Monday, 24 July, 2017
Najnovije vesti
Home » VIKEND U VOJVODINI » Blago vinove loze – Fruška gora

Blago vinove loze – Fruška gora

Fruška gora - U blizini je i manastir Mala Remeta, poznata kao Remetica vinogradi Fruška goraBlago  vinove loze –  U  vremena  davna, kada je sve ovo bilo Panonsko more samo se  Fruška gora ( Alma Mons ) uzdizala u nebo i prkosila  nepreglednom vodenom prostranstvu. Na tom ostrvu se rađala jedna nova bajka, buduća Sveta gora u Vojvodini. Danas se na pitomim brežuljcima stvaraju novi voćnjaci, vinogradi koji nas vraćaju u vremena kada se sve stizalo uraditi, živelo se za zemlju i od zemlje – naša Fruška gora.

U zapadnom delu Fruške gore nikao je voćnjak za ponos, voćnjak kompanije „Atos fruktum“ . Na sto hektara se prostire savremeni voćnjak jabuka koji dajei 8.000 tona jabuka. Plantaža je pokrivena zaštitnom mrežom, uz sistem za navodnjavanje. Voda sa kojom se navodnjava plantaža je izvorska.  Slasni plodovi se izvoze u Rusiju, Englesku i skandinavske zemlje. Kako je izjavio g-din Mitar Deurić, direktor „Atos fruktura“ osnovana je i „Fruškogorska kooperativa“ koja će okupiti 20 proizvođača i omogućiti prodaju 20.000 tona voća. Već se gradi ULO hladnjača koja će obezbediti postizanje najvećih ekonomskih efekata u izvozu.

Na delu plantaže se počelo i sa uzgojom vinove loze, na 13 hektara. Podneblje i duga tradicija slikagajenja vinove loze na Fruškoj gori garantuje kvalitetna vina iz vinarije „Deurić”. Sa ljubavlju i strpljenjem se gaji grožđe traminac, rajnski rizling, sauvignon, chardonnay i sorte probus, merlot, pinot noir. Na nadmorskoj visini od 250 m Sunce miluje zrna grožđa, daje im slast i toplotu. Uz savremeni način prerade vino se neguje tokom cele godine i radosno predstavlja gostima Vinske kuće.

Vinska kuća je ponos i svojim izgledom pleni uzdahe posetilaca. Tokom boravka u njoj možete uživati u vidikovcu, sa kojeg se pruža pogled na Srem i vinograde. Tokom dana možete šetati stazama zdravlja u netaknutoj prirodi, obići manastire koji čuvaju vrednosti starih vekova. Kada se umorite dočekaće Vas ljubazni domaćini sa čuvenim sremskim đakonijama i vinom za pamćenje. Da bi okrepili telo možete se odmoriti u skladno uređenim apartmanima, prikupitli snagu za nove poduhvate po Fruškoj gori.

“Nekoliko čaša vina sklope stotinu poslova.”

Fruška gora – U blizini je i manastir Mala Remeta, poznata kao Remetica i Remetsko, smeštena dva kilometra od sela Jazak, jedan je od najmanjih fruškogorskih manstira. Prema predanju, podigao ga je kralj Dragutin, ali su ga vrlo brzo opustošili Turci. Zahvaljujući monasima manastira Rače na Drini, Mala Remeta je obnovljena krajem 17. veka. Zbog bogate i živopisne fasade, odaje utisak gotovo najlepšeg sakralnog objekta u ovom kraju. Unutrašnjost krasi visoki ikonostas, delo Janka Halkozovića iz druge polovine 18. veka.

Manastir Staro Hopovo

staro hopovoManastir Staro Hopovo se nalazi u živopisnom prirodnom okruženju, oko 3 km istočno od Novog Hopova, što posetiocima ovih svetinja pruža mogućnost izuzetno prijatne šetnje i duhovnog zadovoljstva. Manastir Staro Hopovo je po predanju podigoo između 1496. i 1520. godine despot Đorđe Branković (Maksim). Turski defteri pominju manastir Staro Hopovo u više navrata (1545-48, 1566-69, 1578), a domaći čak i nešto ranije. Od prvobitne crkve posvećene svetom Nikoli, za koju se pretpostavlja da je zaduzbina despota Đorđe Branković, nije ostalo ništa, buduć da je bila sagrađena od drveta i pokrivena crepom, to je potpuno stradala u zemljotresu 1751. godine. U blizini prvobitne crkve je 1752. godine sagradena nova crkva posvećena svetom Pantelejmonu, koja i danas postoji. U opisu fruškogorskih manastira iz 1753. godine se Staro Hopovo pominje kao metoh manastira Novo Hopovo, bez freskopisa  i ikonostasa. Tokom Drugug svetskog rata je konak spaljen i porušen, a crkva delimično oštećena.

Današnji hram Starog Hopova je malih razmera, ali verovatno medu najlepšim manastirima u Srbiji, zahvaljujuci ljupkosti i skladu crkve i prekrasnog okruženja. Crkva manastira Staro Hopovo je jednobrdna bazilika zidana kamenom i opekom, sa pripratom koja je poluobličastim svodom povezana sa naosom i unutra polukružnom i spolja petostranom apsidom. Iznad celokupnog unutrašnjeg prostora naosa Starog Hopova se uzdiže veliko postolje na kome počiva desetostrani tambur sa kupolom, pokrivenom baroknim završetkom i na uglovima ukrašenom kolonetama. Kube Starog Hopova zbog svoje veličine i oblika na neki način dominira nad celom crkvom, koja je originalno bila bez zvonika. U poslednjoj obnovi, nakon 2006. godine je pored crkve sagraden zvonik, cime je manastirska celina dobila potpuno novi izgled. Slično kao u manastiru Novo Hopovo, fasada crkve manastira Staro Hopovo je podeljena vencem, a gornji deo fasade je ukrašen slepim arkadama. U donjem delu crkve su otvorena tri prozora i vrata, a na kubetu deset uskih prozora, što obezbeđuje dobru osvetljenost crkve. Unutrašnjost crkve manastira Staro Hopovo je potpuno oslikana freskama, a u oltaru je bogato rezbareni ikonostas, koga je od 1793-1800. godine oslikao iriški moler Jefrem Isajlović. Prema ulazu u šumu, iznad potoka Jelenac, koji protiče pored ovog manastira, nalazi se ozidan izvor – kapelica, sa pitkom hladnom vodom. Ako se pređe potok i pođe nizvodno, posle 40 metara nailazi se na jedan od retkih fruškogorskih mineralnih izvora – izvor sumporovite vode, čija je temperatura 18,5 stepeni Celzijusovih.