Monday, 20 November, 2017
Najnovije vesti
Home » Poljoprivreda » Ratarstvo » Biljni ostaci su vredan izvor organske materije

Biljni ostaci su vredan izvor organske materije

biomasa ušteda

Biljni ostaci izvor organske materije

Biljni ostaci uklju?uju se u proces kruženja organske materije u zemljištu, potpomaže se biološka aktivnost zemljišta, struktura, vodno-vazdušne i toplotne osobine

 U svim granama biljne proizvodnje posle žetve ostaju korenovi i nadzemni žetveni ostaci. Na gazdinstvima koja se ne bave sto?arstvom, slama, kukuruzovina i ostaci drugih biljnih vrsta ostaju kao sporedni proizvodi. Ovi sporedni proizvodi biljne proizvodnje mogu se iskoristiti na više na?ina: kao sto?na hrana, kao sirovina za dobijanje celuloze, papira, iverice i sl., kao prostirka u sto?arstvu, kao sirovina za spremanje vešta?kog stajnjaka i komposta i neposrednim uklju?ivanjem u procesu koriš?enja organske materije zaoravanjem u zemljište.         

 Spaljivanje žetvenih ostataka predstavlja akt najbezumnije radnje u poljoprivrednoj proizvodnji, a po postoje?im zakonskim propisima je i zabranjeno. Spaljivanje zna?i potpun gubitak organske materije i azota. Osim gubitaka u organskoj materiji vatra ugrožava divlja?, zaga?uje okolinu i predstavlja veliku opasnost zbog mogu?nosti nekontrolisanog širenja požara.

 Zaoravanje žetvenih ostataka  ima niz prednosti. Zaoravanjem se biljni ostaci uklju?uju u proces kruženja organske materije u zemljištu, potpomaže se biološka aktivnost zemljišta i pozitivno uti?e na strukturu i vodno-vazdušne i toplotne osobine zemljišta.                                 

 U ratarsko-povrtarskoj proizvodnji posle žetve, va?enja i berbe biljaka, kao sporedni proizvodi ostaju žetveni ostaci. To je naro?ito izraženo u proizvodnji ozimih strnina, kukuruza, suncokreta, uljane repice, še?erne repe i dr. kada mogu da predstavljaju poseban problem.

 Koli?ine žetvenih ostataka kod pojedinih biljnih vrsta su slede?e:

  •  Slama pšenice 5-7 t/ha
  •  Kukuruzovina 8-12 t/ha
  •  Suncokret 4-6 t/ha
  •  Soja 3,5-5 t/ha
  •  Še?erna repa 40-60 t/ha

 U našim uslovima, oni se, naj?eš?e, koriste u doma?instvu za prostirku pod stoku, dok se njihov višak pali na njivi ili zaorava. Pored toga, oni se mogu koristiti za ishranu stoke, kao gorivo za sušenje i grejanje i u industriji celuloze, papira i sl.

 Iako je u mnogim zemljama zakonom zabranjeno, spaljivanje žetvenih ostataka u?estala je i vrlo štetna pojava. To je ?ist gubitak jer ima niz negativnih posledica:

  1.  Gubi se organska materija – azot i sumpor bespovratno odlaze u vazduh, dok mineralne materije ostaju u pepelu;
  2.  Uništavaju se zemljišni mikroorganizmi;
  3.  Biljni delovi nepotpuno sagorevaju;
  4.  Ne postiže se potpuno uništavanje semena korova;
  5.  Zaga?uje se okolina dimom i pepelom;
  6.  Opasnost od širenja požara na susjedne useve i objekte i dr.

 Ono je jedino ‘’opravdano’’ u slu?aju ja?eg napada biljnih bolesti koje se prenose žetvenim ostacima. Pored nekih nedostataka koji se mogu izbe?i (otežanog zaoravanja, stvaranja gomila na površini, otežane predsetvene pripreme i setve, izazivanja “azotne depresije”, opasnosti od prenošenja biljnih bolesti i dr.), treba da bude jedini na?in njihove manipulacije na njivi.

