Saturday, 18 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Biofertilizacija za visoke prinose i zdravlje biljaka

Biofertilizacija za visoke prinose i zdravlje biljaka

BIOFERTILIZACIJA  Postizanje velikih prinosa i ekonomskih rezultata u savremenoj poljoprivredi podrazumeva potpunu agrotehniku odnosno intenzivnu obradu zemljišta, navodnjavanje adekvatnu primenu ?ubriva, kompeksnu zaštitu biljaka od bolesti i šteto?in
akao i maksimalno koriš?enje genetskog potencijala gajenih biljaka. Ali ,sve to prouzrokuje mnogobrojne negativne posledice na ekološki sistem i kvalitet života.

 Ubrzani razvoj biotehnologija, zasnovan na ekološkim principima, uti?e da tradicionalni sistem poljoprivredne proizvodnje doživi brojne promene. Smatra se da ?e poljoprivreda u ovom veku biti zasnovana na principu održivog razvoja koji predvi?a zna?ajne promene u tehnologiji gajenja useva i oplemenjivanju biljaka koji bi doprineli boljem uspostavljanju ekološke ravnoteže i stabilnosti prirodnih dobara u ekosistemu Takav na?in proizvodnje biljaka mora biti zasnovan na ekonomskoj isplativosti. U taj sistem se u potpunosti uklapa biofertilizacija.

 Biofertilizacija u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji predstavlja unošenje živih mikroorganizama u zemljište sa ciljem poboljšanja snabdevanja biljaka neophodnim hranjivim elementima. Biljka je jedino živo bi?e koje u prirodi živi u dve sredine, atmosferi i pedosferi. Zemljište služi biljkama da se u njemu pri?vrste (ukorenjavaju) i da iz njega uzima vodu,hranjive materije i energiju. Ukoliko je to zemljište nestrukturno, bez dobrog vodno vazdušnog režima, a pogotovo ako je zatrovano kiselinama i drugim štetnim materijama koje su se neadekvatnom obradom i upotrebom mineralnog ?ubriva stvorile. Mikrobiološka sfera, broj korisnih mikroorganizama i zreo humus u zemljištu, su osnov za planiranje dobrog i kvalitenog prinosa. Unošenjem ovih bakterija u rizosferu biljaka ubrzavaju se procesi transformacije organske materije i biljka se snabdeva potrebnim hranivima. Na ovaj na?in može se poboljšati snabdevanje biljaka azotom, fosforom, kalijumom, gvož?em, sumporom, ali i stimulisati rast i razvoj korena. Kao komponente mikrobioloških ?ubriva naj?eš?e su

  • Azotobacter ,

  • Azospirillum,

  • Bacillus,

  • Pseudomonas

 i druge. Imaju?i u vidu zna?aj azota u ishrani biljaka,jasno je da se posebno mesto pridaje bakterijama koje snabdevaju biljke azotom. To su bakterije iz grupe azotofiksatora koje elementarni, atmosferski azot prevode u oblike pristupa?ne biljkama

Biofertilizacija za dobre prinose i zdravlje biljaka

. Ove bakterije se nalaze u neposrednoj blizini korena i azot predaju neposredno biljkama. Pored azota rast biljaka direktno zavisi od fosfora,a on je naj?eš?e prisutan u zemljištu u formama koje su nepristupa?ne biljkama. Bakterije iz roda Bacillus i Azotobacter mogu sintetisati organske kiseline i fosfataze koje ?e nepristupa?an fosfor prevesti u biljkama pristupa?nu formu. Kalijum koji je u zemljištu ”zarobljen” u obliku alumosilikata, zahvaljuju?i aktivnosti bakterija iz roda Bacillus,postaje pristupa?an biljkama. Neke bakterije zahvaljuju?i prisustvu siderofora doprinose snabdevanje biljaka gvož?em.Tako?e je poznato da bakterije iz roda Pseudomonas mogu transformisati organske forme sumpora u neorganski i na taj na?in ga u?initi pristupa?nim za biljke.

Sve ovo ukazuje da se primenom mikrobioloških ?ubriva koja u sebi sadrže više populacija mikroorganizama može poboljšati snabdevanje biljaka neophodnim hranivima uz istovremeno o?uvanje životne sredine i proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane. Pored toga ove bakterije imaju sposobnost sinteze biljnih hormona (tipa giberalina,auksina) ?ime se dodatno stimuliše biljni rast i uti?e na otpornost biljaka. Unošenjem mikrobioloških ?uibriva u zemljište uti?e se na tok i usmeravanje mikrobioloških procesa u zemljištu što ?e uticati na rast i razvi?e biljaka ali i na samo zemljište. Neki od mikroorganizama koji su uneti u zemljište odlikuju se mogu?nosti sinteze sluzavih materija koje igraju zna?ajnu ulogu u slepljivanju mikroagregata što doprinosi formiranju fine strukture zemljišta te se smanjuje potreba za obradom zemljišta. Nakon izumiranja mikroorganizama unetih u zemljište pove?ava se ukupna biomasa, a efekti ?e se odraziti u slede?oj vegetaciji. Pove?anjem organske biomase doveš?e do pove?anja plodnosti zemljišta i stvaranje biljkama neophodnih mineralnih nutritijenata. Sve ovo upu?uje da primena mikrobioloških ?ubriva ima svoje mesto u savremenoj, konvencionalnoj ali i organskoj i održivoj poljoprivrednoj proizvodnji.

 Zlatko Vampovac dipl. inž.

foto pixabay.com

biofertilizacija

Leave a Reply