ta hrana je specijalna ne samo po sastavu (sa mnogo proteina), već se dodaju i razni “mirisi”. Tako se prasad navikavaju da već veoma rano uzimaju hranu. Time se već rano povećava “kapacitet” za uzimanje hrane, što je u kasnijem razvoju ( odgoj – tov ) veoma važno! Kod hranilica je važno da se lako kontrolišu i čiste, ali i da je hrana lako dostupna za malu prasad. Prasad se već u prvim danima života moraju navikavati na uzimanje vode. Za to danas služe pogodne pojilice – sisaljke, ali i pojilice u vidu šolja (koje prasad lakše “prihvataju”). Postavljaju se bliže hodnika za čišćenje. Time se prasad istovremeno navikavaju da izbacuju izmet u blizini pojilica (gde je vlažno). Najbolje je odmah ugraditi dve pojilice – sisaljke na dve visine, na pr. na 15 i na 25 cm. Kod pojilica – šolja treba obezbediti mogućnost da se podešava visina prema uzrastu prasadi.

 Ograda bokseva je najčešće visine samo 60 cm. To je dovoljno za tzv. jednofazni odgoj prasadi (samo dok su sa krmačom ). Ako je dvofazni odgoj (od zalučenja do prevoda u tov), onda visina treba da bude 75 cm. Ograde su od punog materijala “zatvorene”). Površina ograda treba da je glatko – laka za pranje. Poslednjih godina se za ograde sve više koriste veštački materijali, najčešće kao laki profili. U kombinaciji sa nerđajućim metalima su veoma dugovečni.

Umesto vrata preporučuje se da se otvara – zatvara cela strana do hodnika za čišćenje. To jako olakšava postupke sa prasadima, krmačama i oko čišćenja.   Podna konstrukcija bokseva za prašenje je veoma značajna stvar. Ona je danas redovno kombinovana kao puni i kao rešetkasti pod. Razlozi su u osnovnim funkcijama: da omogući udobno ležanje i sigurno kretanje, ali isto tako da omogući brzo odnošenje izmeta i olakša svakodnevni rad oko čišćenja.   Cela podna konstrukcija poslednjih godina je od veštačkih materijala. Izrađuje se u vidu odgovarajućih ploča, koje se u toku izgradnje postavljaju (montiraju). Njihove ocene su u svakom pogledu veoma povoljne:   – sigurno stajanje-kretanje krmača i prasadi, – dobro propuštanje izmeta kroz otvore, znači dobro samo-čišćenje, ako su otvori (“šlicevi”) 8-9 mm, – nema povređivanja krmača i prasadi, – dobra stabilnost i velika dugotrajnost, – delovi su lako izmenljivi, – dobra toplotna izolacija, – nisu skuplji u odnosu na ostale materijale.   U praksi se nude i metalni delovi za podove, pre svega u kombinaciji sa veštačkim materijalima. Neki od njih su veoma skupi (ma koliko da su dobri), na pr. od livenog gvožđa.

Raspored bokseva u odelenju je po pravilu u jednom redu (manja odelenja), ili dva reda. Kod rasporeda sa dva reda češće se pravi zajednički (širi) hodnik za čišćenje, a pojedinačni (uži) hodnici za ishranu. Istina, hodnici za ishranu se mogu izbeći, ako se prave uži pristupi ka koritima za krmače iz hodnika za čišćenje. To je slučaj, pre svega, ako je ishrana automatska. Tada ti pristupi služe samo za opštu kontrolu i čišćenje korita. Na ovaj način moguće je krmače i ručno hraniti, ako se želi uštedeti na (skupom) prostoru odelenja za prašenje.   Novija sagledavanja pojedinih rešenja bokseva za prašenje idu u više pravaca.

Najvažniji je da se krmačama daje više prostora i omogući malo kretanja. Znači, potrebni su veći boksevi. To sigurno ima neke prednosti:

  • lakše i brže prašenje,
  • bolja kondicija krmača,
  • vitalnija prasad,
  • bolji razvoj prasadi, itd.

Samo, to istovremeno nameće poznate probleme sa povećanim gubicima prasadi, znatno težim održavanjem higijene, teži pristup u boks, i sl.   Ipak, za sada se za široku praksu ne nude nikakva rešenja, koja bi mogla biti sigurnije i šire primenljiva. Osnovni razlog je nepovoljan uticaj na ukupnu rentabilnost držanja krmača i proizvodnje prasadi.

Održavanje higijene u odelenjima za prašenje treba još jednom istaći kao izuzetno značajnu meru. U tom pogledu treba, posle svakog pražnjenja, iz odelenja izneti svu onu opremu, koja se može izneti, kao i opremu, koja bi smetala kod pranja. Posle toga se vrši temeljno pranje odelenja kako bi se odstranile sve organske nečistoće.

 savetodavac  Zoran Kozlina

foto:ISV Subotica

Boks za prašenje

Leave a Reply