 To proizilazi na osnovu niza prednosti :

  1.  Pove?anje sadržaja organske materije;
  2.  Pove?anje sadržaja humusa;
  3.  Pove?anje sadržaja hraniva u zemljištu;
  4.  Pove?anje mikrobiološke aktivnosti zemljišta;
  5.  Popravljanje vodno-vazdušnih i fizi?kih osobina zemljišta;
  6.  Poboljšavanje strukture zemljišta;
  7.  Pove?anje dreniranosti težih zemljišta;
  8.  Pove?anje prinosa;

Biljni ostaci su vredan izvor organske materije

biljni ostaci Vrednost žetvenih ostataka zavisi od sadržaja hraniva i od odnosa ugljenika prema azotu i koli?ini celuloze i lignina. Odnos ugljenika i azota najširi je u slami strnih žita 50-150:1, kod pšenice 75:1, kukuruza 50-60:1, suncokreta 40-50:1, kod lucerke 14:1. Taj odnos u zrelom stajnjaku je 20:1, a u trajnom humusu oko 10:1. Zaoravanjem žetvenih ostataka sa širokim odnosom ugljenika i azota može se u toku njihovog razlaganja o?ekivati tzv. „azotna depresija“, zbog smanjenja nitratnog azota u zemljištu i njegovog ugra?ivanja u tela mikroorganizama.     

 Pri unošenju organske materije, sa malim sadržajem azota od 0,40-0,50%, sa mnogo celuloze, hemiceluloze, lignina, i drugih ugljenih hidrata, razvija se intenzivna mikrobiološka aktivnost. Mikroorganizmi za svoj razvoj koriste nitratni azot iz zemljišnog rastvora i zbog toga se na usevu u toku vegetacije zapažaju simptomi nedostatka azota. Može da se javi i nedostatak drugih hraniva, ali je on takvog obima da se može zanemariti.

 Na azotnu depresiju najosetljivije su strnine, manje okopavine, dok su leguminozne biljke neosetljive.

 Za eliminisanje azotne depresije, pored redovnog ?ubrenja azotom preporu?uje se dodavanje azota do 7-8 kg na 1 t suve biljne mase. Ova koli?ina azota obezbe?uje nesmetano razlaganje biljnih ostataka i otklanja nedostatak azota kod narednog useva i tako se izbegava pojava azotne depresije. Pri zaoravanju glava i liš?a še?erne repe i korenovih i nadzemnih ostataka leguminoznih biljaka, nisu potrebne dodatne koli?ine azota, jer je C:N odnos kod tih biljaka uzan, na pr. u liš?u i glavi še?erne repe je oko 10:1, a kod leguminoznih biljaka oko 15:1, ?ak uži nego u zrelom stajnjaku. Sem toga, korenovi ostaci leguminoznih biljaka su veoma ravnomerno raspore?eni u zemljištu u vertikalnom i horizontalnom pravcu.

 Pre zaoravanja, biljne ostatke treba isitniti radi lakšeg i ravnomernijeg unošenja u zemljište. Pored sitnilica raznih konstrukcija, danas postoje i adapteri, koji se montiraju na kombajn, pa se sa žetvom ovi ostaci seckaju i ravnomerno rasturaju i raspore?uju po površini parcele. Iseckani biljni ostaci se zaoravaju raoni?nim plugovima. Druga oru?a su manje podesna za unošenje biljnih ostataka u zemljište.

 Biljni ostaci i kada su isitnjeni prave teško?e pri oranju. Zato se njihovo zaoravanje obavlja plugovima koji na plužnoj dasci imaju posebne dodatke koji olakšavaju zaoravanje. Za zaoravanje kukuruzovine koriste se plugovi visokog klirensa i sa ve?im razmakom izme?u plužnih tela, da ne bi došlo do gušenja pluga pri radu.

 Vreme zaoravanja zavisi od vremena žetve odnosno berbe. U principu biljni ostaci mogu da ostanu duže na njivi, jer delimi?no omekšaju i lakše se zaoravaju. Period zadržavanja žetvenih ostataka na površini zemljišta zavisi od dužine vremenskog perioda izme?u žetve i osnovne obrade za slede?i usev. Posle ranih preduseva biljni ostaci se zaoravaju ljuštenjem, a kod kasnih preduseva u jesen osnovnom obradom. Nepovoljno je zaoravanje biljnih ostataka u prole?e.

 Dubina zaoravanja mora biti podešena prema koli?ini organske mase koja treba da se zaore. Slama i sli?ni biljni ostaci mogu se kvalitetno zaoravati do 20 cm dubine, a za zaoravanje kukuruzovine zbog ve?e mase, potrebna je ve?a dubina, naj?eš?e 25-30 cm.

 Zaoravanjem žetvenih ostataka osiguravamo izvor energije za mikroorganizme, popravlja se biogenost zemljišta, pozitivno se uti?e na strukturu zemljišta kao i na vodno-vazdušne osobine zemljišta, popravlja se plodnost i produktivnost zemljišta.

 PSS Vrbas,

 Dipl.ing. Vladimir Rankov