Saturday, 16 December, 2017
Najnovije vesti
Home » Vinogradarstvo » Bojadiser sorta bogata antocijanima

Bojadiser sorta bogata antocijanima

Bojadiser sorta – Danas u svetu postoji preko 11 000 sorti vinove loze. Manji broj sorti (100 – 150) se komercijalno gaji na većim površinama dok se ostale gaje sporadično na manjim površinama, u kolekcionim zasadima ili u zasadima za potrebe tzv. “Banke gena” u vinogradarstvu.

Među sortama dominiraju vinske sorte sa preko 90 % ukupnih vinogradarskih površina a na oko 10 % površina gaje se sorte namenjene potrošnji u svežem stanju, sušenju i drugim vidovima prerade.

Sorte namenjene proizvodnji obojenih vina zastupljene su sa oko 60 % od ukupne površine pod vinskim sortama dok su bele vinske sorte zastupljene sa 40.
U svetu pa i u Srbiji prioritet se daje crnim vinskim sortama, a uzrok tome je da crna vina imaju vrednije sastojke neophodne ljudskom organizmu. Bojadiseri me?u crnim vinskim sortama sadrže najvecu količinu bojenih materija , sem u pokožici one su sadržane i u mesnatom delu bobice. U strukturi sortimenta crnih vinskih sorti, bojadiseri učestvuju sa 3 – 5 %. Retki su zasadi u kojima se sorte bojadiseri gaje već se oni gaje u smeši sa ostalim crnim vinskim sortama a osnovna svrha je popravka boje vinima drugih sorti.

Bojadiser sorta

Antocijani kao nosioci boje u bojadiserima su zastupljeni u kolicinama koje su nekoliko puta vece od kolicina kod najčešce gajenih crnih vinskih sorti. Antocijanima se pripisuju dietetska i lekovita svojstva a mogu se koristiti u farmaceutskoj industriji, industriji boja i lakova , konzervnoj industriji i dr. zbog čega je značaj sorti tipa bojadisera veliki te se ovim sortama mora pokloniti dužna pažnja.

Boja crnih vinskih sorti i sorti bojadisera potiče od pet antocijana pa njen intenzitet zavisi od dominacije pojedinih. Ove supstance mogu biti vezane sa jednim šecerom (monoglukozidi) i sa dva šecera (diklukozidi). Monoglukozidi su zastupljeniji kod sorti plemenite loze (Vitis vinifera L.) dok su diglukozidi zastupljeniji kod drugih vrsti iz roda Vitis i interspecies hibrida. često se prisustvo diglukozida u većim količinama u groždu koristi kao dokaz hibridnog porekla neke sorte.

Bojadiser sorta bogata antocijanima

Sadržaj antocijana u pokožici ili mesnatom delu bobice je kod sorti genetski uslovljen ali je podložan i promenama pod uticajem ekoloških uslova. Naročito svetlosni uslovi (osunčavanje) značajno uticu na sadržaj antocijana u grožđu. Grožđe iste sorte intenzivnije je obojeno u južnim krajevima u odnosu na severnije područje. Otuda su toplija područja sa više sunčeve svetlosti pogodnija za gajenje crnih – obojenih sorti. U celini gledano sorte bojadiseri su malo zastupljeni u vinogradarstvu Srbije.

S obzirom na veću potražnju crnih vina, sorte bojadiseri će biti znatno više zastupljeni. Među najzastupljenijim sortama tipa bojadisera kod nas su : Alikant buše, Game bojadiser, Župski bojadiser i Krajinski bojadiser. Ostale sorte ovog tipa kod nas su manje zastupljene.

Standardne sorte bojadisera zastupljenih kod nas :

  1. Alikant Buše (Alicante Bovchet)– Sorta se sreće pod sledećim sinonimima : Alicante Henri Bouchet, Tinto velasco, i dr. Poreklom je iz Francuske. Nastala je ukrštanjem sorti Grenaš crni i mali buše (petit Bovchet). Sorta ima srednje bujan čokot. Redovno i dobro rađa a prosečni prinosi se krecu od 15000 – 20000 kg/ha. Sazreva početkom IV epohe. Srednje je otpornosti na bolesti, a nešto je otpornija na sivu plesan. Prema niskim temperaturama srednje je otporna, izdrži do – 20C. Pogoduju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu.

Tipično je vinska sorta, dobrog randmana soka (oko 70%). U strukturi grozda šepurina učestvuje sa 3 – 5%, a bobice sa 95-97%. Pokožica u bobici učestvuje sa oko 10%, semenke sa 3,0-3,5%, a meso sa 86,5-87%. Nakupi najčešće od 18-20% šecera u širi i 7-10 g/l ukupnih kiselina. Intenzivna obojenost šire i sadržaj dosta kiselina daju vinu osvežavajući karakter. Pogodna je za proizvodnju bezalkoholnih sokova. Uglavnom se koristi za kupažu radi poravke boje drugim crnim vinskim sortama. čista sortna vina su vrlo trpka i nakisela, pa se retko sreću.

  1. Game bojadiser (Gamay Tehtvrier)– Sorta se može sresti pod sledećim sinonimima : Gamay freaux, tehtvrier, Freo i dr. Poreklom je iz Francuske.

Sorta ima srednje bujan èokot. Relativno visokih prinosa grožða. Proseèni prinosi se kreću od 13 – 15.000 kg/ha. Manje je prinosna od Alikant Bušea. Sazreva početkom III epohe. Srednje otpornosti na plamenjaču i pepelnicu, dok je prema sivoj plesni slabije otporna pa u kišnim jesenima vrlo lako strada.

Bojadiser sorta

Prema niskim temperaturama zimi je dobre otpornosti, izdrži do – 24 C. Pogoduju joj srednje visoki i visoki uzgojni oblici. Zahteva mešovitu i dugu rezidbu. Tipično je vinska sorta tipa bojadisera. Učešće šepurine u grozdu je do 4%, a bobica oko 96%. Pokožice u bobici ima oko 8-10%, semenki oko 3%, a mesa oko 87%. Sadržaj šećera u širi kreće se najčèšće od 18-21 %, a sadržaj ukupnih kiselina 7-9 g/l. Ima intenzivno obojen sok, te se može koristiti i za spravljanje bezalkoholnih sokova od grožða. Vina su joj intenzivno obojena, trpka, nakisela. Najčešće se koristi za kupažu radi popravke boje drugim vinskim sortama.

  1. Za?inak, naziva se još i zaèinjak, Krajinsko crno, Negotinsko crno.

Sorta je nepoznatog porekla. Smatra se autohtonom sortom Srbije i to Negotinske Krajine.

Sorta je srednje bujnog čokota. Uglavnom je srednje prinosna sorta. Prosečni prinosi kreću se od 8 – 12000 kg/ha. Sazreva pozno u III epohi. Slabe je otpornosti na plamenjaču, a srednje otpornosti na pepelnicu i sivu plesan. Prema niskim temperaturama relativno je dobre otpornosti. Pogoduju joj srednje visoki uzgojni oblici, mada se gaji na niskim uzgojnim oblicima, reže se kratko.

Začinak je vinska sorta blago obojenog soka. Učešće bobica u grozdu je do 97%, a šepurine oko 3%. Pokožice u bobici ima oko 8%, semenki 2,5-3,0%, a mesa oko 87-90%. Randman soka je 70-75%. nakupi najčešće od 18-20% šecera i 6-8 g/l ukupnih kiselina. Retko se sreću čista sortna vina, već se koristi za kupažu sa drugim vinskim sortama, radi popravke boje.

(S. ?okojevi?, dipl.ing.)

foto pixabay.com