Friday, 18 August, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Bokorenje važna faza razvoja mlade pšenice

Bokorenje važna faza razvoja mlade pšenice

Bokorenje – u slučaju povoljnih uslova za razvoj pšenice imamo pojavu njenog dobrog bokorenja. Bokorenje je jedna od fenofaza rasta i razvića pšenice a predstavlja formiranje sekundarnih izdanaka u tzv.čvoru bokorenja koji se nalazi ispod površine zemljišta, najčešće 2,0-2,5 cm. Čvor bokorenja se formira u fazi 3 lista i predstavlja najvažniji deo mlade biljke pšenice.Iz njega se obrazuju sekundarni izdanci i sekundarni korenovi tj. u njemu su smešteni svi delovi buduće biljke. Ako mlade biljke iz nekog razloga izgube listove ili čak i koren, a čvor bokorenja ostane zdrav, pšenica će se regenerisati i dati nove biljke.

Bokorenje važna faza razvoja mlade pšenice

Dubina čvora bokorenja zavisi od dubine setve, a plitak čvor bokorenja ima za posledicu slabije ukorenjavanje i prezimljavanje biljaka. I previše duboka setva nije poželjna,jer uslovljava slabljenje biljaka i veći procenat uginuća poniklih biljčica. Najbolje je da je čvor bokorenja na dubini od 2,0 – 2,5cm ( pri dubini setve od 4cm), čime se obezbeđuju dobri uslovi za ukorenjavanje i bokorenje.
Na dubinu čvora bokorenja utiče i svetlost, tako što u gustom usevu kada je osvetljenost manja, čvor bokorenja se formira pliće nego u ređem usevu tj kada je osvetljenost veća.
Povoljna temperatura za bokorenje je 15-17 ̊ C i pri povoljnoj vlažnosti bokorenje nastaje 14 – 15 dana posle nicanja. Ukoliko se setva pšenice obavi kasno u jesen, kada su temperature niske, bokorenje se ne odvija u jesen već u proleće naredne godine, pa je i period od nicanja do bokorenja dug 120 dana.
Intenzitet bokorenja zavisi od klimatskih uslova, sorte, krupnoće semena,vremena setve, gustine setve, aeracije zemljišta, mineralne ishrane. Na bokorenje se može uticati agrotehničkim merama, a bolje je pri povećanoj vlažnosti zemljišta, pri boljoj mineralnoj ishrani ( naročito azotom ), pri optimalnom roku setve. Jedna biljka, u povoljnim uslovima, može začeti i preko 100 izdanaka, međutim svi izdanci ne formiraju stablo i klas. Jedna biljka formira 5-6 stabala, a klas i zrno daju 2-3 stabla.
Proces bokorenja se odvija do početka vlatanja kada potpuno prestaje ili se usporava.

 Ljiljana Vuksanović           PSSS Kragujevac


 

Leave a Reply